петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:28

Могу ли задруге да оживе српско село

Аутор: Ристо Костовчетвртак, 01.06.2017. у 10:00
(Илустрација Драган Стојановић)

У Србији је, најзад, и држава препознала значај задруга и удруживања, што је светски тренд са 800 милиона задругара окупљених у 750.000 задруга. Данас је око три милијарде људи у свету повезано са радом задруга.

Од оснивања прве земљорадничке задруге у Војводини, уједно треће на свету (Бачки Петровац, 1846), затим првих градских занатско-произвођачких (Београд, 1870) и прве земљорадничке задруге у Србији (Враново, 1894) није се до данас догодило да држава директно помаже рад постојећих и оснивање нових задруга.

У огромном и нимало лаком послу, који у име Владе Републике Србије води и организује Милан Кркобабић, министар без портфеља задужен за регионални развој и рад јавних предузећа, у наредне три године планирано је да држава у обнову задругарства уложи 25 милиона евра. Новац ће бити искоришћен за ревитализацију постојећих (по око 12,5 милиона динара) и оснивање нових задруга (по 6,25 милиона динара) у око 500 већих села у Србији.

сарадник Академијског одбора за село САНУ

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари3
2c9cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sava
Istorija nas uci, komunisticki nacin udruzivanja kroz drzavne zadruge ima kratkotrajnu buducnost, samo udruzivanje na osnovu privatnih ulaganja u farmerska udruzenja ima dugotrajnu buducnost. Iskustvo iz razvijenig drzava potvrdjuje isto, tamo je udruzivanje kroz privatna ulaganja u farmerska udruzenja za ciljanu proizvodnju, naravno radi se po principu dobitka, ko je u gubitku taj propada.
Miki
naravno! i treba da se uvedu zadruge! a onda posle par decenija sve što je bilo zadružno na volšeban način postaje privatno. eno vam stotine zadruga po Vojvodini koje su razni "biznismeni" (čitaj kriminalci) strpali u svoj džep (uključujući i prirodna i kulturna bogatstva koja su bila poverena zadrugama). ili još bolje - hajd opet da se organizuje ono "imaš kuću vrati stan" pa da "budale" (čitaj pošteni) stvarno "vrate" stanove, koje će "biznismeni" podeliti između sebe! i na kraju zna se - "Svi za Zajam, Zajam za nas!" samo mašta je granica! što kažu naši "fala bato al od tebe ni aspirin!"
Божидар Продановић
Могу и то уз само један услов. Све што Задруге изнесу на тржиште треба одмах платити. Ако прерађивачи "откупе" робу па свој производ наплате , поделе плату, а Задругу ставе на одложено, онда нема вајде. Такође укинути које-какве Агенције које робу и не виде а на њој зарађују. Ово би био пут за оживљавање пољопривреде. А РОБА одмах ПАРЕ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља