Бранко Милутиновић вратио се пре осам година у Србију из „белог света” где је с дипломом ЕТФ-а потражио бољу будућност. Не обазирући се на оцене да је луд што овде покушава да направи било шта, с колегом се упустио у подухват који личи на америчке приче о успешној фирми потеклој из гараже.

Данас његов „Нордеус”, творац популарне спортске игре „Топ илевен”, са најбољим светским компанијама дели позамашан колач у индустрији игара, која је по приходима престигла филмску и музичку заједно.

„Нисмо једини који овде успешно раде нити су игре једино што знамо. Оно што фали јесте подршка и то смо решили да променимо”, рекао је Милутиновић, председник новоформиране Иницијативе дигитална Србија. Ово непрофитно удружење окупља девет успешних компанија које су поставиле за циљ да уједине српско друштво око дигитализације, верујући да постоји шанса да из четврте технолошке револуције не изађемо као губитници већ можда као једни од лидера.

На скупу у понедељак обећали су да ће дати допринос у образовању, подстицати предузетнички дух, помагати предузетницима знањем и у прикупљању почетних средстава. Настојаће да се Србија прочује као сјајно место за рад, спајаће дигиталне иновације са индустријом и предлагати промене услова пословања. Уверени су да Србија са оваким капиталом знања може да буде релевантна на светској мапи и да је тренутна ситуација у потпуном нескладу са нашим потенцијалима.

„Не само да можемо да спречимо одлив мозгова. Зашто не бисмо увозили памет. У ’Нордеус’ је 34 људи дошло из Њујорка, Лондона, Сан Франциска, Новог Зеланда... Имамо шансу да из ове револуције изађемо као боље и успешније друштво, да можда испливамо на врх или близу њега”, поручио је Милутиновић.

За то је неопходно да направимо „квантни скок” како бисмо надокнадили тренутни заостатак, што, сматрају учесници иницијативе, није неизводљиво. Као узор може да послужи позитивно искуство Ирске, која је из економије засноване на пољопривреди израсла у високотехнолошки и иновативни екосистем.

 „Знање је ултимативни капитал једне земље, а ми тај капитал имамо. Наши стручњаци су спремни да поделе знање и допринесу производњи нових стручњака. Не би требало да будемо само јефтина радна снага другима, него иноватори”, поручио је Игор Богићевић, један од оснивача компаније „Севен бриџиз”.

Информационе технологије су ушле на велика врата и у пољопривреду. Без њих биће тешко са ограниченим обрадивим површинама прехранити човечанство које ће 2050. нарасти на 10 милијарди. Тзв. прецизна пољопривреда за наше научнике није будућност већ садашњост. Научни тим института „Биосенс” при Новосадском универзитету недавно је освојио прво место на конкурсу америчког произвођача семена соје за алгоритам за паметну сетву.

На институту се развијају алати који омогућавају даљинско „очитавање” стања земљишта и усева помоћу сателитских снимака и сензора. Два робота су на њивама око Новог Сада и врше разне анализе. Хиперспектралном детекцијом могуће је открити болести биљака или проценити најбољи ступањ зрелости плода, објаснила је професорка Весна Црнојевић Бенгин. Неки од софтвера следеће године биће бесплатно доступни пољопривредницима.

Део новоосноване организације је и швајцарска компанија РАС, која издаје неколико листова у Србији. И сами тешко погођени дигитализацијом која је ударила у темеље пословног модела јер је одједном све било доступно на интернету, компанија је морала да запосли нове људе са другачијим вештинама, рекао је Марк Декан. Он се нада да ће швајцарско искуство бити од користи и другим секторима јер дигитализација погађа једну индустрију за другом. Да би компаније остале конкурентне у дигиталној економији, потребна је помоћ и на националном нивоу и на нивоу ЕУ, поручио је Декан.

Оснивачи иницијативе су „Инфостуд”, „Мајкрософт”, „Нордеус”, „Прајсвотерсхаус куперс”, „Рингиер Аксел Спрингер”, „Севен бриџиз”, „Стартит”, „Телеком Србија” и „Теленор”, уз подршку Министарства за државну управу и локалну самоуправу.

Већина биоинформатичара „Севен бриџиза” је у Србији

Највише биоинформатичара на свету концентрисано је у фирми „Севен бриџиз” и већина их је у Србији. Раде на алгоритмима који помажу научницима да истраже разна генетска обољења и рак, јер најтежа болест све мање је биолошки, а све више рачунарски проблем. Да би разумели болест једног човека, научници морају да обраде податке стотина милиона људи, а информатичари су им тај посао знатно олакшали