среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:48

Физичка активност кључна за оболеле од Паркинсонове болести

Обољење почиње пет до седам година пре него што се појаве симптоми попут тремора, док у ране знаке паркинсонизма спадају успореност, депресија и губитак осећаја мириса
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 29.05.2017. у 20:20
Академик Владимир Костић (Фото А. Васиљевић)

„Не придржавај болеснику капут докле год може сам да га обуче”, основно је гесло које се саветује породици особе оболеле од Паркинсонове болести. Реч је о обољењу од које у Србији пати између 16.000 и 20.000 људи, а које настаје због недостатка допамина, хемијског преносиоца (неуротрансмитера) у делу мозга који је одговоран за контролу покрета. У овом тренутку, осим физичке активности, не постоји ниједна терапија која може да промени природни ток болести или да је заустави.

Ипак, важну улогу у лечењу има физичка активност, што у разговору за „Политику” потврђује академик професор др Владимир Костић, неуролог и председник Српске академије науке и уметности.

Он сматра да је добро да пацијенти свакодневно имају двадесетак минута брзог хода који доводи до благе презнојености тела и убрзања рада срца.

– Добро је рано увођење терапије, чим се утврди болест код пацијента. То побољшава његов квалитет живота и успорава ток болести. То је нова мантра која мора да се угради у живот наших болесника. У терапији иначе влада извесна стереотипија. Још увек смо тамо где смо били пре 25 година, са извесним променама. Оне се односе на примену дубоке мождане стимулације, то јест уградње дубоких електрода у централни нервни систем. Ово у Србији још није заживело иако чинимо велике напоре да то у КЦС-у покренемо – појаснио је др Костић.

Паркинсонова болест је добила име по др Џејмсу Паркинсону, који је пре 200 година написао прву монографију у којој је описано ово обољење. Код нас ју је први пут описао др Лаза Лазаревић. Данас се лекари чешће сусрећу са обољењем јер је реч о неуродегенеративној болести која најчешће захвата старију популацију, а познато је да се животни век људи продужио. Сада свака 50. особа старија од 65 година пати од паркинсонизма.

Академик Костић наглашава да је ова болест у једном свом делу последица поремећаја у обради неких протеина који немају нормалне физиолошке функције, али које унутар оштећења ћелијских процеса или генских мутација доводе до њиховог слепљивања које ремете читав низ функција и доводе до ћелијске смрти. Зато се она данас делимично сматра болешћу протеина. Када се код пацијента утврди коју мутацију гена има, онда може да се разматра да ли му одговара једна, а не друга терапија. Дакле, на прагу смо персонализоване медицине.

– Овде је реч о полигенској болести. Постоји читав спектар гена који носи мале ризике за развој обољења. Ако неко има 20 или 30 таквих гена може да се догоди да има велики ризик за испољавање болести. Има 23 гена који моногенски дају клиничке слике у којој је паркинсонизам доминантан. То се пре свега односи на особе које у млађим годинама оболевају од овог обољења, то јест пре 45. године – додаје др Костић.

Паркинсонова болест не почиње онда када човеку почне да се јавља повремена дрхтавица руку у миру, или када примети да му спорије функционише једна рука, да успорено закопчава дугмад, да му се мења рукопис тако што почне ситније да пише. Болест заправо почиње пет до седам година пре него што се појаве симптоми, а некад и две деценије. Зато треба обратити пажњу на ране знаке, као што су, на пример, костипација и затвор код четрдесетогодишњака, јер се само на основу овог проблема повећава ризик за четири до пет пута да ће особа добити болест. Ту је и поремећај спавања, када болесник „глуми” своје снове, бори се против некога, повређује партнера у кревету или устаје у току ноћи узнемирен.

– У ране знаке спадају и лаки неуролошки симптоми, попут успорености на коју се обично не обраћа пажња, као и депресија и губитак осећаја мириса. Рани почетак болести може да се детектује уз помоћ нуклеарне медицине. Радићемо на томе да се на време детектују људи у тој раној фази болести, односно десетак година пре него што људи добију прве праве симптоме обољења попут тремора. Лековима који постоје успешно можемо да контролишемо симптоме болести – додаје др Костић.

Док не добију праву дијагнозу пацијенти најчешће лутају од лекара до лекара две до три године. Ако особа не пије терапију, од тренутка појаве болести до смрти прође око 10 година. Болесници који узимају терапију, дуго могу да живе. Породица може да примети да са њиховим најмилијим нешто није у реду када види да он, рецимо, седи у фотељи и да се уопште се не помера. Оболелима лице с временом постаје безизражајније, ретко трепћу, не машу рукама док ходају.

С времена на време у медијима се појаве вести да су одређени витамини или медикаменти корисни у лечењу паркинсонизма. Ипак, треба бити опрезан. Права терапија, то јест проналажење начина да се заустави процес страдања неурона, још је, нажалост, далеко.


Коментари1
bdbfb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Čitalac
Mnogo hvala za tekst o Parkinsu. Moj otac boluje od ove bolesti.Molim redakciju za što više tekstova o ovoj bolesti.Nama, porodici, a i pacijentu su ovakvi tekstovi zlata vredni,verujte .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља