петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:37

Алданов као Толстој антикомунистичке Русије

Главни јунаци романа „Самоубиство”су руски капиталисти који помажу револуционарне идеје и тако припремају сопствени крај
Аутор: Марина Вулићевићсреда, 31.05.2017. у 22:05
Дејан Михаиловић (Фото Лагуна)

Уместо портрета бестрасног револуционара који саветује да треба учити, учити и само учити, а у паузама листати речнике, Лењин је у роману „Самоубиство” Марка Александровича Алданова (право презиме Ландау, Кијев, 1886 – Ница, 1957) приказан као искључиви и ауторитарни вођа, прозаичног изгледа, али урокљивих очију, црвенозлатних зеница из којих су севале плавичасте искрице.

Као што је доживљавао Лењина, Алданов је описао и почетак 20. века, Октобарску револуцију и Први светски рат: превласт деструктивног принципа који води до самоуништења – самоубиства. Алданов, који је од 1919. године живео у емиграцији, роман „Самоубиство” завршио је 1957. године у Француској, а дело је објављено годину дана после пишчеве смрти.

Роман је узбудљива дводеценијска панорама пре свега руског живота у време настајања и развоја револуционарног социјалистичког покрета, али и прилика у европским престоницама, бањама и летовалиштима с почетка 20. века.

Ову обимну књигу од шест стотина страница објавила је београдска „Лагуна”, а за превод је Дејан Михаиловић недавно добио награду из фонда „Др Јован Максимовић”, која се већ четири деценије додељује за најбољи књижевни превод са руског језика у протекле две године.

– Давне 1927. године, у Загребу су објављени преводи два романа Марка Алданова: „Ђавољи мост” и „Света Хелена, малени оток”. Преводилац оба романа био је др Јован Максимовић. Деведесет година касније награду која носи његово име добио је превод романа Марка Алданова „Самоубиство”. Тако се круг затворио – приметио је Дејан Михаиловић на уручењу награде у Удружењу књижевних преводилаца у Француској 7.

Алданова су ценили његови познати савременици: Набоков, Цветајева, Адамович, а Буњин је био његов лични пријатељ и шест пута предлагао га је за Нобелову награду. Алданов је рођен у породици богатог јеврејског индустријалца, дипломирао је физичку хемију и право на Универзитету у Кијеву. Емигрирао у Француску 1919, после Октобарске револуције, у време нацистичке окупације Европе емигрирао је у САД, где је остао до 1946. године. Написао је низ научних радова из хемије и 16 романа. Тек од 1987, Алдановљева дела објављују се и у Русији, где имају велики успех.

– Овај Толстој 20. века револуцију је учинио великом темом и разобличавао је као кукавичје јаје „његовог величанства Случаја”, као деструктиван облик људске борбе за социјалну правду. На ширем плану, писац обелодањује да је дошло и до сукоба старог и новог света, што проузрокује догађаје који у суштини симболизују и самоубиство руског народа и руског духа на почетку 20. века, али и самоубиство једне старе и боље уређене Европе која је неразумном политиком својих другоразредних политичара довела до Првог светског рата – каже Дејан Михаиловић.

Брачни пар Ласточкини међу главним су јунацима овог романа и представници новог индустријског капитала у Русији, који заступају идеју праведног и уставног друштва, залажу се за укидање царског самодржавља и идеализују потенцијале и перспективе Русије на прагу 20. века. Они се заправо свесно понашају самоубилачки, помажући револуционарни покрет у земљи и иностранству, идеализујући његове циљеве и намере на соареима које приређују у свом дому у Москви. Попут њих је и Сава Тимофејевич Морозов, богаташ и хуманиста, који с радницима разговара као са себи равнима, и који, помажући револуционаре, заправо „сече грану на којој седи”. Мотив самоубиства уткан је у роман, почев од литературе коју јунаци читају, преко њихових размишљања и поступака, до коначне одлуке ових ликова да себи прекрате живот.

– Лењина Алданов сврстава у кобне историјске појаве, која је узроковањем анархистичке бољшевичке револуције октобра 1917. године прекинула природан историјски развој тада младе и узнапредовале руске индустријске револуције. Али он не скрива своје дивљење према њему и користи се у роману његовом личношћу као примером који доказује да историја може бити потчињена људским намерама и одлукама – додаје Михаиловић.

Алданов се сјајно сналази у ширини епохе коју приказује, збивањима у Русији и европским престоницама, која су поприште окупљања социјалдемократа (Брисел, Париз, Монте Карло, Москва, Хелсинки, Кавказ), а његови јунаци често спомињу и Србију. Један од њих чита о Мајском преврату 1903. године и убиству краља Александра Обреновића и краљице Драге, а у другој прилици Лењин у једном журналу чита о детаљима убиства краљевског пара и коментарише да је Драгутин Димитријевић Апис револуционар који наговештава период бура.

„Читав свет се згрозио кад је сазнао за трагичан крај краља Александра и краљице Драге. Само су се Срби обрадовали том убиству(...) Тешко рањена краљица устала је, бацила се према том прозору и вриснула. Људи су чули само један крик, страшан, продоран крик! И убице насрнуше на њу(...) Није имао разумевања за превратнике који би убили једног краља да би одмах на његово место поставили другог. Али много штошта код њих допадало му се, мада социјалдемократија није признавала терор(...)”, одломак је из романа „Самоубиство”.

Када Алданов спомиње Ајнштајна, онда додаје да је његова жена Милева – Српкиња. Одлично је разумевао и прилике на Балкану, оцртавајући живо политичку климу у Европи уочи избијања Првог светског рата.

– Ликови Лењина, Стаљина, Плеханова, немачког цара Вилхелма II, Фрање Јосифа, Мусолинија, Ајнштајна, министара, емисара и многих других историјских и измишљених јунака дати су живо и духовито, а нарочито упечатљиво делују описи терористичких акција бољшевика, Стаљина и другова, у царској Русији ради снабдевања партијске касе и Лењинових активности – сматра Михаиловић.

Још један од идеалиста – Ајнштајн каже у једном тренутку романа да за педесет година неће бити границе у богатству човечанства, да ће сви бити слободног духа. Ову иронију кроз свог јунака изрекао је Алданов, добри познавалац историје и њених закона.


Коментари0
ead61
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља