четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 27.05.2017. у 22:00 Никола Белић
ПОРТРЕТ БЕЗ РАМА: ВУК ДРАШКОВИЋ

Краљ тргова и коалиција

Драган Стојановић

Када је недавно сумирао своју политичку биографију, рекао је да би у неким прошлим времена говорио тише и избегао метафоре и опасне речи. Упркос овој поруци Вука Драшковића, његовим Српским покретом обнове јавност се претходних дана бавила баш због размене оштрих речи, искључења високорангираних функционера и раскола. Нови потрес у СПО-у њихов лидер прокоментарисао је речима да га је „срамота да говори о срамоти”.

Окретање леђа човеку који је на челу СПО-а већ 27 година, чиме је стекао готово статус политичке институције у Србији, протумачено је као отпор у врху странке прозападном курсу и залагању за улазак у НАТО.

Уместо о унутрашњим поделама, сам Драшковић у последње време чешће је говорио о распаду Југославије и својој књизи о тим збивањима, под називом „Ко је убио Катарину”. „Сматрао сам Југославију вечном. Ја сам као националиста тада заговарао неке ставове за које сам веровао да су у интересу побољшања права Срба, али никако на штету права других”, рекао је Драшковић о бурним историјским догађајима, чији је био не само сведок, већ и директан учесник.

Било је то доба када је овај књижевник, политичар и бивши новинар Танјуга, рођен 29. новембра 1946, уводио култ Равне горе и четничког покрета Драже Михаиловића, а јединица СПО-а под називом Српска гарда крстарила западним српским земљама. Обнављајући вишестраначје и призивајући повратак краља у Србију, Драшковић је и сам крунисан за „краља тргова” и масовних протеста, 9. марта 1991. године. О њему су певали: „И три пука Драшковића Вука”, као наставак „Од Тополе, па до Равне Горе”.

Активан је, међутим, био и у Савезу комуниста, што му није сметало да се 1989. нађе међу оснивачима Српске народне обнове. Ипак, убрзо ју је напустио и у марту 1990. ујединио се са Српским слободарским покретом Војислава Шешеља. Остала је фотографија на којој удруженим снагама скидају са зида слику Јосипа Броза Тита. Нови савез, оснажен кумством, назван је Српским покретом обнове. Политичка љубав трајала је кратко – Шешељ је отишао својим путем.

Драшковић је двапут хапшен, током мартовских догађаја 1991. и у јуну 1993, заједно са супругом Даницом. Ретко ко је тада могао да наслути да ће 1999. постати потпредседник Савезне владе, у коалицији са Слободаном Милошевићем. Убрзо је напустио власт и доживео два покушаја атентата.

Ни у ДОС-у није пронашао политички мир, па је иступио пре 5. октобра. На велика врата ушао је поново у парламент 2003, у коалицији са старим саборцем Вељом Илићем. Тако му је поверен и мандат министра спољних послова СЦГ, а касније и Србије. Остаће упамћен по првом споразуму Србије и НАТО. Придружио се 2008. Борису Тадићу, а 2012. Чедомиру Јовановићу, да би две године касније био укључен на изборну листу СНС-а, с којим је у коалицији до данас.

Коментари12
b7df5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pošteno govoreć...
Kod Draškovića se (ipak) ne radi o političkoj prevrtljivosti! Pre bih rekao da je on čovek koji svoje stavove iskreno promeni kada shvati da u nečemu nije u pravu ili da bar nije u celini u pravu. I on barem svoje "zaokrete" radi i otvoreno i uz prilično razumna objašnjenja i opravdanja, za razliku od nekih koji (koje svi znamo i svakodnevno slušamo i gledamo) koji stalno pričaju o nepromenjivosti svojih stavova, a sami sebi skaču u usta kada čovek pogleda šta su govorili i za šta su se zalagali, pre recimo dvadesetak, pa i više godina.
Срђан
Ако немаш странку своју, немаш ни могућност да се увучеш у јавна предузећа или нешто као "представник власништва" у НИС-у.
Baninac&bosanac&zemunac&rus
pa nemojte sad pametovati pljujuci hercegove. kakvo vam je to srpsko vaspitanj?
Milovan P
Odavno je vreme da stranku prepusti drugom, ali dok god ima I jednog clana glumatace lidera. Stranku je doveo do duvara, podrska onima protiv kojih se borio 90tih ostace mu kao najveci minus.
Aleksandar
Vuk Drašković je onoliko pozitivna ličnost koliko mu njegov identitet i poreklo dopuštaju. On je dobrodušan, tolerantan, generalno čovekoljubiv čovek koji pravi političke kompromise, ali u nekom trenutku mu se oni zgade, pa kaže i šta misli. Upravo to se sada događa. Vuk je drag čovek. Njegova ograničenja proističu iz činjenice da je Hercegovac. Kao i svi Hercegovci, on ima mentalitetsku crtu prevrtljivosti i neiskrenosti. Postoji uzrečica u Bosni: "Baci Hercegovca na glavu, i on će se dočekati na noge". Generalna osobina: slab karakter. U tom svetlu, Vuk je napravio ogroman iskorak. On je prevazišao svoje poreklo i napravio od sebe političku instituciju, a delom i moralnu instituciju. Njegova slabost, kao i većine lidera, je u tome što je uvek promovisao poltrone u svojoj stranci: ljude o kojima ni sam nije imao dobro mišljenje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља