недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:29

О девизној штедњи и (не)великим девизним резервама

Ако држава жели озбиљно да анализира своју финансијску позицију и ризике, ако при томе штедњу грађана третира са пуном одговорношћу, она би морала да сабира спољни дуг и девизну штедњу.
Аутор: Небојша Катићсреда, 24.05.2017. у 08:09

Иако девизна штедња стално расте, девизне резерве годинама стагнирају или опадају. У периоду највеће финансијске кризе и панике, 2008. и 2009, девизне резерве су биле два пута веће од девизне штедње. Данас су девизне резерве веће од девизне штедње само за око 25 процената. Ово је лош тренд и континуирано се погоршава.

Замислимо начас да грађани Србије штеде искључиво у динарима. Ако би у тренуцима финансијске панике грађани почели да повлаче динаре из банака, НБС би могла да сузбије такву панику брзо и ефикасно. НБС би обезбедила банкама довољно готовог новца и грађани би видели да свој новац могу да подижу без сметњи и ограничења. Поверење у систем би се поново успоставило и новац би се вратио у банке. Централна банка има јединствену привилегију да готово без трошкова и без ограничења може креирати и штампати домаћу валуту, али не може штампати девизе.

Евентуална паника девизних штедиша и повлачење новца из банака се може покрити само трошењем девизних резерви које су, ефективно, једина гаранција сигурности девизних депозита. Неугодно је што је 95 процената укупне штедње у облику девизних депозита, од чега су преко 80 процената депозити по виђењу.

Девизне резерве понајмање служе томе да се у невољама намирују девизне штедише.

пословни консултант    www.nkatic.wordpress.com

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари3
7ee24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... eto kome sada verovati ... Vucicu,Vujovicu i Tabakovicevoj koji nam stalno pricaju kako su nase finansije stabilne ...ili ovoj postenoj analizi ....
вокс попули
Ова анализа делује логично. Обичан припадник некадашње средње класе може само да закључи да након динарског шишања предстоји и девизно.
Aleksandar Mihailovic
Jako loša poruka je da su devizne rezerve tek za malo veće od devizne štednje, a ako se trend opadanja nastavi i siđu ispod, eto nam katastrofe. Država i njena centralna banka slabo kontrolišu iznošenje deviza iz države, pružaju logistiku uvozničkim lobijima, stranim firmama i bankama da lažno prikazuju profite, da fingiraju loše poslovne rezultate i iznose kapital iz države, a ostavljaju kredite. NBS je na kraju svake poslovne godine bacala na tržište velike količine deviza kako bi ih ovi otkupljivali i iznosili iz države. Skoro sve strane banke imaju i svoje menjačnice kao dilere te preko njih nekontrolisano uzimaju devize od građana, tamo je mnogo veći obrt jer su provizije manje, a u bankama drže velike kursne razlike kako bi dodatno izrabljivale domaće firme i uvoznike koji moraju legalno da rade. NBS je za javnost glumila kako spašava dinar, umesto, ako ga je puno u opticaju, da je povlačila tu suvišnu količinu. Reketiranje penzionera maskira izbušene balone kao "reforme", bajke.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља