четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:57

Нема налога за пресељење Председништва Србије

Упркос ранијим идејама о пресељењу седишта председника републике, не постоје писани трагови о томе да су надлежне службе икада радиле на томе
Аутор: Биљана Баковићнедеља, 21.05.2017. у 21:55
За сада нема потврде да ће се нови председник преселити у Палату „Србија” (Фото Д. Јевремовић)

Управа за заједничке послове републичких органа није добила званични налог за поступање у вези с евентуалним пресељењем седишта председника Србије, кажу у овој управи за „Политику”.

То значи да ће се нови председник Александар Вучић по свему судећи ипак уселити у здање на Андрићевом венцу број 1, а неће за сада канцеларију селити у Палату „Србија”.

Да ли ће ту и остати до краја мандата, зависи од реализације идеје коју је изнео средином фебруара, да ће уколико победи на председничким изборима његова канцеларија бити у Палати „Србија” на Новом Београду, а да би садашње седиште шефа државе, познато и као Нови двор, могло да поново постане оно што је било и пре шест деценија – музеј.

Неколико дана после избора релативизовао је замисао о пресељењу на Нови Београд, наводећи да је могуће да се канцеларије председника преселе у Палату „Србија”, где већ постоји председнички кабинет, а ако не може ту, како је рекао, онда на неко друго место, које би организовале надлежне службе.

На питање нашег листа који од објеката у власништву државе може да буде, потенцијално, ново седиште председника републике, у Управи за заједничке послове републичких органа објашњавају да ће се то разматрати тек након евентуалног добијања званичног захтева од Председништва.

С обзиром на то да управа нема конкретан налог, нису у могућности, како наводе за „Политику”, да одговоре да ли је Палата „Србија” објекат погодан да буде нова адреса председника републике, чије би просторије у том здању биле подесне за председничке канцеларије. То јест, да ли је то једино Титов кабинет, како то неки медији наводе, и колико времена и средстава је потребно за њихову адаптацију.

У Палати „Србија” је био кабинет Војислава Коштунице док је био председник СРЈ. После распада Државне заједнице Србија и Црна Гора било је разних идеја за шта би могла да се користи тадашња Палата Федерације (пре тога знана као СИВ) и одлучено је да буде допунски простор председнику државе и влади. Због свог положаја, приступачности и безбедносних преимућстава била је погодна за пријеме страних државника и делегација. Грађена је од 1947. до 1954. за Савезно извршно веће, то јест владу велике државе СФРЈ, има око 65.000 квадрата (велики део у ходницима и холовима), 13 конференцијских сала и близу 750 канцеларија.

Идеја о пресељењу седишта председника Србије није нова. О томе је размишљао и Борис Тадић, који је предлагао пресељење у Палату „Србија” после распада СЦГ, а онда и уочи општих избора 2012. године. Тада је најавио да би, ако освоји нови председнички мандат, могао да се пресели у неку мању зграду, а да се Нови двор уступи Народном музеју. Мандат је те године освојио Томислав Николић и он ће ту 31. маја предати дужност председника Србије Александру Вучићу.

Зграда на Андрићевом венцу, која је заштићени споменик културе, изграђена је за краља Александра Карађорђевића, који се у њу уселио 1922. године, на дан венчања с краљицом Маријом. Камен темељац постављен је 11 година раније. У њој је рођен краљ Петар Други. Када се после десет година преселио у двор на Дедињу, Нови двор је поклонио држави за краљевски музеј. Од 1936. је у овој згради отворен Музеј кнеза Павла, који је имао једну од најбољих европских уметничких поставки. Од 1944. то је био Музеј уметности, да би се 1953. у ово здање уселили државни органи. Најпре је то било седиште Извршног већа Србије, па Скупштина Србије, а онда Председништво Србије.

И поред тога што је стара деведесет година, зграда је изнутра осавремењена и функционална, па је функционална за обављање државничких и административних послова, са стотинак запослених, објаснила је у изјави за „Новости” 2013. виши саветник у кабинету председника Србије Сања Војнић.

Мотиви којима је образлагана идеја о измештању Председништва, односили су се најпре на могућности квалитетнијег обезбеђења шефа државе, али и на растерећење центра Београда који, приликом доласка страних делегација, често буде загушен. Наравно, и на жељу за враћањем лепог здања уметности и култури. Вучић мисли да би музеј на том месту допринео, између осталог, туристичкој понуди Београда, Тадић је говорио да би волео да један председник Србије уступи своје место уметности, а историчар Радош Љушић, који је пре десетак година предлагао да се објекат врати музејској намени, пре неколико дана је изјавио да је то „зграда која треба да буде посвећена култури, а никако политици”. И редитељ Горан Марковић је 2010. предлагао да ова зграда опет буде музеј.

Међутим, све је остајало само на идеји. У Управи за заједничке послове републичких органа кажу за наш лист да не постоје писани трагови о томе да је управа у неком ранијем периоду разматрала идеју пресељења седишта председника републике. У случају да се то једног дана реализује, о намени зграде на Андрићевом венцу одлучиће Републичка дирекција за имовину, на иницијативу државних органа. „Управа нема никакво званично сазнање о евентуалној промени намене тог објекта. Колико би коштало уређење зграде на Андрићевом венцу, зависило би пре свега од чињенице која би евентуално била нова намена тог објекта”, наводе у одговору „Политици”.


Коментари4
3e032
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Seka
Bilo bi lepo kada bi ovo staro zdanje bilo pretvoreno u muzej . Tu bi se mogli preseliti neki od eksponata Narodnog muzeja , koji godinama ne radi, stalno se "rekonstruise ".
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Ха, ха... Да ли је потребан коментар?
Rade
Cekaj samo kada uskoro sebi bude poceo da pravi Mauzolej ...
Препоручујем 8
Petar Amer
Novi i Stari dvor pod hitno treba restaurirati i pretvoriti u muzeje. Da se politicari presele u zgradu pravljenu za politicare a dvorovi, posto vise nismo kraljevina, otvore za posetioce. A moze se smestiti i deo zbirke Narodnog muzeja koji je i tako zatvoren, niti mu je bivsa Uprava fondova u kojoj je bas najbolji i najkomotniji prostor.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља