среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:04

Археолози откривају тајне римског рударења на подручју Леца

Недалеко од данашњег рудника „Леце”, руда је копана од давних времена, а најзанимљивије трагове оставили су Римљани
Аутор: Милан Момчиловићчетвртак, 25.05.2017. у 12:27
Истраживачи из Немачке на терену (Фото: М. Момчиловић)

Леце – Као што су и обећали пре две године, истраживачи локалитета Царичин град из 6. века, највећег и најзначајнијег византијског града у унутрашњости Балкана, проширили су истраживања на околину. У рударско насеље Леце код Медвеђе ових дана стигла је екипа стручњака из Немачке у којој су експерти за археологију, геологију и дигиталну информатику, који испитују трагове рударства у овом крају, тражећи евентуалну везу са Царичиним градом.

            По речима Рајнера Шрега, истраживача из Мајнца и вође екипе, ово је део ширег пројекта у оквиру којег се, уз помоћ нових технологија и уређаја, припрема документација у 3-Д техници, по новом поступку. – Има доста трагова рударства на овом подручју, а ово је најбољи пример. Прошле године смо радили истраживања са људима из музеја рударства у Бохуму, а ово овде је најзанимљивија област. Интересују нас економске активности на подручју Царичиног града, а посебно нас занима да ли та активност може да се потврди у 6. веку. Ово је покушај да повежемо Царичин град са рударским активностима и прилика да испробамо нову технологију снимања – каже Шрег за „Политику”.       

У добро очуваној римској јами, чија вентилација савршено функционише и данас и потпуно је безбедна, затекли смо Митју Мусберга, археолога са геолошком специјализацијом и стручњаком за рударство, посебно римско. По његовим проценама, ова област је дуго коришћена за рударство. Овај део је одлично очуван, тако да може да се прати римско рударење и да се лепо види да је рудник коришћен и после Римљана.

 – Постоји читав низ налаза и уверен сам да овде можемо да пронађемо још римских трагова. Што се тиче датовања, тачно време за сада не знамо, пошто су Римљани имали исту технологију све време. То би могло да се утврди даљим ископавањем и карбоном Ц 14, рецимо, из остатака дрвета које сада вадимо. Интересантан је облик саме јаме и галерије која је потпуно равно исечена, док се средњовековне јаме разликују. Карактеристика је римског царства да је имало исти принцип, исту технологију, врло организовано рударство – истиче Мусберг.

Дугогодишњи руководилац ископавања на Царичином граду др Вујадин Иванишевић, из Археолошког института у Београду, каже да је рударство било један од важних ресурса римског, па и рановизантијског царства. Пољопривреда је била главна за Царичин град, али се претпоставља да је и рударство било значајно и да је било везано за рудник Леце. Екипа из Мајнца и музеја рударства у Бохуму, која истражује рударство у Европи и на подручју Медитерана, дошла је прошле године, обишла руднике у Тулару и Лецу и закључила да је управо Леце најзанимљивији рударски комплекс.

Улаз у рудник из римског доба (Фото М. Момчиловић)

– Очекивали смо римско рударство, али смо пронашли бројне трагове и праисторијског, као и средњовековног рударства, што је значајно за српску средњовековну историју. Вероватно је овај комплекс био везан за комплекс Новог брда, тако да ће један од будућих пројеката бити повезаност великог броја средовековних цркава на подручју Леца, Газдара и Буџумета са рударским заједницама које су овде постојале. Тако да је овај пројекат вишегодишњи и у потпуности се финансира средствима немачког партнера и фондација. У овом случају реч је о Фондацији „Лајбниц” – истиче Иванишевић за наш лист.

Поред тога што Немци финансирају пројекат, једна немачка компанија је позајмила опрему која је у развоју и омогућава снимање целог рудника у 3-Д техници, тако да се већ види његова реконструкција, а моћи ће да се види где и колико је руде и земље ископано. Иванишевић посебно истиче гостопримство данашњег рудника Леце који је истраживачима уступио оригиналну мапу из 1936. године, када је рудник био у концесији енглеских фирми.

– Овде су копале праисторијске заједнице, не знамо тачно које, у бронзано доба, претпостављамо и гвоздено, у римско време, време првог, можда чак до 6. века, у средњем веку за време средовековне српске државе и још не знамо да ли је руда експлоатисана и у турско време. У 19. и 20. веку је производња обновљена и траје до данас – каже наш саговорник.

Рудник „Леце” и општина Медвеђа заинтересовани су да се рударско наслеђе истражи и презентује, уз идеју да се ово искористи у туристичке сврхе.


Коментари2
75498
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stojanka
Pametnije bi bilo traziti izvore vode, Lece "umire" zbog nestasice vode i imali bi više vajde nego od rimskog istraživanja.
Zlatko Petrovic
Kako su utvrdili da su baš Rimljani kopali rudu i Lece.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља