уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:25

Крвава „Фортуна” у житном пољу

Старо Грацко после одлуке Специјалног тужилаштва о обустави истраге о смрти четрнаест жетелаца код Липљана где је деловала специјална јединица ОВК
Аутор: Живојин Ракочевићсубота, 20.05.2017. у 20:21
Дра­ган Тор­би­ца (Фо­то Ж. Ракочевић)

Старо Грацко – Докази су јасни, жртве невине, починиоци су особе које живе око места злочина, а правда је једнако далека и недостижна као и оног дана када је почињен масакр. Старо Грацко, село код Липљана, готово је савршен пример овог парадокса. Сваки детаљ и свака коцкица крвавог мозаика из овдашњег житног поља познат је Албанцима, међународној заједници и Србима.

„Лаж је да нема доказа, лаж је да не знају ко је убио Грађане. Искрено, њиховој правди се нисмо ни надали”, каже Момирка Чанковић, новинарка из Старог Грацка.

Она је животно укључена у већину појединачних судбина ових људи и места које се, већ осамнаест година, колеба између опстанка и нестанка.

Исти осећај дели и Драган Торбица који сву несрећу претурио кроз своје руке и своју душу. Математичка прецизност којом описује слике злочина, свежина слика које памти из поља пшенице, мрље крви и остаци тела чији распоред памти, нераздвојни су део личности овог човека. Он живи да чува те слике, јер је у ноћи после злочина схватио – небо је пало на нас.

Британске истражне јединице, прецизно и аргументовано, објашњавају да је јединица „Фортуна” убијала, палила, креирала и вршила етничко чишћење. Имала је чврсту командну структуру, обучене људе, логистику и резерву. „Политика” је прва објавила документа из обимне и поуздане НАТО истраге. Командант Бег Шаћири имао је план да „почисти” сва насеља око Липљана и да елиминише Штрпце и Шар-планину.

Старо Грацко је само врх злочина које је чинила ова структура. Из пресретнутог писма упућеног Шукрију Буји, команданту ОВК за ту област, јасно се види како су убијани и елиминисани здравствени радници, просветари и административне структуре. Градско становништво и сви они који су показивали неку врсту жеље да остану на Косову и Метохији имали су мало изгледа да преживе. Систематски терор је вршен са знањем и одобрењем врха ОВК. Шукри Буја је до детаља извештаван о свему. Пушку је заменио оделом, постао је председник општине Липљан, посланик у Скупштини Косова и неизоставни део елите која креира и подржава власт и моћ.

Незаштићени земљорадници нису имали избора у општој оскудици, нису имали избора и среће јер их је у житу сачекала јединица ,, Фортуна”. Линдита Крензи, локална фризерка и борац ОВК, имала је велику жељу да се тог дана нађе међу жетеоцима. Британци су дошли и до њеног дневника. Из њега се зна да се догодило нешто, и за њене појмове, страшно. Сви су знали, од команданта Бује, Тачијевог интимуса, до фризерке која се ужелела крви и акције. Знало је и оних 54 припадника ОВК који су се нашли у затвору Кфора. Тукли су их – ништа нису признали, суочавали су их – нису се познавали. Пуштени су на слободу док су српски сељаци заувек одлазили са својих њива. Стотине убистава међународна заједница је допустила и прећутала, оне су биле српски проблем. Старо Грацко је ,,оправдао” Бернар Кушнер закључком да је реч о разумљивој освети.

Због оваквог става злочин је уграђен у институције, а онда је потпуно природно да те институције бране злочин јер је он постао део духа и садржаја администрације и правде. Отуда је разумљива очајна равнодушност којом се на терену прима вест да је Специјално тужилаштво у Приштини обуставило истрагу против свих осумњичених за убиство четрнаест жетелаца 23. јула 1999. године.

„Ово је порука злочинцима да и даље могу убијати Србе на Косову и Метохији. Све се сада сложило, па не би требало очекивати да они који су на ’истини’ Вилијама Вокера почели да стварају своју ’државу’ сада граде мир. Њихов интерес није ни право ни правда, а где се правда не задовољи и најмања свађа може да запали велику ватру”, каже Момирка Чанковић.

Најновија одлука Специјалног тужилаштва Косова међу породицама жртава доживљава се као нови облик понижења. Славица Јанићијевић је изгубила брата, оца и стрица. Њен живот, достојанство и осмех који је, упркос свему, сачувала говоре да никада неће одустати од правде. Свој бол је јасно одредила реченицом: „Сада смо их још једном сахранили!”


Коментари1
b411a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dule
Pa mi imamo legitimne predstavnike u Vladi Kosova. Jesu li nekad oni,nešto kazali za govornicom nikad ništa. Bitno da su svi oni bogatiji za stotine hiljade evra... I sada država traži da ih ponovo podržimo. Pa neću vala...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља