уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:44

Мемла љушти историју панчевачког музеја

Нестају вредна сведочанства са зидова некада подрумских тамница времешног здања Магистрата с почетка 19. века
Аутор: Олга Јанковићпонедељак, 29.05.2017. у 21:21
Зидове са порукама затвореника влага је озбиљно оштетила (Фото: О. Јанковић)

Панчево – Нигде нећете наћи овако аутентично руинирану сценографију за свој филм, могла би да гласи реклама упућена филмским продукцијама, да је потребна подруму панчевачког Народног музеја.

Некада тамнице притвора панчевачког Магистрата „сликале” су се много пута, а последњи пут је послужила као душевна болница у новом филму Горана Марковића „Слепи путник на броду лудака”.

Време и влага одрадили су посао и више него довољно, па је прави хит међу филмаџијама, али и Панчевцима, откривен тек пре неку годину, када су током манифестације Ноћ музеја и први посетиоци крочили у лагуме времешног здања Управе града из 1833. године, који су у стању распадања, прича за „Политику”, Мирослав Бирцлин новопостављени в. д. директора ове панчевачке установе културе.

„Простор је доспео у овакво стање, јер се налази испод нивоа сечења влаге које је рађено пре готово три деценије. Подземне воде раде, мемла је узела маха, а нема куд, јер је заробљена, што је узроковало драматично отпадање малтера и креча са зидова. То се више не дешава само у доњој зони, већ су у скорије време захваћени и виши делови зидова. То јесте само по себи штета, али смо озбиљно забринути да ће ускоро нестати и забелешке затвореника, које су својеврсни, драгоцени документ о прошлим временима и историјским догађајима на овом простору”, додаје Бирцлин.

Виши кустос, историчар музеја, Срђан Божовић, објашњава да су малене ћелије притвора најпре служиле локалним властима да ситне криминалце, пијанце… након хапшења сместе пре суђења, које се обављало на спрату изнад.

– Овај простор је служио многим властима, од Хабзбурговаца преко Аустроугара, Краљевине Југославије, за време Другог светског рата хапсили су овде нацисти, после и народне власти, а притвор је „радио” до педесетих година прошлог века. Све се овде дешавало по кратком поступку. По затварању утамниченима је одређивано суђење, следила је одмах и осуда и упућивање на издржавање казне, а да нико од породице ни не зна за шта их је снашло. У скученим ћелијама било их је двадесетак, у лошим условима, на слами, па иако притвореници нису овде дуго лежали, толико је хладно, да не треба много да се изгуби здравље – прича Божовић.

А на ољуштеним зидовима је читава хроника прошлих времена. Датуми хапшења, имена незнаних невољника… Парадоксално, крај Давидове звезде су потписи немачких војника и партизанских илегалаца, који су одавде извођени на вешање на градском тргу, као и „утисци” државних непријатеља послератних власти, овдашњих имућних паора – кулака…

– Ово не може само да се реновира, јер би санација и кречење избрисали поруке бивших затвореника. Стручњаци конзерватори сматрају да се проблем оволике влаге може решити само копањем испод темеља зграде и изливањем бетонске плоче, што је у нашем случају нереално. Док се не нађе решење, у најскорије време морамо да конзервирамо зидове, а у међувремену да фотографишемо све натписе, како бисмо сачували бар ове још видљиве. Сви већи захвати су наравно питање новца, додаје в. д. директора музеја.

Повећа сума од неколико милиона евра мораће да се нађе и за годинама најављивану реконструкцију читавог здања из прве половине 19. века, у ком се недавно десио и један необичан сусрет са прошлошћу. Наиме, током изложбе „У име народа – политичка репресија 1944–1953”, Новосељанин Михаљ Бољанац је, са тек зубом времена обрађеног зида једне од музејских „тамница”, сазнао да је његов деда стриц управо овде завршио након рације у селу, када је одведен, а породица га од тада никада није ни видела ни чула.


Коментари0
10585
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља