недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03
ИНТЕРВЈУ: СЕРГЕЈ ЛОЗНИЦА, сценариста и редитељ

Власт слабима не верује

70. КАН - Мој филм јесте инспирисан „Кротком” Достојевског и тим односом између мучитеља и жртве. Код Достојевског је то однос између мужа и жене, а моја је намера била да истражим митологију руског, бившег совјетског друштва
Аутор: Дубравка Лакићсубота, 27.05.2017. у 22:00
Сергеј Лозница, трећи пут на Канском фестивалу (Фото: Дубравка Лакић)

Кан- Украјински сценариста и редитељ Сергеј Лозница (52), московски ђак који је интернационалну сцену освојио прво као аутор документарних филмова, међу међу њима и „Мајдана”, због којег је био извиждан и у Београду, да би ове године био награђен аплаузом за документарац „Аустерлиц”, већ трећи пут се такмичи на Канском фестивалу са дугометражним играним филмовима.

Први пут било је то са филмом „Моја срећа”, други са ремек-делом у „У магли”,  а на јубиларном 70. Кану у главном такмичарском програму виђен је његов најновији филм „Кротка”, од два сата и двадесет и три минута, у који су уложене и руске паре.

О Лозничиној „Кротки”, украјинско-руско-француске продукције, говори се у Кану. Са мање или више разочарања, али никако са равнодушношћу која прати највећи број филмова у овогодишњој званичној канској селекцији. Лозница и даље има високе естетске домете, његова прича је провокативна, главна глумица Василина Маковцева снажна, и у ужем избору за награду, а сам редитељ, како је то јуче потврдио у разговору за „Политику”, задовољан је аплаузима после све три пројекције...

Добар део вашег филма је фасцинантан, оригиналан, онда мењате стил, одводите нас у снолики Фелинијев свет, зашто?

С моје тачке гледишта управо од тог тренутка почиње прави, истински филм. Јер, филм је велика илузија, фантазија, а не нешто што треба да подсећа на реалност. Мене је увек интересовало експериментисање формом и филмским језиком и верујем да сам пронашао праву експерименталну форму за филм „Кротка”.

Тако што сте помешали стварност и велику илузију?

Први део филма је имитација стварности, јер имамо ту причу о жени и њеном проблему који се у стварности никако не може разрешити. У првом делу филма ја водим ту жену кроз простор који је попут Дантеовог пакла, а водећи је тако до спознаје да за њен проблем – а то је да јој не дозвољавају да посети мужа у затвору – нема решења. Долазимо, дакле, до тачке после које нема више прогреса. То је  мртав крај. С те тачке гледишта сама прича престаје и од филма не би било ништа. Какве опције бих имао? Могао сам ту да завршим филм, али би онда то био филм о жени која се суочава са несавладивом машинеријом моћи.

А друга могућа опција?

Рецимо, да је и она сама на крају завршила у затвору. То би била велика иронија, да је она дошла у затвор да посети мужа, а да сама заврши у истом. Постојала је и трећа опција, а то је да се она после неуспеха вратила кући или да је нестала, али какав би то онда био крај филма? Зато сам се определио да се у том последњем делу филма, у том сноликом делу како кажете, посветим њеној подсвести и метафоричности у ономе што би се њој могло догодити. То ми је отворило могућност да проширим тему са индивидуе на шири план. Да проговорим о типовима и природи власти, природи режима и њеном односу према свим кротким људима. Према онима који су потлачени, искоришћени, али који су и сами чине део тог режима.

Сви људи које Кротка среће током свог безуспешног путовања, свако на свој начин, неодвојиви су, иако несвесни, део опресивног режима?

Да, сваки и онај најмањи лик који се појављује у филму, део је ћелија организма власти...

А не последица деловања власти на самртне невине?

Не, јер свако од нас, својим чињењем или нечињењем у свакодневном животу, помаже власти. То је управо оно што показујем у тим сценама сна, са људима који се исповедају за тим великим столом, међу којима је и лик припаднице невладине организације за људска права. Сви су они негде понизни пред носиоцима власти који их стално лажу, обмањују обећавајући наду, чак и силују. Не једном, већ бесконачно. Кроз све то ја показујем есенцију моћи и власти.

Руске или украјинске?

Било које. Ово се може односити на било коју земљу на свету, јер свака има тај затворски систем, систем опресије и силе који се могу манифестовати на одређени начин. То се односи и на такозвану тоталитарну, аутократску, али и на оно што зовемо демократском, либералном влашћу. Систем власти и њене злоупотребе је свугде исти. У либералнијим земљама ви само имате више индивидуалних слобода и тај лажни осећај да сте слободни.

Наслов кратке приче Достојевског је и наслов вашег филма?

У основи, мој филм и јесте инспирисан „Кротком” Достојевског и тим односом између мучитеља и жртве. Код Достојевског је то однос између мужа и жене, а моја је намера била да истражим митологију руског, екс-совјетског друштва, културолошки контекст, менталитет људи који насељавају читаву ову територију чинећи да у њој власт буде увек тако моћна.

Достојевски је причу написао у деветнаестом веку, а у вашем филму руски простори и људи који у њима живе, као да су заглављени управо у том времену?

Много сам филмова снимао у руским провинцијским областима истражујући их и могу зато та кажем да све то изгледа тако као што сте видели у „Кроткој”. У тим удаљеним, огромним просторима време је стало. Технолошког напретка има веома мало.

Ко је човек који у филму тако задивљујуће пева, глумац или оперски певач?

То је Един Дубовски! Завршио је Кијевски конзерваторијум, био је професионални певач у Украјинској филхармонији, али од певања није могао да живи, па је емигрирао у Америку, где ради као возач камиона. Сада пева док вози и то све најпопуларније совјетске песме, али  тако што мења речи, пародирајући прилагођава их данашњици. Снима стално себе док вози и пева, постао је звезда на Јутјубу и зову га распевани камионџија. Видео сам неке од тих његових снимака и позвао га да учествује као глумац у мом филму, јер он има ту невероватну, харизматичну, појаву, има велике глумачке способности и веома је креативан


Коментари0
7b40e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља