среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:36

Уместо одлива мозгова да окупимо памет

Новоформирана организација Иницијатива дигитална Србија верује да постоји шанса да из четврте технолошке револуције не изађемо као губитници већ можда као једни од лидера
Аутор: Јелена Кавајауторак, 30.05.2017. у 22:00
Генерални директор и суоснивач Нордеуса Бранко Милутиновић (Фото: Танјуг / Зоран Жестић)

Бранко Милутиновић вратио се пре осам година у Србију из „белог света” где је с дипломом ЕТФ-а потражио бољу будућност. Не обазирући се на оцене да је луд што овде покушава да направи било шта, с колегом се упустио у подухват који личи на америчке приче о успешној фирми потеклој из гараже.

Данас његов „Нордеус”, творац популарне спортске игре „Топ илевен”, са најбољим светским компанијама дели позамашан колач у индустрији игара, која је по приходима престигла филмску и музичку заједно.

„Нисмо једини који овде успешно раде нити су игре једино што знамо. Оно што фали јесте подршка и то смо решили да променимо”, рекао је Милутиновић, председник новоформиране Иницијативе дигитална Србија. Ово непрофитно удружење окупља девет успешних компанија које су поставиле за циљ да уједине српско друштво око дигитализације, верујући да постоји шанса да из четврте технолошке револуције не изађемо као губитници већ можда као једни од лидера.

На скупу у понедељак обећали су да ће дати допринос у образовању, подстицати предузетнички дух, помагати предузетницима знањем и у прикупљању почетних средстава. Настојаће да се Србија прочује као сјајно место за рад, спајаће дигиталне иновације са индустријом и предлагати промене услова пословања. Уверени су да Србија са оваким капиталом знања може да буде релевантна на светској мапи и да је тренутна ситуација у потпуном нескладу са нашим потенцијалима.

„Не само да можемо да спречимо одлив мозгова. Зашто не бисмо увозили памет. У ’Нордеус’ је 34 људи дошло из Њујорка, Лондона, Сан Франциска, Новог Зеланда... Имамо шансу да из ове револуције изађемо као боље и успешније друштво, да можда испливамо на врх или близу њега”, поручио је Милутиновић.

За то је неопходно да направимо „квантни скок” како бисмо надокнадили тренутни заостатак, што, сматрају учесници иницијативе, није неизводљиво. Као узор може да послужи позитивно искуство Ирске, која је из економије засноване на пољопривреди израсла у високотехнолошки и иновативни екосистем.

 „Знање је ултимативни капитал једне земље, а ми тај капитал имамо. Наши стручњаци су спремни да поделе знање и допринесу производњи нових стручњака. Не би требало да будемо само јефтина радна снага другима, него иноватори”, поручио је Игор Богићевић, један од оснивача компаније „Севен бриџиз”.

Информационе технологије су ушле на велика врата и у пољопривреду. Без њих биће тешко са ограниченим обрадивим површинама прехранити човечанство које ће 2050. нарасти на 10 милијарди. Тзв. прецизна пољопривреда за наше научнике није будућност већ садашњост. Научни тим института „Биосенс” при Новосадском универзитету недавно је освојио прво место на конкурсу америчког произвођача семена соје за алгоритам за паметну сетву.

На институту се развијају алати који омогућавају даљинско „очитавање” стања земљишта и усева помоћу сателитских снимака и сензора. Два робота су на њивама око Новог Сада и врше разне анализе. Хиперспектралном детекцијом могуће је открити болести биљака или проценити најбољи ступањ зрелости плода, објаснила је професорка Весна Црнојевић Бенгин. Неки од софтвера следеће године биће бесплатно доступни пољопривредницима.

Део новоосноване организације је и швајцарска компанија РАС, која издаје неколико листова у Србији. И сами тешко погођени дигитализацијом која је ударила у темеље пословног модела јер је одједном све било доступно на интернету, компанија је морала да запосли нове људе са другачијим вештинама, рекао је Марк Декан. Он се нада да ће швајцарско искуство бити од користи и другим секторима јер дигитализација погађа једну индустрију за другом. Да би компаније остале конкурентне у дигиталној економији, потребна је помоћ и на националном нивоу и на нивоу ЕУ, поручио је Декан.

Оснивачи иницијативе су „Инфостуд”, „Мајкрософт”, „Нордеус”, „Прајсвотерсхаус куперс”, „Рингиер Аксел Спрингер”, „Севен бриџиз”, „Стартит”, „Телеком Србија” и „Теленор”, уз подршку Министарства за државну управу и локалну самоуправу.

Већина биоинформатичара „Севен бриџиза” је у Србији

Највише биоинформатичара на свету концентрисано је у фирми „Севен бриџиз” и већина их је у Србији. Раде на алгоритмима који помажу научницима да истраже разна генетска обољења и рак, јер најтежа болест све мање је биолошки, а све више рачунарски проблем. Да би разумели болест једног човека, научници морају да обраде податке стотина милиона људи, а информатичари су им тај посао знатно олакшали


Коментари5
1bab0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zarko
Ideja Vam je dobra ali ima jedan problem, nemate poslovno obrazovanje. Bez toga Vase sanse da postanete relevantan faktor na IT trzistu su nikakve. Mozete da radite za druge - outsorcing ili da budete ono sto vecina od Vas jeste, tkz. "fah idioti" kod nekog poslodavca. Razlog za to je Vase obrazovanje gde ucite da usavrsite struku ali ne i kako da steceno znanje pretvorite u proizvod i ponudite na trzistu. U tome segmentu niste relevantni. Slicno je na globalnom nivou, ni jedna od prica koja kruzi svetom o tome kako su "genijalci" napustali fakultete ili skole i pokrenuli posao ne "drzi vodi", to je prica za naivne. Njihove ideje su u stvarnost pretvorili oni koji se pozivaju na MBA, EMBA i sl. Ne kaze se uzalud: znanje i obrazovanje, u ovome slucaju poslovno.
Zoe
Svaka cast momci na entuzijazmu i sposobnostima! Ono sto je ocigledna cinjenica, na zalost, jeste da su oni uspeli UPRKOS sistemu koji ih ovde okruzuje, a ne zbog dobrog okruzenja. Upravo zato sam i pesimista jer gledam svakodnevno kako se sve u SR urusava. Volela bih da se varam.
Милош Ј. Косовац
Србин по оцу,из Сурдулице, одличан студент на Елекротехничком факултету у Скопљу,осамдесетих година је почео у гаражи да производи штампане плоче, на које се повезују чипови.Док је преко лета радио као физички радник код оца зидара у Бечу научио је немачки језик,па је сам писао писма проузвођачима којима су биле потребне штамапне плоче,а које су носечи елементи сваке уатоматике.Купио је јефтино неплодно земљииште у селу удаљеном од Скопља и подигао је малу, па све већу и већу фабрику.1997. био сам принуђен због накарадне српске политике на Косову да напустим инжењерски рад, па сам почео да пишем за македонске новине.Када је почео да излази месеченик на српском језику прво сам направио интервју са Станковићем, 2004. Тада је имао 2800. потрошача у Европи.Највећи потрошач, 70% је Немачка, и фирме БМВ, Мерцедесе, Сименс, Бош, Панасоник, Интел и др. Саво је изјавио:"За разлику од Словеније коју воде људи од знања и искуства, у Македонији и Србији доминира политика и неискусни политичари."
Boki
Svaka cast pojedincima ali Srbija je zemlja botova, korumpiranog sistema, i vlasti koju predstavljaju nepismeni i priuceni ljudi. Ovakve akcije osim kratkotrajnog PR efekta koji bi vladajuca klika samo iskoristila nazalost nemaju neku vrednost. Odliv mozgova je srpska realnost jer oni koji je vode zele sto manje mozga a sto vise poslusnih glasaca.
Marko
Svaka cast samo napred, kakva ce biti Srbija od nas zavisi. Kritikovanje je najlaksa stvar na svetu. Fali nam malo solidarnosti i pomisljanja na drugog, komsiju, rodjaka. Nikad nisam podrzavao ove stranke na vlasti ali ima i dobrih stvari, bilo je tezih vremena.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља