четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Светозар Милетић градску кућу желео да подигне у Алмашком крају

Аутор: Снежана Ковачевићнедеља, 28.05.2017. у 21:48
Градска кућа у Новом Саду (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Да је крајем 19. века испуњена жеља Светозара Милетића, на Тргу слободе у Новом Саду не би било Градске куће, већ би се налазила у Алмашком крају, на месту где је данас Матица српска.

То је једна од можда мање познатих прича из новосадске историје о два симбола града – некадашњем Магистрату и споменику Милетићу, који су се ипак сместили на тргу, један крај другог.

Трг се временом, кроз три века мењао, а прва градска кућа налазила се ту у раном периоду, када Нови Сад 1748. добија статус слободне краљевске вароши. На тргу је била и прва апотека „Код црног Арапина“ (данас улица Модене), први биоскоп и прва синагога (двориште хотела „Војводина“ а некада „Царица Јелисавета“ и „Царица Марија“).

На месту једне од најлепших палата на тргу, где је данас Војвођанска банка, налазила се гостионица „Зелени венац“, а после је ту подигнут ексклузивни хотел „Мајер“, чувен по томе што је у њему 25. новембра 1918. одлучено о присаједињењу Бачке, Барање и Баната Краљевини Србији.

На углу са Његошевом улицом је и данас кућа „Гвоздени човек“, а ту се пре налазила католичка штедионица, у чијем приземљу је била прва градска посластичарница – касније у 20. веку млечни ресторан „Загреб“, а данас кафе-ресторан „Атина“...

Како је то некада изгледало, а које грађевине се данас ту налазе, градски Завод за заштиту споменика културе је приказао кроз изложбу „Трг слободе – срце Новог Сада“, под ведрим небом у центру града. Изложба није одржана на Тргу слободе, заузетог тезгама, већ у Змај Јовиној улици.

„Жеља Завода је да се овом изложбом суграђанима и туристима приближи шта има Нови Сад, колико су објекти на тргу стари и значајни, ко их је градио, зашто их је градио и који су се историјски догађаји дешавали на овом простору“, казао је директора Завода Синиша Јокић.

Иначе, споменик вођи Срба у Угарској и некадашњем градоначелнику Новог Сада Светозару Милетићу на трг је стигао први пут 1939. године, скоро четири деценије после његове смрти, а главни иницијатор изградње били су Матица српска и Демократска странка Љубе Давидовића. Откривању споменика присуствовао је и председник југословенске владе Драгиша Цветковић.

За време Другог светског рата споменик је био уклоњен, да би крајем 1944. био враћен на исто место. Касније је вајар Павле Радовановић на постамент исклесао „Светозар Милетић 1826–1901, рад Ивана Мештровића 1939”, с једне стране ћирилицом, с друге латиницом, „јер је многе странце чудило да су Војвођани толико велики поштоваоци лика Карла Маркса!“, наводи се у књизи „Новосадски магистрат“ Донке Станчић и Мишка Лазовића.

У време градоначелника Милетића, формиран је одбор за изградњу новог и већег магистрата, седишта варошке власти. Већинска скупштина Магистрата, као и Милетић, желели су да градска кућа буде у српском, Алмашком крају, на плацу Турског хана. Са тим се није слагала мањина скупштине, претежно Немци и Мађари, који су сматрали да је треба подићи на главном тргу, на истом оном месту на коме је Магистрат радио 64 године, у Ференцијевој кући.

Изградња је почела да се отеже, па је Милетић у јуну 1873. тражио хитну ванредну скупштину. Тада није знао да његов наследник на месту градоначелника Павле Мачвански „јавно заступа вољу скупштинске већине, а онда пише писмо министарству (у Пешти) о томе да Милетићева клика хоће да зида градску кућу на ’свињској пијаци’ јер ту имају своје куће“. У писму се помиње и да Милетићеви желе да изграде Српско позориште, на месту Ференцијеве куће, „најлепшем месту у граду“.

Магистрат је три године касније и коначно одустао од градње на Ханском плацу и одлучио да је Ференцијев плац на Главном тргу практичније место. Ту је и подигнут, али тек две деценије касније, крајем 1894. године.

Истовремено са Градском кућом, завршена је и градња неоготичке римокатоличке цркве Име Маријино, где се и раније налазио католички храм.


Коментари0
cdf3c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља