понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18
70. КАН

Многе звезде падалице

Ни Сергеј Лозница, Софија Копола, Доајон нису се приближили Звјагинцеву, Ал Гор и Никола Тесла као филмски актери, на фестивалу заблистао Клинт Иствуд...
Аутор: Дубравка Лакићчетвртак, 25.05.2017. у 22:00
Васелина Маровесева у филму „Кротка“ Сергеја Лознице (Фото принтскрин)

Кан – Достојанствено, елегантно и на течном француском језику поздравила је Оливера Катарина присутну публику филма „Скупљачи перја“ Александра Саше Петровића на синоћној касној пројекцији у дворани „Буњуел“.

Оливерин наступ – за дуже сећање и сваку похвалу. Њена магичност није избледела...

***

Кански фестивал се примиче крају, умор је савладао армију филмских критичара који, разочарани овогодишњом јубиларном филмском понудом, немају више ни снаге, а ни воље да после пројекција главних такмичарских филмова барем полугласно изговоре оно „бу“, што је била најчешћа реакција ове године у Кану.

Толико се значајних, квалитетних филмских имена такмичи за „Златну палму“ 70. Кана, а толико је мало њихових дела која би могла да заслуже оцену већу од тројке. Мршава је ово канска филмска сезона...

***

Подужој листи разочаравајућих такмичарских филмова придружили су се и „Роден“ Жака Доајона и „Преварен“ Софије Кополе и „Добар провод“ Бенија и Џоша Сафдија и „Хикари“ Наоми Кавасе, чак и синоћ виђени „Кротка“ Сергеја Лознице чијих је првих сат и по, од укупно два сата и двадесет и три минута трајања филма, било и обећавајуће и усхићујуће. Све до тренутка када се Лозница суновратио у покушај да постане Фелини.

По националности Украјинац, а по месту школовања и уметничког сазревања Рус, односно Московљанин, Сергеј Лозница је овог пута за полазиште свог дугометражног играног филма узео приповетку „Кротка“ Достојевског, али је у своју причу о кроткој, као о жутљивој руској жени која безуспешно покушава да посети мужа у једном сибирском затвору, проширио и на сопствене осврте на период стаљинизма, однос између Русије и Украјине, чак и на чеченске ратове. Другим речима, желео је много, а на крају покварио и оно добро и сјајно што је својој „Кроткој“ имао.

Остају још да се виде филмови Франсоа Озона, Фатиха Акина и Лин Ремзи. Остаје још, дакле, та мала нада да ће се можда неки од њих приближити филмовима – руском „Невољени“ Андреја Звјагинцева (још увек убедљиво води на свим критичарским листама), шведском „Квадрат“ Рубена Устлунда и француском „120 откуцаја у минуту“ Робина Кампија, мада бих лично у случају француског филма предност више дала Хазенавицијусовом филму „Окрутан“...

***

Ни у паралелним програмима ове канске године нема много среће. Пажњу је привукао документарац „Пречасни В“ легендарног редитеља Барбета Шредера, који је са овим филмом о контроверзном и опасном бурманском будистичком свештенику Виратуу што на души носи огроман број убијених и прогањаних муслимана у својој земљи, заокружио своју трилогију о злу. Ова трилогија је, иначе, започета још 1974. са Шредеровим филмом о угандском диктатору Идију Амину Дади и настављена провокативним биографским филмом „Адвокат терора“ о француском правнику Жаку Вержеу који је био близак сарадник и бранилац најчувенијег револуционара – терористе Карлоса...

***

У Кану се ове године, баш као и 2006, поново појавио бивши амерички потпредседник Ал Гор. Тада је овде боравио као главни учесник, филмска звезда и пропагатор филма „Незгодна истина“ о глобалном загревању, иако он на ову тему не би смео ништа да говори, јер је он управо био тај који у Кјоту својевремено није потписао споразум о спречавању ове пошасти савременог света. На јубиларном Кану појавио се сада наставак „Незгодне истине“, опет са Гором као веома борбеним наратором...

У програму „Недеља критике“ освануо је експериментално-анимирано-документарни дебитантски филм „Теслин свет светлости“ Метјуа Ранкина, у којем аутор показује своје дивљење према једном од највећих генија 20. века, кроз игру светлости, звука и визуелне апстракције...

***

Иако је била виђена као глумица у чак четири овогодишња канска филма, аустралијска глумица Никола Кидман није успела да засени овде присутне француске диве Изабел Ипер, Жилијен Бинош и Катрин Денев, али ни америчког „диносауруса“, глумца и редитеља Клинта Иствуда, који је у 86. години у Кану одржао своју мајсторску радионицу. Био је дочекан и испраћен вишеминутним овацијама. Присутнима је потврдио да има намеру ускоро опет да се појави на великом филмском платну као глумац...


Коментари2
e37c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Svaka čast Filmskom centru Srbije što su Skupljači Perja dobili ono što zaslužuju. Ovo je potez godine našeg filmskog centra. Bravo za FCS i ljude koji tamo rade. Bravo i za gospođu Oliveru Katarinu. Sigurno nije bilo jednostavno suočiti se sa Kanom posle pola veka.
Sasa Trajkovic
Kompliment Oliveri uz podsećanje da prave zvezde nikada NE blede.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља