уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Неисплативо рефинансирање осигураних стамбених кредита

Иако су камате на историјском минимуму, обавеза да се држави исплати субвенционисани део у целости повећава постојећу рату
Аутор: Ивана Албуновић, Јелица Антељнедеља, 28.05.2017. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

У Србији само неколико банака даје могућност клијентима да рефинансирају стамбене кредите осигуране код НКОСК-а.

Док је код позајмица које су давале банке без помоћи државе  рефинансирање и те како исплативо и пожељно јер су камате на историјском минимуму, у случају субвенционисаних кредита то је неисплативо.

Клијент би, наиме, у случају рефинансирања постојећег кредита, по уговору држави морао да исплати преостали дуг (субвенционисани део) у целости, што је 20 одсто вредности позајмице. А то би знатно повећало и месечну рату.

Рачуница портала „Каматица” показује да за кредит од 50.000 евра, осигуран код НКОСК, и узет 2006 (на период од 25 година) са каматом од седам одсто, рата износи 271 евро. У оваквим аранжманима клијент се обавезао да у последњих пет година држави отплаћује дуг у месечном износу од 167 евра (са каматом од 0,1 одсто).

После десет година власник кредита у том тренутку банци дугује 23.370 евра. Ако би по тренутној каматној стопи од 3,3 одсто рефинансирао тај износ, рата би му била за 40 евра мања – 228 евра. Уз овакве услове у наредних десет година могао би да уштеди око 5.000 евра. Али је проблем што би у случају да се на то одлучи држави субвенционисани део морао одмах да врати у целости.

У „Каматици” кажу да управо то квари рачуницу. Уместо 23.370 евра клијент би морао да подигне 10.000 евра више да намири та потраживања према држави. То би му рату са 271 повећало на 326 евра.

У „Каматици” кажу да нема дилеме да је рефинансирање по садашњим тржишним условима за класичне стамбене кредите (без осигурања државе), чак и уз трошкове које доноси та процедура, врло исплативо. Само смањење камате на позајмицу од, рецимо, 50.000 евра узетих пре пет година, месечну рату би са 240 спустило за 50 евра. Оквирни трошкови рефинансирања били би око 1.300 евра, у шта улазе пенали за превремену отплату, овера заложне изјаве, издавање листе и процена вредности непокретности, такса за упис хипотеке.

Они који су већ прошли кроз рефинансирање стамбеног кредита кажу да је процедура знатно једноставније него код добијања кредита, а неки од савета могу да буду корисни за смањење укупних трошкова, посебно када се кредит рефинансира у другој банци.

– Највећа ставка је накнада за превремену отплату кредита. Ако сте узели кредит пре доношења Закона о заштити корисника финансијских услуга 2011. године, максимална накнада је један одсто. Ако сте позајмицу узели раније, она је могла да буде по уговору један, два, па и четири одсто – каже власник рефинансираног кредита и додаје да прелазак у другу банку најчешће доноси награду – неће вам узети провизију за обраду кредита.

Према његовом искуству, ако се приликом рефинансирања захтева и уплата животног осигурања, оно је често двоструко јефтиније ако га не узимате у банци. Постоји и начин да се умање трошкови процене вредности некретнине тако што се ангажује исти проценитељ који ову услугу наплаћује 50 одсто јефтиније, јер већ има стару процену коју ће ажурирати.

Процедура рефинансирања кредита траје око месец дана.

Иако је на први поглед све на страни рефинансирања стамбених кредита, у „Ефективи“ подсећају да су стамбени кредити дугорочног карактера те да нико са сигурношћу не може да предвиди кретање курса евра ни кретање еурибора, који чини саставни део камате.

– Садашња вредност еурибора је негативна (креће се у распону од -0,25 до -0,3 одсто), што када се дода на неку просечну маржу од 3,5 процената чини камату од око 3,2 одсто годишње. Вредност еурибора је пре нешто мање од 10 година износила чак и до пет одсто, што би сабирањем са истом маржом од 3,5 процената рату кредита удвостручило, а што би свакако велики број корисника одвело у доцњу и могућу продају непокретности, након неколико година уредне отплате – каже Дејан Гавриловић из овог удружења.

Он додаје да то није немогуће и да се иста ствар десила са кредитима у швајцарским францима, који су такође рекламирани као повољнији, а сада су ноћна мора овим корисницима који плаћају дупло веће рате него на почетку. Зато саветују свим клијентима да добро размотре све ове аспекте и не залећу се са подизањем стамбених кредита који се морају на најозбиљнији могући начин схватити и проценити.


Коментари6
043d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gordan
Nije tacno da u slucaju refinansiranja stambenog kredita sa subvencijom drzave mora ceo subvencionisani iznos da se vrati drzavi. Kada se refinansira komercijalni deo kredita kod druge banke, servisiranje subvencionisanog iznosa se takodje prenosi kod druge banke pod istim uslovima (otplata poslednjih 5 godina bez kamate). Ovde je bitna samo jedna cinjenica da bi se prenelo servisiranje subvencionisanog dela kod druge banke, a to je da je ta banka imala potpisan ugovor sa NKOSK-om u vreme kada je podignut kredit. Ovo je odgovor koji je dao NKOSK. Dakle, u ovom slucaju suzen je izbor banaka za refinansiranje subvencionisanih kredita.
Slobodan Kata
Ima jedan interesantan kanal na youtube-u na kojem prikazuju sitna slova iz nasih reklama. Zove se "Reklame pod lupom". Izmedju ostalog prikazali su sitna slova iz reklame Sberbanke za kredite za refinansiranje. Ono je sve samo ne povoljno.
Cica
U Engleskoj,uzmes kredit ako duznik premine banka se obestecuje od osiguranja i naslednici nemaju nikakv dug.Zar to ne treba i kod nas da se uvede?
Ljubiša
Banka uvek naplati i svoj X profit. Na klijentima je da pregovaraju i tuze.Zadatak NBS je da svojim regulatornim merama Bančino parče kolača umeri.
sonja
I mi smo uspeli da dobijemo manju ratu, tako što smo zatražili promenu ugovora i smanjenje kamate i predočili da druge banke daju nižu kamatu (nije se ulazilo u to da li je osigurano kod NKOSK i da li bi bili troškovi veći, već se gledala samo visina kamate u toj banci naspram drugih banaka). Ako žele, smanjiće vam ratu, ako ne, uvek će naći neki izgovor.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља