субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44
70. КАН

Паника у паклу филма

Безбедносна криза пред пројекцију Хазанавицијусовог филма о младом и заљубљеном Жан-Лику Годару, Кампијов активизам и фестивалски стрес који је однео прву жртву
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 21.05.2017. у 22:00
Луј Гарел као млади Жан-Лик Годар у филму Мишела Хазанавицијуса (Фото Кански фестивал)

Кан – Свакодневно чекање у дугим редовима за улазак у фестивалске дворане, затим и стални безбедносни претреси из дана у дан постају све већа ноћна мора.

Још када се такво чекање ванредно продужи, дође ти да одустанеш од гледања жељеног филма, чак и да спакујеш кофере и лепо се вратиш кући.

Једна таква ванредна ситуација догодила се прексиноћ пред пројекцију француског филма „Страшан” („Le Redoutable”) Мишела Хазанавицијуса, када су изненада из Театра Дебиси панично истрчали сви запослени: чланови обезбеђења и хостесе и почели да гурају новинаре из змијоликог реда на нешто безбеднију удаљеност.

Како је Хазанавицијусов филм изазован исечак из живота француског филмског бога и покретача француског Новог таласа Жан-Лика Годара, и то баш из оног времена када је Годар у Кану (1968) прекинуо фестивал, из незадовољне новинарске масе чули су се и шаљиви повици: „Позовите Годара да прекине ову фарсу!”

А онда се по лицима запослених и по реакцијама пристиглих ватрогасаца и полицајаца могло видети да је ђаво однео шалу и да се у дворани заиста нешто дешава. Шта? Испоставило се да се ова фуртутма догодила због једне заборављене новинарске торбе после пројекције претходног филма у овој истој дворани. Наравно да је добро што то није било оно због чега је канско обезбеђење дигнуто ове године на највиши могући ниво, али је кашњење пројекције Хазанавицијусовог филма пореметило и иначе пренатрпане новинарске обавезе и планове и произвело много додатног стреса.

Срећом те се испоставило да је Хазанавицијусов филм и забаван и добар (откупљен је за приказивање у Србији). И провокативан и за публику и за самог Годара који се из Швајцарске, где иначе живи, још није овим поводом огласио. А могао би, јер Хазанавицијус слика његов портрет и живот у периоду када је Годар био прво у вези а потом и у браку (свом другом, трећи је био с Аном Карином) са знатно млађом немачком глумицом Ан Вјаземски, потомком руске принчевске породице и унуком писца  нобеловца Франсоа Моријака, с којом је 1967. снимио филм „Кинескиња”.

Филм „Страшан” бележи и Годарово разочарање када су га у кинеској амбасади у Паризу обавестили да му је филм ужасно лош и да не очекује толико дуго сањано путовање у Кину, после чега је Годар упао у уметничко-егзистенцијалистичку кризу и, не одричући се маоизма, ускоро упловио и у студентске демонстрације и бурну шездесет и осму.

Лик страшног и зазорног Жан-Лика Годара – у свим његовим шездесетоосмашким и политичким и филмским контроверзама и револуционарним заблудама, свађама и разлазом с истомишљеницима и колегама, међу којима је чувен и онај с Бернардом Бертолучијем, као и у љубави с Ан Вјаземски (Стејси Мартен) пуној његове љубоморе, изванредно тумачи Луј Гарел, син редитеља и новоталасовског Годаровог саборца Филипа Гарела. Он је чак постигао и велику физичку сличност с Годаром који је тада имао свега 37 година, успевши да дочара чак и специфичан редитељев шушкетави говор.

Хазанавицијусов филм о младом Годару, настао иначе према биографском роману саме Ан Вјаземски, очигледно је и за самог редитеља имао терапеутско дејство. Ослободио га је депресије у коју је упао после великог неуспеха претходног филма „Потрага” (2014) о рату у Чеченији...

Још један француски филм је јуче узбуркао новинарско гледалиште, а реч је о активистичком филму „120 откуцаја у минути” Робина Кампија, сценаристе и редитеља аргентинског порекла (писао је сценарио за победнички филм „Између зидова” Лорана Кантеа).

У динамична 143 филмска минута, стилски готово у документаристичкој форми, снажно, директно и веома експлицитно, Кампијо увлачи гледаоца у живот и свакодневну борбу париских АИДС-геј активиста и њихових покушаја за обезбеђење боље здравствене доступности и заштите у Француској, као и за достојанственији живот оболелих од сиде.

И сам Кампијо је припадник ове асоцијације и као активиста се појављује у филму у једној од улога. Филм који се рекламира као Кампијов секси, проницљив и дубоко хумани филм изазвао је реакције међу којима највише ипак доминирају симпатија и разумевање.

Велики стрес у Кану довео је и до првог смртног случаја. Изненада је отказало срце дугогодишњег селектора угледног филмског фестивала у јужнокорејском граду Бусану – Ким Јиа Сеока. Сеок је срчани удар доживео одмах након званичне пројекције такмичарског филма „Окја” Бонг Ју Хоа око којег се била подигла велика прашина јер је један од оних које је продуцирала интернет платформа „Нетфликса”...

Овде се с нестрпљењем очекује светска премијера новог филма легендарног аустријског редитеља Михаела Ханекеа који носи назив „Срећан крај”. Од тога зависи колико ће се променити досадашње стање на критичарским листама на којима убедљиво води руски филм „Невољени” Андреја Звјагинцева као до сада најбољи на 70. Кану.


Коментари3
04169
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Kada Islamskim zajednicama na silu namećete pod plaštom globalizacije i demokratizacije liberalne kapitalističke vrednosti potrošačkog društva uvezete TERORIZAM ali to niko na zapadu neće priznati kao da je talas izbeglica koji su preplavili EU krenuo spontano a ne posle njihovih Arapskih proleća IZREŽIRANIH u filmskim studijima obaveštajnih službi. Ali to nije alarm Francuskom društvu i umetnicima da se pobune ili da se prosto naviknu da žive u svom društvu vandrednog stanja, uzgled eto zašto su oslobodili Haradineja jer podstiču terorizam u svetu i dele tedroriste na dobre i loše a to će im se vratiti sa kamatom.
Nina
"Још када се такво чекање ванредно продужи, дође ти да одустанеш од гледања жељеног филма, чак и да спакујеш кофере и лепо се вратиш кући." - па ако је у Кану заиста тако страшно, зашто ово речено не постане и учињено :-)
Стефан...
Čemu zavist Nina? Pročitajte prvo tekst pa onda, ako budete imali petlju, možete da zavidoite koliko hoćete!
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља