среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:09

Змајеви ће спасти људе од сепсе

За разлику од других животиња, варани са острва Комодо имуни су на властите бактерије, што даје наду да ће бити пронађен лек против смртоносних инфекција
Аутор: Снежана Чикарићпонедељак, 29.05.2017. у 21:00
Комодо змај (Фото: Википедија, CCBY – SA 3.0)

Природа не престаје да изненађује својим парадоксима. Отровне змије и рибе постају извор лекова за болести које муче људе, а џиновски гуштери са острва Комодо могу да постану спасиоци од тешко излечивих инфекција.

У телу тих гуштера научници су открили одговарајућу супстанцу која има јединствене особине које могу да помогне у излечењу од инфекција опасних по живот. Резултати до којих су дошли прилично су охрабрујући.

Сада већ никога не изненађује што су фармацеути научили да праве веома ефикасне лекове од змијског отрова који помажу код, рецимо, артритиса и сличних обољења. Примера у природи има још. Као када мала, али зубата, у правом смислу те речи, пацифичка риба fang blennies, бранећи се испушта веома специфичан отров, који у извесном смислу може да буде и те како користан. Он, наиме, не убија непријатеља као што то чини змијски отров или код неких тропских медуза, већ само смањује крвни притисак. Нападач на рибу одустаје од свог плена, а отров даје наду научницима да ће од њега успети да начине и својеврсни аналгетик, али и лек против високог притиска.

Амерички научници са Универзитета „Џорџ Мејсон” у Вирџинији заинтересовани су како могу да искористе гиганта међу гуштерима, варана са острва Комодо. Овај гуштер један је од ретких преживелих савременика диносауруса. Чак до три метра дугачак и тежак око 90 килограма, он може себи да приушти да крене у лов чак и на јелене, као што су то чинили његови преци, страшни гмизавци, што у преводу и значи назив „диносаурус”. Истини за вољу, не либе се ни да нападну човека, а нису пробирљиви када су гладни па могу да поједу и ситнијег припадника своје врсте.

Сам начин на који лови овај гуштер подсећа на лов отровних змија које немају потребу да жртву онеспособљавају силом. Довољно је само да је уједу, а отров ће после минут или неколико сати, у зависности од телесне масе несрећне животиње, учинити своје.

Тако и змајеви са острва Комодо само угризом успевају да савладају, рецимо, јелена. Али ови гуштери нису отровни и жртва на другачији начин умире. Између зуба варана је маса остатака хране која трули, и то је одлична хранљива подлога за велики број смртно опасних бактерија. Када ове бактерије доспеју у крв жртве узрокују брз развој сепсе, инфекције крви, због чега животиња умире након неколико сати од угриза. Уколико се то не деси тада ови највећи гмизавци на свету упорно следе свој плен, понекада и данима, очекујући да ће жртва страдати од инфекције. Варани су, иначе, у стању да осете мирис крви и на удаљености од неколико километара, па је на тако маленом острву попут Комода тешко од њих се сакрити или побећи.

Међутим, и отровна животиња мора имати заштиту од сопственог отрова — у супротном и она ће неминовно умрети од њега. Са овом самозаштитом није све тако једноставно. Отровне змије, на пример, супротно увреженој заблуди, немају у свом организму антитела против свог главног оружја. Зато змије мужјаци током „брачног турнира” на којем се боре за женку никада не користе отровне зубе како би се избегла убиства и масовне смрти змија током њихових међусобних борби. Ови турнири више личе на обарање руку – мужјаци су испреплетени једни са другима и покушавају да савладају противника на терену.

И комодо змајеви се међусобно боре, али за плен, и за разлику од других животиња имуни су на властите бактерије!

Истраживачи из Вирџиније синтетисали су супстанцу ДРГН-1 на основу молекула крви варана, који су одговорни за овакав имунитет гуштера. Лабораторијски резултати његове примене прилично су охрабрујући. Лек блокира апсорпцију бактерија у рану и доприноси њеном брзо зарастању због убрзања процеса миграција ћелија коже.

Комодо змајеви са својим бактериолошким оружјем на зубима живе дуги низ година и можда баш они помогну лекарима да спасу људе од опасних инфекција.

Упорно следе плен

Уколико жртва не угине убрзо, ови највећи гмизавци на свету упорно следе свој плен, понекада и данима, очекујући да ће страдати од инфекције. Варани су, иначе, у стању да осете мирис крви и на удаљености од неколико километара, па је на тако маленом острву попут Комода тешко од њих се сакрити или побећи.


Коментари0
95518
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља