субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

У заробљеништву јели траву и кору дрвета

Аутор: З. Глигоријевићпетак, 26.05.2017. у 22:15
Прадеда Милан Јовановић (Фото из породичног албума)

„Ево мене с Великог Ошљака, од ровова Великога рата. Ту су били багрдански положаји на којима је била Друга армија”.

Овим речима дочекао нас је Милан Јовановић из Ловаца код Јагодине, шездесетосмогодишња старина, потомак јунака из балканских, Великог и Другог светског рата и осмо колено капетана Коче.

Његови прадедови, рођена браћа Микаило и Милан (по коме је и наш саговорник добио име), најпре су отишли у Први балкански рат, војевали и у другом, а пошто је, како Милан рече, „Шваба почео да бије”, наставили су да се боре и у Великом рату. Микаило је био у коњици, а Милан пешадинац. Микаило је заробљен када су прешли Саву и у ропству у Мађарској био је од 1914. до 1918. године.

Милан је рањен на Колубари и вратио се кући на опоравак. Међутим, комшија га је правио да „шумцима”, односно хајдуцима који нису отишли у рат, али који су Немце убијали у завичају, поправља оружје, јер је био ковач. Поново је мобилисан, али је он заробљен, па је и он отишао у ропство такође у Мађарској.

– Микаила сам запамтио, јер је живео 85 година. Милана нисам имао прилику да упознам, јер је напрасно преминуо 1942. године, јер су му сина, мог деду, Милорада, учитеља, капетана друге класе отерали у рат, па су га заробили у Македонији и преко Бугарске отерали за Немачку. Пошто је прадеда био у ропству, било га је жао што ће и његов син да прође те муке – вели деда Милан.

Имао је, каже, десетак година када му је Микаило причао о заробљеништву. Морали су много да раде, да ору коњима. Гладовали су, јер су Мађари сву храну давали за своју војску на фронту. Пасли су траву и ножићем дељали кору с дрвета не би ли заварaли глад. Много их је помрло од глади.

– Прадеда ми је причао и о борбама. Једном су сели да одморе кад је почела да их туче бугарска артиљерија. Поседали су на коње и кренули у галоп до првог врбака. Само што су се склонили, прадеда је видео да му је на месту на ком су се одмарали остала торба с комадом сланине и хлеба. Окренуо је кобилу Јелу и вратио се по торбу. Не силазећи с кобиле, држећи се за умкаш седла, савио се и у трку дохватио торбу. Имао је срећу да ниједна граната која је пала испред њега није експлодирала, а „палиле” су само оне које су га пребациле. Топови су само грували, а земља је летела око њега. Када је „слетео” у врбак, погледао је Јелу и видео да није била рањена. Срећом, ни он није био озлеђен – сећа се Милан прадедине приче.

Запамтио је, додаје, и Милију Стојановића, прадеду по мајци Божани, који је преминуо шездесетих година прошлог века. И он је био у балканским ратовима и Великом рату. Седам година није долазио кући. Прошао је албанску голготу, опорављао се на Крфу. Испричао му је и да су са Бугарима направили договор како не би изгинули док су ратовали из ровова. Договорили су се да пре бомбе баце камен, како би побегли. И једни и други су поштовали договор.


Коментари1
4022d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Amir Čamdžić
Slava srpskoj vojsci, slava svim srpskim junacima. Moje je da se pomenem Mustafe Golubića i Muhameda Mehmedbašić, jer me kao čovjeka nacionalno srpski nadahnjuju i daće Bog da budem na njih u odbrani srpstva i srpske države.Amin.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља