петак, 05.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 01.06.2017. у 09:08 Мирослав Симеуновић Симеун

Зашто се производи мање струје

На посланичко питање у парламенту Србије о разлозима вишемесечног пада производње електричне енергије, министар Вујовић је рекао како нико није желео да до тога дође. Намеће се питање да ли уопште постоји неко у овој земљи ко би тако нешто пожелео. Питање није да ли је то неко желео, већ зашто је до тога дошло? Милорад Грчић, генерални директор ЕПС-а, изјавио је 1. маја како то предузеће стоји одлично и да на рачуну има 440 милиона евра.

Извесно је и да ће Влада Републике Србије из буџета издвојити 250 милиона евра за набавку машина и опреме како би се достигао ниво производње из 2016. године. Да је производња електричне енергије у периоду децембар 2016 – март 2017. пала у просеку 14,5 одсто, а само у марту чак 22,9 процената, по по подацима Завода за статистику. Да је ЕПС непрекидно у том периоду увозио струју по врло високим ценама, док је грађанима Србије покушао да испостави енормно високе рачуне за јануар ове године.

Образложење директора ЕПС-а да је до пада производње дошло због велике и дуготрајне хладноће у јануару 2017. не стоји, јер је зима била у читавом региону и шире, али је у свим земљама, осим Србије дошло до повећања производње. Пад је био највећи у марту (22,9 одсто) кад није било хладно.

Намеће се неколико важних питања на која грађани Србије од републичке владе очекују одговор: зашто влада улаже 250 милиона евра из буџета (то је новац пореских обвезника) ако ЕПС стоји добро и има своја средства на рачуну?

Када ће се извршити, више пута обећане, озбиљне реформе у ЕПС-у и довести на чело професионални менаџмент који је у стању да води, добро планира и управља највећим привредним системом; да би остваривао профит и пунио буџет више него до сада, а који у највећој мери утиче на БДП и вероватно оваквим пословањем угрожава ионако скромно планирани раст од три процента?

Да ли ће влада морати због оваквог пада производње да повећа цену електричне енергије, знајући колико је слаба платежна моћ становништва?

Када ће бити изграђени нови, већи производни капацитети јер знамо да није изграђен ниједан још од времена Јосипа Броза, а потрошња струје је вишеструко порасла?

*архитекта, Београд

Коментари3
ec6c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vesa D
....pala je i proizvodnja paradaiza,,svinjskih tovnjenika,goveda ovaca te je stanje katastrofalne ekonomske politika ove Vlade neradnika i neznalica i neradnika ..u Srbiji samo mali broj ljudi zivi ostatak je na repu siromastva ..
Mrgud
Sjajan tekst. Medjutim, narod se pali na bombasticne naslove (izjave, rekla-kazala i pr saopstenja). Zasto ovo nije naslovna vest?
Горан
Права питања која ће ,на жалост,остати без одговора.Влада не осећа потребу да се правда грађанима,а ми смо криви што ово ћутање не утиче на изборе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља