петак, 17.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Лечење на руским клиникама

Одлазак на пет различитих клиника, уз различите терапије и „специјалне израелске лекове“, проблем са простатом, упалом бешике и честим мокрењем није престајао месецима
Аутор: Горан Антонићпонедељак, 29.05.2017. у 11:37
Државана клиника у Уфи (Фото Гугл)

Радећи у Русији видео сам да људи не схватају озбиљно здравствене проблеме, не оду код лекара и настављају да раде. Нажалост, због неблаговременог одласка код лекара имали смо неколико смртних случајева.

Када сам осетио болове у пределу мокраћне бешике и имао честа мокрења, одмах сам реаговао. Нисам хтео да идем у државну клинику са којом је фирма имала потписан уговор. На интернету сам видео рекламу приватне клинике која има урологију. Сматрао сам да ћу у приватној клиници услугу лекара више платити, али и да ће се он више заузети за мене. Он ме је саслушао, прегледао и констатовао да имам хроничну упалу простате, да је доста тврда и да је то лоше. Предложио је курс лечења по коме је њихова клиника позната у међународним оквирима.

Прво је требало урадити лабораторијске налазе (крв и урин) а онда одредити терапију. Изузев уринокултуре сви налази су били готови у току дана. Он је рекао да нећемо чекати резултат уринокултуре и да треба да кренемо са терапијама. Најпре антибиотик (таблета) и још три врсте лекова за које је рекао да се не продају у апотекама већ само у њиховој клиници и да су произведени у Израелу. Лечење је требало да ме кошта око 700 евра. Преплашен проблемима о којима је он говорио ја сам пристао и дао сам првих 200 евра. Плаћало се на каси клинике на основу папирића са његовим печатом.

Дошао сам на контролу недељу дана касније, тегобе су престале, а лекар ми је рекао да наредну недељу дана треба да свако јутро долазим на физиотерапије које су имале за циљ масажу простате. Престао сам да узимам антибиотике, али ми је два од три лека заменио другим такође специјалним таблетама. Платио сам још 100 евра. Налаз уринокултуре је био добар. Тако сам долазио још два пута, плаћао, он ми мењао лекове и било ми је добро.

Фото Пиксабеј

Међутим, после месец дана лечења поново су се појавили исти симптоми. Назвао сам уролога, он ми је заказао преглед, објашњавао ми је да су хроничне упале такве и морам да се стрпим, прописао ми поново физиотерапију и дао „израелске лекове“.  

Почео сам да сумњам у то лечење. О таблетама које се само код њих продају на интернету нисам могао да пронађем ништа.

Опет ми је недељу дана било боље, и онда опет исто. Уролог је причао исте приче. Због моје нервозе и видљиве сумње послао ме је у лабораторију да урадим брис. Налаз је био добар. Тврдио је да треба да наставим лечење и да ће све бити у реду. Помислио сам да је то лечење превара. Отишао сам у другу, по реклами специјализовану уролошку клинику. Објашњавао сам урологу како сам се лечио, он ме је незаинтересовано слушао и тражио је да ту код њих урадим ултразвучни преглед и анализу урина. У урину је било доста урата и он ми је рекао да је то последица промењеног начина живота (јер сам променио државу, климатске услове и остало). Нагласио је да сам имао упалу простате и да ће ми он дати лекове за те проблеме које имам са уратима, а даље ме је послао код колеге који је требало да ми објасни лечење простате.

Он је говорио о тронедељном лечењу простате специјалним апаратом. То је неопходно, једино могуће и нешто што треба да урадим што пре. Цена је била око 400 евра. Обећао сам да ћу се јавити да закажем терапију. Био сам радостан јер сам мислио да сам идентификовао проблем. Сматрао сам да је лабораторијски налаз утврдио проблем. Терапија коју сам добио деловала је око две недеље и онда опет исто.

Болови су били ретки, али мокрења су била сувише честа. Није било увек исто, али најгоре је било у другој половини дана кад сам морао да трчим у тоалет сваких 15–20 минута. Време је пролазило, а ја сам се мучио. Терапију на којој су инсистирали нисам заказао.

Фото Пиксабеј

На крају сам отишао у клинику са којом је фирма имала уговор. Уролог ми је рекао да су клинике у којима сам био преварантске и да тамо више не идем. Погледао је налаз урина и такође констатовао да су проблем урати. Дао ми је други лек. Нажалост, опет исто. Две недеље мало боље и онда опет некад на сат некад на пола сата јурење у тоалет.

Уочи доласка у Србију на интернету сам пронашао клинику чији је власник уролог, професор медицинског факултета. Долазак у Београд искористио сам да одем код њега. Професор ме је пажљиво саслушао, а прича о соли у мокраћи за њега је у старту била запрепашћујућа. Одмах након разговора урадили смо ултразвучни преглед који је показао да у бубрезима и мокраћној бешици нема песка и причу о проблему који праве урати он је искључио. Даље рекао је да простата није тврда и да тренутно немам никакву упалу. Говорио је да су проблеми које сам имао могу бити последица претходних упала.

Појаву урата у урину сматрао је последицом исхране у току дана пред анализу. Погледао је раније извештаје уринокултуре и видео да су добри. Проблем честог мокрења код мене је био присутан у току дана. У току ноћи сам устајао једном.

Сумњао је на проблем са ешерихијом коли, али је тврдио да она узрокује већи проблем ноћног мокрења (бар три пута у току ноћи), уједно и налаз уринокултуре показује да је нема.

Сумњао је на упалу мокраћне бешике за коју је рекао да је женска болест јер су 97 одсто оболелих жене и предложио је да отклонимо и ту сумњу тако што ћемо урадити преглед бешике (цистоскопија).

Преглед је био непријатан, али издржао сам. Упале није било. Професор је рекао да већих проблема немам и рекао је да сумња на функционални поремећај рада мокраћне бешике. Инсистирао је да пијем два лека (један је био „простамол уно”).

Вратио сам се у Русију верујући да сам на добром путу. Веровао сам да ће ми помоћи лекови на којима је професор инсистирао. Професор је на мене оставио утисак искреног и компетентног човека. Нажалост, терапија није дала резултат.

Стање ми се погоршало, поред честог мокрења са којим сам се мучио болови у пределу бешике постали су учестали. Психички сам све више падао. Опет сам отишао у једну приватну клинику у Уфи, опет незаинтересован уролог, дао ми је антибиотик и неке витаминске таблете. Док сам пио антибиотик било ми је добро.

Неколико дана после терапије опет исто. Свима сам у фирми говорио о проблему који имам. Неки су ми говорили да морам да се вратим у Србију и да решим тај проблем тамо. Подсећали су ме да је здравље најпрече. Други су говорили да повратак у Србију не значи решење проблема. Подсећали су ме да овде имам пристојну плату и да имам новац за лечење. У Србији бих био незапослен и не бих имао чиме да се лечим.

Потпуно очајан нисам знао шта да радим. Отишао сам у једну приватну клинику и урадио магнетну резонанцу. Опет је било све у реду. Једна колегиница, Рускиња, предложила ми је једног уролога и рекла је да ће ме повезати са њим. Исто ми је говорио и један подизвођач. Власница фирме која је испоручивала храну на наше градилиште (кухиња за Узбеке и Таџике) такође је обећала да ће ме повезати са својим пријатељем урологом.

Сви су тврдили да је тај уролог на одмору. Испоставило се да игром случаја сви говоре о истом човеку. Некако сам успео да сачекам да се он врати са годишњег одмора.

Звао се Ирек Ихсанов. Погледао је све налазе које сам имао и саслушао је моју причу. Преглед је био у једној од државних клиника у којима је радио. Испоставило се да он паралелно ради и у једној од две приватне (преварантске) клинике. Говорио је да је то комерцијална медицина и да су то конкурентске клинике. Тврдио је да у обе раде врхунски лекари и то је оправдавао потребом лекара да зараде јер су државним клиникама плате прилично мале.

Фото Пиксабеј

Инсистирао је да урадимо лабораторијску анализу секрета простате. Било му је чудно што сам пре те анализе радио цистоскопију. Анализа је показала присуство већег броја еритроцита, што потврђује упалу и такође присуство бактерије ешерихија коли. Терапија је била седам дана по две инјекције антибиотика дневно.

После неколико дана било је добро, али недељу дана после терапије опет исто. Поново сам се јавио урологу, инсистирао је на поновној анализи. Еритроцита је било више него претходни пут. Ешерихија такође присутна. Он је рекао да морам да останем на болничком лечењу. Хтео је да инфузије примам у тачно одређено време. Тешко сам подносио све то. Бојао сам се да се опет не промаши дијагноза.

Лежао са 10 дана и за то време имао сам 16 инфузија, око 40 инјекција, од којих половина нису антибиотици. Био сам очајан, нисам веровао да ће ми бити боље. Ирек ме је храбрио и тврдио је да он гарантује да ће све бити добро. Сматрао сам да у случају неуспелог лечења морам хитно у Србију. После болничког лечења још два месеца сам пио антибиотике. Неколико месеци после свих терапија више пута радили смо анализу секрета простате и увек је било све добро.

Проблем који сам имао је нестао. Остао сам у Уфи још годину дана. Нисам платио ни болничко лечење, ни уролошке прегледе. Жена која ми је препоручила уролога рекла је да ће она све регулисати и да могу само да частим Ирека. Предлагала је да му купим неко пиће. Тако сам и урадио, али сам уз пиће упаковао и нешто новца. Морам нагласити да сам Иреку бескрајно захвалан али и београдски професор ми је остао у лепом сећању без обзира на то што ми није помогао. Све остале који су ме лечили не желим да видим ни у ружном сну.

 

Горан Антонић


Коментари11
f684c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ћирилица се пише срцем
Поучно, и јесте део живота у иностранству - у вези с лечењем, хвала!
Sanja
Ovoliki tekst o nečijoj privatnoj zdrastvenoj situaciji u Politici. Da li da svi krenemo u pisanje... Ne razumem
драган лучић
Нека, шта фали. Човек је испричао другачију, своју причу. Ово су приче читалаца, не новинара, и ово није део некакве уређивачке политике, па су критеријуми флексибилнији и онда текстови овде тако треба и да се читају.
Препоручујем 91
Dani
Šteta što ste se tako namučili, kod nas postoje odlični urolozi, npr. dr. Kozomara je vrhunski stručnjak da ste makar došli kod njega.
драган лучић
Ова прича би могла бити иста или слична у било којој земљи. Него следећи пут ако га буде, узмите мешавину чаја за простату Биљне Апотеке Јосиф Панчић. Чај је благ лек па захтева дисциплину и упорност, али делује. Простата је слабо прокрвљена па је проблем да антибиотик стигне у све делове, али стари и јефтин Бактрим успева више него други. Остало знате, више течности, ходања, мање седења... Некад проблем дође из главе па га тамо треба и решити. Кад прођу симптоми сматрајте се здравим. Слични симптоми чекају можда пола мушке популације јер се с годинама простата увећава.
Milivoje
Na zalost mogu da podelim slicnu pricu iz Holandije. Imao sam problem sa konstantnim curenjem nosa i kijavicom. To je trajalo skoro 2 godine. Isao sam kod lekara opste prakse (najmanje 5 puta) pri cemu sam 4 puta bio poslat kod otorinolaringologa. Pregledala su me 3 razlicita otorinolaringologa i uradio sam kompletne testove krvi i kompletne alergo-testove (krv + koza). Nista nisu uspeli da nadju osim devijacije nosa koju imam jos od ranog detinjstva. Nisam prihvatao da je uzrok nagle pojave kijavice devijacija nosa, te nisam hteo da se podvrgnem operaciji da se to otkloni. Dodatna motivacija za takvu odluku bila je sto su prognozirali oko 60-70% sansa za uspeh operacije i oko 5% sansa da nakon operacije stvar bude losija. Bilo kako bilo, proslog leta sam shvatio da je moj problem uzrokovan stresom. Shvativsi to, otklonio sam uzrok i problem je nestao posle mesec-dva. Izgleda da je nekompetentnost lekara ogromna svuda. Nikom od 10+ doktora koji su me pregledali nije pao stres na pamet.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља