четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:32

Дарвин узбуркао Сабор СПЦ, владике именоване у тишини

Све предлоге за нове владике пет епархија дао је патријарх Иринеј, а усвојени су једногласно и без полемике, чиме је потврђен несумњиви ауторитет поглавара Српске православне цркве
Аутор: Јелена Попадићпетак, 26.05.2017. у 09:00
Министарству правде уприличило је традиционални ручак за патријарха и владике

Пролећно заседање Светог архијерејског сабора СПЦ, које је завршено пре два дана, уместо уобичајене две недеље, трајало је десет дана. Нико од учесника Светог архијерејског сабора, с којима смо јуче контактирали није желео да говори о темама које су разматране на заседању јер се, како нам је речено, припрема званично саопштење.

Занимљиво је да на званичном сајту Српске православне цркве до јуче није објављена чак ни вест о завршетку рада Сабора. То је саопштено посредно, у прилогу под насловом „Традиционални ручак код министра правде”, у коме је наведено да је на позив министарке Неле Кубуровић, патријарх српски Иринеј заједно са aрхијерејима СПЦ присуствовао традиционалном свечаном ручку у Дому гарде по завршетку Светог архијерејског сабора. Ручку је присуствовао и Никола Селаковић, директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама.

Према сазнањима „Политике”, на Сабору је потврђен несумњиви ауторитет патријарха Иринеја, нарочито у „кадровским питањима”. Пет епархија добило је нове владике, све предлоге за именовања дао је патријарх и сви су усвојени једногласно и без полемике. Пре само две године, када је Сабор расправљао да ли ће владика Филарет бити разрешен челне функције у Епархији милешевској, вођена је жучна дискусија, а одлука о његовој смени донета је прегласавањем.

 

Подсетимо, Сабор СПЦ је епископа Хризостома именовао за митрополита Дабробосанске митрополије, а на челу Епархије зворничко-тузланске убудуће ће бити владика Фотије. Епископ Атанасије Ракита водиће Епархију милешевску, а Епархију нишку епископ Арсеније, док ће владика Сергије преузети челну дужност у Епархији бихаћко-петровачкој.

Осим владика Јустина жичког и Фотија, у Синоду ће убудуће седети владика Милутин из Ваљева и митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Њих двојица су заменили досадашње чланове, епископа бачког Иринеја и рашко-призренског Теодосија. Свети архијерејски синод је највиша извршна и судска власт у свом делокругу, а њиме председава патријарх.

Бурни део заседања одиграо се крајем прошле недеље, када се на Сабору расправљало о Дарвиновој теорији еволуције, тачније о петицији којом се тражи ревизија њеног изучавања у школама. Полемика је вођена између владике западноамеричког Максима (Васиљевића) и епископа Кирила, викара за Јужну Америку.

Иначе, епископ Максим један је од десет професора Богословског факултета, који су јавно иступили против иницијативе за ревизију Дарвиновог учења, што је био повод да Сабор покрене ову тему. Владика Максим школовао се на теолошким и уметничким школама, дипломирао на Богословском факултету, а звање магистра и доктора наука стекао је на Универзитету у Атини. Током специјалистичких студија у Паризу изучавао је сликарство.

Занимљиво је да је „дарвинистичке” аргументе владике Максима оспоравао епископ Кирил, што се не би могло претпоставити с обзиром на његову академску репутацију. Магистарско звање стекао на Природно-математичком факултету, а пре него што се замонашио, епископ Кирил завршио је специјалистичке студије из природних наука на чувеном московском Универзитету „Ломоносов”.

 

Изложба, гости слава

Управо завршени Сабор пратиле су бројне паралелне активности, о којима је СПЦ, за разлику од самог тока седнице у Патријаршијском двору, детаљно обавештавала јавност.

У Музеју СПЦ, 15. маја отворена је изложба о епископу бачком Иринеју Ћирићу (1884–1955). Током Другог светског рата, на његову иницијативу из мађарског логора Шарвар спасено је и размештено по Епархији бачкој 2.800 деце и 180 мајки са одојчадима. Основао је и Епархијску дечју болницу у Новом Саду, где су лечена деца оболела од туберкулозе у овом логору. После рата, због наводне блискости са окупационим властима, у кућном притвору је провео 17 месеци, био је шиканиран на најразличитије начине и батинан.

„После толико добра које је учинио народу, био је проглашен за непријатеља тог истог народа”, истакао је у свом говору патријарх Иринеј.

Два дана касније, митрополит загребачко-љубљански Порфирије и епископ славонски Јован угостили су делегацију Пожешке бискупије, предвођену бискупом Антуном Шкворчевићем. Пожешка бискупија била је домаћин последње одржане седнице мешовите католичко-православне комисије која разматра историјску улогу Алојзија Степинца, а владике Порфирије и Јован чланови су те комисије.

Седница Централног тела Светог архијерејског сабора за довршетак градње Храма Светог Саве одржана је 20. маја, а председавао је патријарх Иринеј. Два дана касније, архијереји окупљени на сабору, предвођени патријархом Иринејем, присуствовали су почетку постављања мозаика у куполу храма на Врачару.

У међувремену, 21. маја, обележена је слава Православног богословског факултета, Свети апостол и јеванђелиста Јован Богослов. Свету архијерејску литургију предводио је епископ франкфуртски и свенемачки Сергије. Он је у пригодној беседи обећао финансијску помоћ за наставак фрескописања факултетске капеле, позвавши присутне да га у томе следе. Епископ Сергије је, одлуком Сабора СПЦ, неколико дана касније премештен на чело Епархије бихаћко-петровачке. (Д.Пејовић)


Коментари1
34e64
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
U Crkvu sam odavno razocaran zelim joj da bude bolja, nego sta ce mo sa 50 supergenija lekara.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља