четвртак, 04.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 24.05.2017. у 23:04 Јасна Петровић-Стојановић

Нова бројила штите и ЕПС и потрошаче од крађе

Стратегијом развоја енергетике планирана је замена старих мерача потрошње струје, али се не зна зашто су пропали сви тендери за паметна бројила
(Фото Д. Јевремовић)

После две и по године од расписивања последњег тендера за замену старих бројила новим, која би омогућилa даљинско очитавање потрошње струје–нема одговора зашто је овај велики посао пропао.

Реч је о послу вредном 700 милиона евра, који предвиђа замену три и по милиона бројила. Електропривреда Србије на тај начин дугорочно би решила проблем (не)тачног очитавања потрошње струје.

Завршетком овог посла, на који се чека 13 година (први тендер расписан је 2004. године), ЕПС највероватније више не би морао јавно да се извињава грађанима зато што је неко из фотеље, а не с лица места, очитавао зимску потрошњу струје, какав је случај био овог јануара. И не само овог.

На последњем тендеру, расписаном у децембру 2014. године домаћи произвођачи бројила сматрали су да су дисквалификовани. Односно да је приоритет дат странцима. Због тога се укључио и Савет за борбу против корупције, који је тада оценио да је „квалификационим критеријумима ЕПС онемогућио домаћа предузећа да буду понуђачи, самостално или у конзорцијуму, што је противно интересима друштва и принципима ЕБРД банке, која финансира пројекат”. ЕПС је, међутим, све то демантовао, објаснивши да су услови тендера исти за све.

Проф. др Бранко Ковачевић, председник Надзорног одбора ЕПС-а, на питање шта је разлог што се толико отегао почетак замене старих бројила, одговара: „Мала бара, пунo крокодила”.

Уместо било каквог одговора, Министарство енергетике новом Стратегијом развоја до 2023. као приоритет најављује замену старих бројила новим – паметним. Циљ пројекта, како се може видети на њиховом сајту, јесте замена дотрајалих бројила и увођење савремених система за даљинско очитавање и управљање потрошњом.

Пројекат треба да буде реализован фазно, а с аспекта енергетске ефикасности процењени ефекат пројекта је смањење губитака од 96 гигават сати годишње, што чини око 0,09 одсто финалне потрошње енергије (за енергетске и неенергетске сврхе).

За замену 83.685 индиректних, полуиндиректних и директних мерних група и 330.000 бројила код домаћинстава и индустријских купаца обезбеђен је кредит од око 80 милиона евра, од чега је 50 одсто кредит Европске банке за обнову и развој, а друга половина износа је кредит Европске инвестиционе банке (ЕИБ).

На овај начин били би праћени токови струје кроз дистрибутивни систем, од уласка до изласка. Смањени би били трошкови и време потребно за очитавање, искључење и укључење купаца електричне енергије и комерцијални губици, а повећан би био степен наплате (дисциплина у плаћању електричне енергије). Била би повећана и могућност управљања потрошњом, а смањен број приговора на тачност очитавања (обрачуна), као и трошкови одржавања, док би се брже решавали захтеви нових корисника за прикључење.

Само по основу смањења трошкова губитака на мрежи уштедело би се 4,8 милиона евра. ЕПС би уштедео и 1,6 милиона евра, колико кошта садашњи начин очитавања бројила.

Коментари10
8827a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gaga
postoje sada brojila koja imaju funkciju ocitavanja .iskljucenja i cak ukljucenja na daljinu preko mreze to je the best ne znam koja marka ali postoje
Zirojević Živojin
Digitalno brojilo postavljeno 2006.god.gar.list od 15.05.2006. su ljudi iz elektrodistribucije zamenili brojilom iz 1971.god Iskra Kranj.Razlog:ISTEKAO BAŽDAR..Na pitanje U elektrodistribuciji Indjija odgovor je bio da mi neće biti vraćeno digitalni brojilo..A te 2006.god sam ga kupio da bi mogao da se priključim na sistem, a interesuje me gde će moje brojilo koje je bilo ispravno završiti.
Borisav
Ovde na prvi pogled, nešto debelo “ne štima”. Ili su uštede od 6,4 mil evra/god. preniske, ili je ukupno koštanje projekta 700 miliona evra previsoko. Ako bi to bilo tačno, onda se projekat ne bi isplatio ni za 100 godina, ne uključujući troškove kamata na kredite. Pored toga, postoji veliki raspon u nivoima “pameti” pametnih strujomera, ima ih koji sami uključuju veće potrošače u domaćinstvu, onda kada je višak raspoložive energije u sistemu i kada je posledično cena struje najniža, itd.
Горан Т.
Овај посао који се бар деценију припрема а и дуже сигурно мора да се уради, једино је претпостављена цена велика. Данас је лако проверити цене најсавременијих паметних бројила у рецимо области Шензен у нама пријатељској Кини, цена таквих трофазних бројила је од 30-50усд плус порез монтажа и центар за очитавање, до 700м има луфта за колко хоћеш. Пре 5 година сличан пројекат у ГБ калкулисан је са око 200еур по позицији, али са неупоредиво скупљом радном снагом и наравно ,,енглеском,, зарадом пута два.
Radovanović Milan
Nije jedina stavka nabavka brojila,čak nije ni najveća. Instalacija celog sistema podrazumeva i softver za monitoring,instalaciju dodatne opreme i slično. Sama brojila verovatno nisu ni pola cene projekta.
Bogi
Srbija MORA strogo definisati specifukaciju brojila i protokole za daljinsko očitavanje brojila. Onda može da se raspiše tender na bilo kom nivou i da učestvujr bilo ko. Sada imamo šarenu sprdačinu od brojila i sistema za daljinsko očitavanje. Naši političari ne dozvoljavaju da naši inženjri naprave našu specifikaciju karakteristika, po kojima bi naši inženjri isprojektovali naša brojila i naše sisteme za daljinsko očitavanje, ne sprečavsjući ni jednu stranu firmu da konkuriše za isporuku po našim karakteristikama. Političari NEDAJU nego insistiraju u zavisnosti ko je na vlasti da se karakteristike prilagođavaju stranim isporučiocima i mi imamo smešno šarenilo brojila koja uglavnom ne migu da se daljinski očitavaju a za mnogi manje para bi imali brojila sa sistemima za daljinsko očitavanje da se struka pita!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља