понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05
ИНТЕРВЈУ: ЛИЈУ ЈУЏУ, државни администратор за културно наслеђе НР Кине

Кинески зид је најважније благо

Кина има око 760.000 непокретних добара културне баштине, укључујући и подземне и подводне локалитете
Аутор: Гордана Поповићуторак, 23.05.2017. у 22:00
Највише волим да цитирам Мао Цедунга, јер он је у различитим периодима користио врло кратке реченице да би дао преглед протеклог периода: Лију Јуџу (Фото Раде Крстинић)

Већ смо разговарали са српским министром културе и са директорком Народног музеја у Београду о организовању изложбе о културном благу Кине, какве смо већ приређивали у земљама источе Европе, и верујемо да ће то бити реализовано следеће године када ваш Народни музеј буде отворен.

Такође смо разговарали и о излагању дoбара српске културне баштине у Kини, каже Лију Јуџу, државни администратор за културно наслеђе НР Кине који је са Владаном Вукосављевићем, министром културе и информисања Србије, потписао Меморандум о разумевању.

Јуџу је у Београду боравио поводом првог Форума о културном наслеђу Кине и земаља централне и источне Европе (16+1), на чијем свечаном отварању прекјуче је говорио. Механизам сарадње „16+1” је амбициозан пројекат у коме култура има значајно место и који на неки начин показује да Кина после економске експанзије креће и у културну, али наш саговорник није хтео ово да коментарише и ограничио се само на област за коју је задужен а то је културно наслеђе његове земље. Он каже да је Форум успешно организован и истиче да је важно за будућу сарадњу што су стручњаци из Кине имали прилику да се сретну и разговарају са експертима из европских земаља.

Кад је реч о Меморандуму који је јуче потписан у српском Министарству културе и информисања, Јуџу каже да је реч о врло широком споразуму о будућој сарадњи у области заштите културног наслеђа.

– Он обухвата многе конкретне области као што су археологија, образовање нових кадрова, међусобно посећивање стручњака из датих области, сарадња у области апликације за светску културну баштину, сарадњу између музеја две земље, као и заједничко разумевање о борби против незаконитих илегалних кријумчарења културних добара – каже Лију Јуџу.

Кина има изузетно богато културно наслеђе. Може ли такво богатство да се опише неким бројкама ?

С обзиром на то да је земља огромна са врло дугом историјом и цивилизацијом која траје пет хиљада година, јасно је да је реч о огромном броју културних добара, као и о дугој традицији његовог чувања. На 9,6 милиона квадратних километара копнене површине и негде око три милиона километара квадратних водене површине, колико Кина обухвата, имамо око 760.000 непокретних блага културне баштине, укључујући и подземне и подводне локалитете, и више од 100 милиона покретних добара. То је, међутим, само оно што је у надлежности државе, а осим тога постоји и велика количина културног блага које је у приватном поседу, али ми тренутно немамо тачан попис оних културних добара која су у поседу приватних лица.

Како се одржава оно што је у надлежности државе?

Заштита се организује на три најважнија нивоа. Први се односи на образовање и ширење знања међу народом о важности и препознавању те важности културних добара. То се спроводи кроз школски систем, медије и односи се на цело друштво. Други ниво односи се на политичке одлуке, односно на доношења одговарајућих закона о културним добрима и не само доношење него и на њихово конкретно спровођење. Улаже се много труда да бисмо се осигурали да закон и политичке одлуке буду поштовани. Трећа ствар односи се на то да су за заштиту културних добара одговорне локалне власти у сваком региону. Централна власт, као и локалне управе сваке године улажу неколико десетина милијарди јуана (један евро је 7,7 јуана) улаже се сваке године за очување културног наслеђа. Наравно, упркос томе постоје неки изазови са којима се суочавамо на том пољу, јер ипак се догађају неке илегалне активности.

Које, на пример?

Рецимо, бесправно ископавање гробова. Многе одлуке на том политичком плану се различито тумаче почев од тога шта се подразумева под културним благом и како треба спроводити заштиту, па се сусрећемо и са кријумчарењем културног наслеђа. То је разлог што Кина настоји да са владама што више земаља потпише уговоре и споразуме о о заштити културног наслеђа и борби против кријумчарења и бесправне продаје и дистрибуције тих културних добара. Већ је потписала такве споразуме са владама више од 30 земаља.

Кажете да се некад закони различито тумаче. Шта је суштина кинеских закона о културном наслеђу?

На првом месту је, наравно, чување културног наслеђа, спречавање његовог пропадања, дакле његово спасавање, а затим управљање овим добрима, како унапредити менаџмент у тој области. Око те две основе врте се све конкретне активности владе и свих институција које се баве заштитом културног блага.

Као особа која је задужена за културно наслеђе, које би древне споменике издвојили као најважније?

Рецимо, Кинески зид, који има историју дугу 2000 година, која се преносила из династије у династију различитих доба. Када би се спојили ти различити делови Кинеског зида имали бисмо укупно 22 хиљаде километара. Неки делови су прављени од земље, неки од цигала, а неки од камених плоча, али у свету је најпознатији тај камени Кинески зид. Један од најпознатијих споменика је и царска палата у Пекингу, Забрањени град, али постоје ту и различити остаци палата и царских грађевина из различитих периода.

Многи цитирају древне кинеске мудраце, а у последње време је примећено да те изреке користе и политичари у својим говорима. Кога бисте ви најрадије цитирали?

Све те велике мисли су, заправо, концентрација народне мудрости. Ја лично највише волим да цитирам Мао Цедунга, јер он је у различитим периодима користио врло кратке реченице да би дао преглед протеклог периода. Он је говорио о три света. Земље првог света биле су САД и СССР. Земље Европе и економски развијене биле су земље другог света, а Кина која је у то време била неразвијена, припадала је трећем свету. Он је говорио о томе да је, као што треба искористити бели празан папир и на њему насликати лепу слику, на исти начин могућно изградити Кину која је тада била сиромашна. И наглашавао је да је снага народа највећа.


Коментари0
7842c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља