петак, 15.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:21

Раст неједнакости кочи развој

Петина становништва у Србији са највећим дохотком зарађује девет пута више од петине најсиромашнијих, и тај распон је највећи у Европи
Аутор: Александар Микавицасубота, 27.05.2017. у 21:35

Велики раст неједнакости има негативне последице по економски раст и стабилност друштва, порука је са недавног представљања нове интернет платформе за мониторинг социјалне ситуације у Србији (МОНС). У Србији 20 одсто становништва са највишим дохотком зарађује чак девет пута више од 20 одсто најсиромашнијих, и тај распон је највећи у Европи.

Анкета о приходима и условима живота показује да наша земља има највећу неједнакост у расподели дохотка у Европи у последње три године, мерену такозваним Џини коефицијентом.

Према речима Марије Бабовић, директорке програма Secons и професорке Филозофског факултета у Београду, ФРЕН и Secons су ову нову интернет платформу покренули како би омогућили доносиоцима одлука да на једном месту прате актуелне глобалне друштвене трендове и њихов утицај на Србију.

На сајту европске статистичке мреже Еуростат приказано је кретање коефицијента неједнакости за више европских земаља од 2002. до 2013. године. Коефицијент неједнакости за Србију у 2009. био је 28, а у 2013. је скочио на 38, што је, уз Македонију, сврставало у земље са највећим порастом економске неједнакости у Европи, каже економиста Драгован Милићевић.

Џини коефицијент је мера неједнакости прихода, односно расподеле богатства. Његове вредности крећу се између нуле и јединице. Кад је низак, представља једнаку расподелу прихода или богатства, а кад је висок – неједнаку расподелу.

– Неједнакост, као и холестерол, може бити добра и лоша – указује Јелена Жарковић-Ракић, директорка Фондације за развој економске науке (ФРЕН). – Кад у друштву има „добре” неједнакости, значи да је разлика у висини дохотка између појединаца последица њиховог различитог труда, рада и залагања. „Лоша” неједнакост ствара неједнакост у дохотку која је последица непостојања једнаких шанси за све у друштву да остваре свој пун потенцијал, што умањује могућност за стварање високог националног дохотка.

Да је висока неједнакост лоша за економски раст и његову одрживост, показују и истраживања Међународног монетарног фонда и ОЕЦД-а. Упућени тврде да висока неједнакост, односно сиромаштво, обесмишљава све напоре и иновације које се спроводе у друштву, зато што напредак не припада подједнако свим члановима.

Републички завод за статистику у периоду од маја до јула 2016. четврти пут је спровео анкету о приходима и условима живота. Стопа ризика од сиромаштва прошле године била је 25,5 одсто, 2013. је износила 24,5, а 2014. и 2015. била је 25,4 одсто. Овe особе нису нужно сиромашне, указују статистичари, већ само имају већи ризик да то постану. Притом, стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености у 2016. износила је 38,7 процената.

За Наду Новаковић, социолога, научну сарадницу Института друштвених наука у Београду, узрок пораста неједнакости код нас је такозвана првобитна акумулација капитала. Њен резултат је настајање нове капиталистичке класе, раслојавање средњих слојева, масовно сиромашење и маргинализовање радничке класе и већине сељаштва.

– Раст друштвених, а пре свега економских неједнакости у Србији је системски, односно класно условљен – сматра Новаковићева. – У друштву пре транзиције неједнакости су постојале, али нису биле изразите. Џини коефицијент у расподели дохотка није прелазио 0,26. Уласком у период стварања новог капиталистичког друштва драстично су се увећале неједнакости у расподели дохотка, у приступу и квалитету услуга здравства, образовања и социјалне заштите.

Наша саговорница подсећа да је Србија по другом мерилу, Окуновом индексу беде (стопа незапослености плус стопа инфлације), годинама била прва у Европи, а пета у свету. Данас су ти показатељи нешто блажи, па је Србија на петом месту у Европи, а на седмом у свету.

Тешко је поверовати, примећује Новаковићева, да смо толико напредовали, „а не посумњати у допринос званичне статистике, посебно на њено често мењање методологије мерења незапослености”.

И поред високе неједнакости у расподели дохотка у Србији, ова тема није била приоритетна за доносиоце одлука, став је стручне јавности. Како показује МОНС платформа, основни узроци високе доходне неједнакости код нас су низак обим и квалитет запослености, образовни систем који не успева да поништи ефекте социоекономских неједнакости, или их негде и продубљује, али и неадекватна пореска и социјална политика.

На питање како смањити јаз између богатих и сиромашних који кочи развој земље, аутори МОНС-а предлажу унапређење политика које доприносе већој запошљивости, попут политике образовања, целоживотног учења, као и активне политике запошљавања. Поред тога, прогресивније опорезивање дохотка и боља подршка сиромашним грађанима требало би да смање јаз у дохотку између најбогатијих и најсиромашнијих.

Задовољство животом

Занимљиво је да висина неједнакости у некој земљи утиче и на задовољство животом њених становника.

У земљама које имају најмање изражене неједнакости, попут Норвешке, Исланда, Шведске, Данске и Холандије, људи исказују и највеће задовољство својим животом.

Брегзит и Трамп

Социолози и економисти који прате неједнакост као друштвену појаву упозоравају да, ако она расте у дужем периоду, као што се то дешава у последње три деценије у Сједињеним Америчким Државама и Великој Британији, то доводи до социјалних и политичких проблема и промена.

У таквом расту неједнакости они виде узрок недавних дешавања која су изненадила свет, као што је победа брегзита, али, ништа мање, и победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД.


Коментари7
31f8d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gabrijela S.
Zanimljivo je da uisija nije ubrojana u evropske zemlje....
Bojan
Zato se u unutrašnjosti govori da Beograd nije u Srbiji...
Zoran
Da pomenem jos jedne zasluznike to su ovi lazni sindikati koji su se uporno borili za direktorske plate cuvajuci i svoja visoka primanja oko200000mesecno.
Ilic Momcilo
Da ponovim jos jednom,mozda neko i zapamti. Na bivsoj BK TV u emisiji Olivere Kovacevic, "Zamka",tadasnji visoki drzavni funkcioner Zoran Zivkovic je rekao da je nas zadatak da stvorimo bogatu klasu. Na zalost uspeli su i to preterano.A koliko se zna on je redak politicar koji je "osiromasio". I sada mesetari po politici,djavo mu ne da mira i ko zna kakav nam je sada zadatak spremio,posto je ovaj, zahvaljujuci njegovim nadljudskim naporima da nam ulepsa zivot, uspesno izvrsen.
Zoran
Hvala Bogu da neko progovori o ovom svojevrsnom ratu prema sopstvenom narodu. Ekonomisti ocigledno imaju mnogo precih stvari. Tu nehumanu ali i nepatriotsku praksu koju je utemeljio Dinkic i G17 zajedno sa Piticem i Vlahovicem treba pod hitno prekinuti. Imamo najvece razlike u Evropi i najvaca zahvatanja iz minimalca i nizih plata. Po americkim analizama velike razlike su pored drugih stvari i direktan podsticaj kriminalu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља