понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Срчани залисци се могу поправити

Уколико особа осети замор при свакодневним активностима и примети да не може да уради нешто што јој је до тада било нормално, треба што пре да посети лекара
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 22.05.2017. у 20:22
Др Светозар Путник (Фото КЦС)

Је­дан од про­бле­ма ко­ји сва­ко­днев­но ре­ша­ва­ју кар­ди­о­хи­рур­зи је­сте опе­ра­ци­ја ср­ча­них за­ли­ста­ка. Реч је о сво­је­вр­сним вен­ти­ли­ма ко­ји се на­ла­зе из­ме­ђу ср­ча­них шу­пљи­на и омо­гу­ћа­ва­ју јед­но­сме­ран ток кр­ви у ср­цу. Ка­да се они по­ре­ме­те, би­ло да је реч о сте­но­зи, то јест њи­хо­вом су­же­њу, или о по­пу­шта­њу, осо­ба има про­блем са то­ком кр­ви кроз ср­це. Та­да се крв вра­ћа уна­зад или оте­жа­но „иде” на­пред. Ду­го­роч­но гле­да­но, овај про­блем во­ди ка сла­бље­њу ср­ча­ног ми­ши­ћа и про­па­да­њу ор­га­на.

Па­ци­јент че­сто и не зна да има овај про­блем све док не осе­ти за­мор при­ли­ком оба­вља­ња сва­ко­днев­них ак­тив­но­сти и из­не­на­ди се ка­да му ле­кар са­оп­шти да му је нео­п­ход­на по­прав­ка или за­ме­на за­ли­ска.

До­цент др Све­то­зар Пут­ник, ди­рек­тор Кли­ни­ке за кар­ди­о­хи­рур­ги­ју Кли­нич­ког цен­тра Ср­би­је, об­ја­шња­ва да су обо­ље­ња ср­ча­них за­ли­ста­ка, као и све дру­ге кар­ди­о­ва­ску­лар­не бо­ле­сти, у екс­пан­зи­ји. На­жа­лост, то су бо­ле­сти ко­је су скоп­ча­не са озбиљ­ном сто­пом обо­ле­ва­ња и уми­ра­ња и ујед­но ве­ли­ки про­блем за дру­штво. 

– Обо­ље­ња два за­ли­ска, аорт­ног и ми­трал­ног, у по­ра­сту су, а го­ди­шње ин­тер­вен­ци­ја тре­ба да се ура­ди код 600 до 800 па­ци­је­на­та. У КЦС-у око 150 до 200 бо­ле­сни­ка че­ка на опе­ра­ци­ју, а ли­сте по­сто­је и на Ин­сти­ту­ту „Де­ди­ње” као и у Ин­сти­ту­ту за кар­ди­о­ва­ску­лар­не бо­ле­сти Вој­во­ди­не. 

Ду­го вре­ме­на бо­лест про­ти­че без ика­квих симп­то­ма. По­сле не­ког вре­ме­на ја­вља се за­мор при сва­ко­днев­ним фи­зич­ким ак­тив­но­сти­ма. Па­ци­јент при­ме­ти да не мо­же да ура­ди не­што што му је до та­да би­ло нор­мал­но. Ре­ци­мо, осо­ба се без про­бле­ма пе­ња­ла сте­пе­ни­ца­ма на тре­ћи спрат а са­да то ви­ше не мо­же, или ви­ше не мо­же да во­зи би­цикл. То је мо­ме­нат ко­ји осо­ба тре­ба да пре­по­зна и по­тра­жи по­моћ ле­ка­ра. Код та­квих па­ци­је­на­та се че­шће де­ша­ва из­не­над­на ср­ча­на смрт – на­гла­ша­ва др Пут­ник.

По­сто­је раз­ли­чи­ти ти­по­ви бо­ле­сти за­ли­ста­ка. Не­ка­да се она ја­вља као по­сле­ди­ца ре­у­мат­ске гро­зни­це, ин­фек­ци­је ко­ја је упо­тре­бом ан­ти­би­о­ти­ка и до­брим ле­че­њем ис­ко­ре­ње­на, али има оних ко­ји су је пре­ле­жа­ли и има­ју са­да про­блем са аорт­ним или ми­трал­ним за­ли­ском. Не­ка­да за­ли­сци про­па­да­ју услед де­ге­не­ра­тив­них бо­ле­сти, од­но­сно ста­ре­ња ор­га­ни­зма. Јер, за­ли­стак се у то­ку јед­ног ми­ну­та отво­ри и за­тво­ри од 70 до 90 пу­та, што до­вољ­но го­во­ри о ве­ли­ком бро­ју ме­ха­нич­ких по­на­вља­ња то­ком жи­во­та. Они про­па­да­ју и због ис­хе­миј­ског ин­фарк­та. Про­бле­ми са за­ли­сци­ма су за­сту­пље­ни­ји код му­шка­ра­ца, ма­да се че­сто ја­вља­ју и код же­на у ме­но­па­у­зи. 

– Хит­ни па­ци­јен­ти се од­мах опе­ри­шу. Бо­ле­сни­ци са те­шком фор­мом бо­ле­сти ко­ји има­ју гу­бље­ње све­сти или ан­ги­о­зне бо­ле­сти, зах­те­ва­ју ра­ни­ју опе­ра­ци­ју од оних ко­ји још не­ма­ју ни­ка­кве симп­то­ме. Про­на­ла­зак апа­ра­та за ван­те­ле­сни кр­во­ток је омо­гу­ћио да да­нас мо­же­те да отво­ри­те ср­це, за­у­ста­ви­те ње­гов рад, а за то вре­ме апа­рат пре­у­зи­ма функ­ци­ју ср­ца и плу­ћа. При­ли­ком за­хва­та, отво­ре се ср­ча­не шу­пљи­не, за­ли­стак се по­пра­ви, или се за­ме­ни ве­штач­ким – до­да­је наш са­го­вор­ник. 

Ре­па­ра­ци­ја има сво­је пред­но­сти, јер не зах­те­ва да па­ци­јент до­жи­вот­но при­ма ан­ти­ко­а­гу­лант­ну те­ра­пи­ју, а углав­ном се по­пра­вља ми­трал­ни за­ли­стак. Др Пут­ник ис­ти­че да се ре­па­ри­ра део ко­ји је про­бле­ма­ти­чан јер је пу­као, или због по­ја­ве ру­пе. 

– Увек се на­да­мо по­сле опе­ра­ци­је да ће за­ли­стак тра­ја­ти нај­ма­ње 10 го­ди­на. Уко­ли­ко то ни­је мо­гу­ће, он­да се при­бе­га­ва за­ме­ни за­ли­ста­ка. По­сто­је би­о­ло­шки и ме­ха­нич­ки за­ли­сци. Ме­ха­нич­ки су ду­го­трај­ни, по 30 и ви­ше го­ди­на тра­ју, а па­ци­јент мо­ра да узи­ма стал­но лек про­тив згру­ша­ва­ња кр­ви. Би­о­ло­шки су крат­ко­трај­ни­ји. Али ле­ко­ви про­тив згру­ша­ва­ња кр­ви не мо­ра­ју да се узи­ма­ју. Сва­ки опе­ра­тив­ни за­хват у кар­ди­о­хи­рур­ги­ји но­си од­ре­ђе­ни ри­зик. Ве­ћи је ри­зик код ста­ри­је осо­бе ко­ја има ви­ше удру­же­них бо­ле­сти не­го код мла­ђе ко­ја не­ма дру­ге здрав­стве­не про­бле­ме – ка­же др Пут­ник.

Пре опе­ра­ци­је па­ци­јен­ту се ура­ди ул­тра­звук ср­ца, ка­те­те­ри­за­ци­ја ср­ца са ко­ро­но­ро­гра­фи­јом, ренд­ген­ски сни­мак и ла­бо­ра­то­риј­ске ана­ли­зе. Хо­спи­та­ли­за­ци­ја на Кли­ни­ци за кар­ди­о­хи­рур­ги­ју тра­је око не­де­љу да­на. Бо­ле­сник по­сле ин­тер­вен­ци­је, уко­ли­ко је све до­бро про­те­кло, ле­жи у шок-со­би два да­на, а на­кон то­га на оде­ље­њу по­лу­ин­тен­зив­не не­ге још два до три да­на. На бол­нич­ком оде­ље­њу оста­је још три до че­ти­ри да­на. По­том сле­ди ре­ха­би­ли­та­ци­ја, ко­ја се оба­вља у Ин­сти­ту­ту за ре­ха­би­ли­та­ци­ју у Со­ко­бањ­ској ули­ци или у Ни­шкој ба­њи. Нор­мал­ном жи­во­ту осо­ба мо­же да се вра­ти ме­сец да­на по­сле опе­ра­ци­је.


Коментари3
d2206
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Иван
Хвала много листу Политика на целом објављеном тексту о овој веома битној теми. Веома је лепо описан пут лечења пацијената са разматраном болешћу. Једино морам да приметим, као неко ко је прошао кроз цео описани поступак замене залистака, да период од месец дана после операције за повратак пацијента у нормалан живот није реалан. Реалније је рећи шест месеци до годину дана потпуног излечења уз одређена ограничења и промену животних навика. Потпуно излечење не подразумева враћање на пређашње стање пре операције и тегоба, али је то један господски живот више окренут интелектуалном раду, лаганим физичким активностима и дружењу са пријатељима и породицом.
Ангелина Поповић
Запањена сам ПОЛИТИКИНИМ третманом овог текста као ексклузиве која није доступна свим читаоцима онлајн издања. Ипак је реч о болести и лечењу, дакле нечем што интересује огромну већину наших сународника који, захваљујући "висини" својих прихода нису у стању да редовно купују овај цењени лист. (Ми га купујемо само суботом, због културног додатка, као и празнична вишедневна издања.)
Ivan
Možemo samo biti puni zahvalnosti ljudima koji se bave lečenjem u kardiohirurgiji i kardiologiji. Izvanredna ekipa iz Kliničkog Centra Srbije nas svakodnevno spašava ugrađujući nam nove srčane zalistke, rekonstruišući postojeće, kao i drugim intervencijama na srcu i kardiovaskularnom sistemu. Hvala na svemu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља