четвртак, 09.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

„Википедија” на српском достигла 350.000 чланака

Најпосећенији прилози у последњих месец дана су о Ленки Дунђерски, Лази Костићу и „Песми Евровизије”
Аутор: Јелена Кавајапонедељак, 29.05.2017. у 22:00
Ленка Дунђерски (Фото Википедија)

„Википедија” на српском језику, једнo од највећих јужнословенских издања популарне онлајн енциклопедије, достигла је ових дана 350.000 чланака. Јубиларни текст, о америчком хокејашу на леду Броку Нелсону, написао је дугогодишњи уредник Никола Божић, који исписује странице домаће „Википедије” скоро од јула 2011.

„Сећам се као да је било јуче, први је био чланак о Русији на ’Песми Евровизије’. Од тада је настало мноштво нових и допуњени су бројни већ постојећи чланци. Углавном је реч о чланцима који имају везе са географијом, а када се заситим географије, онда мало ускочим на поља музике или хокеја на леду, моје омиљене спортске разбибриге”, рекао је Божић за блог „Викимедије Србије”, непрофитне организације која се брине о „Википедији” на српском.

Он сматра да је највећа снага „Википедије” ширење знања, које је некада било дубоко закопано на прашњавим библиотекарским полицијама, а данас је слободно и доступно свима, а људи само треба да схвате да и они могу да буду протагонисти.

„Немој бити киван ако не можеш да пронађеш неки садржај на интернету, напиши чланак о жељеној теми на ’Википедији’ и учини га доступним свима широм света. Велика је ствар када се и твоје име нађе међу уређивачима”, поручује Божић.

Вредни уредници, њих нешто више од хиљаду активних, на месечном нивоу уносе око 1.300 чланака на српском или у просеку између 40 и 50 дневно.

Српска „Википедија” настала је 2003. године, када је преведен већи део главне стране са енглеског језика, а потом написан и први чланак – о ГНУ лиценцама. Само три године касније имала је 100.000 чланака, а до 2013. године дупло више.

Чланци су на почетку били писани само ћирилицом, а од 2006. године је уведен софтвер који је пресловљавао текст са ћирилице на латиницу и обрнуто, па је и латинично писмо постало равноправно. Ову енциклопедију је до данас уређивало скоро 200.000 регистрованих корисника. „Википедија” на српском језику данас има више од 22,5 милиона прегледа и 37.500 измена на месечном нивоу.

Најпосећенији чланци на српској језичкој верзији у последњих месец дана су о Ленки Дунђерски, Лази Костићу, „Песми Евровизије”… Посећеност углавном зависи од актуелних дешавања у друштву.

Ствараоци су људи свих година и профила који радо и често исписују чланке у домену свог интересовања и струке. Држе се политике неутралне тачке гледишта – не да кажу читаоцу шта је истина, већ шта релевантне стране мисле о некој теми. Сваку измену барем по неколико особа прегледа и ако се ради о вандализму или било каквом непримереном уносу, то се једним кликом поништава.

Нема главног уредника, већ последњу реч има заједница која дилеме расправља у дискусијама. Чланке у којима се води „рат измена” администратори „закључавају” док се сукоб не реши. Вандализму су најчешће подложни чланци о политичарима и ЛГБТ темама.

На глобалном нивоу било је случајева да су несавесни корисници измишљали „историјске” личности и разних других обмана. Зато је принцип да се овај сајт користи само као полазна тачка.

Конкурсима које организује последњих година „Викимедија Србије” даје прилику заљубљеницима у фотографију да допринесу промоцији природних лепота и културних добара Србије и да истовремено обогате мултимедијални садржај „Википедије”.

Реч је о такмичењима „Вики воли Земљу” и „Вики воли споменике”. Тренутно је у току четврти конкурс „Вики воли Земљу” са циљем прикупљања фотографија заштићених природних добара.

Прошле године је забележен велики успех када је фотографија Стопића пећине аутора Чедомира Жарковића освојила прво место на светском конкурсу, док је Владимир Мијаиловић са фотографијом кањона Раче заузео 15. место.


Коментари3
64093
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Čitalac
"... najveća snaga "Vikipedije" je širenje znanja,koje je nekad bilo zarobljeno na prašnjavim bibliotekarskim policama..." Eeee, zemljo... najveća snaga i jeste baš u tim bibliotekama! "Prašnjavim"? Reče neko ko ne znam kad je zadnji put bio u toj biblioteci.Vikipedija je gomila netačnih podataka ,samo ja sam naišla na nekoliko,a to deca gutaju. Bože sačuvaj da nešto pročitaju. Kopiraju sa Vikipedije i gotov pismeni rad za školu.
Vladija Sarac
Izuzetno dostignuce za jezik kojim govori relativno malo ljudi! Treba zaista cestitati onima koji kao dobrovoljci, o svom ruhu i kruhu, grade Vikipediju na srpskom. Jos lepse bi bilo kad bi oni koji pisu na srpskohrvatskom (a pretpostavljam da su vecina Srbi) doprinosili srpskoj vikipediji - imali bismo oko 800,000 clanaka!
Boza Faca
Трипут ура за Википедију... Путовали смо као група из ЈАР преко Анголе за Португал, и зауставили су нас јер "нисмо имали визе за Португал". Како доказати да нам не требају визе за Шенген (и где/шта је то Србија)? Пошто на интернету нигде не стоји доступна званична информација о томе да ли визе требају или не, ситуација је била, у најмању руку, напета. Али зато је информација писала на Википедији, енглеској, а ја сам имао иштампано... И одмор није пропао... Незванично, а званично...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља