петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:14

Станишић и Симатовић вратили се у судски притвор у Хагу

четвртак, 01.06.2017. у 15:40
Јовица Станишић (Фото Ројтерс)

ХАГ/БЕОГРАД - Бивши шеф Службе државне безбедности Србије Јовица Станишић и његов помоћник Франко Симатовић Френки вратили су се из Србије у притвор међународног суда у Хагу, потврђено је Бети у том суду. Поновљено суђење Станишићу и Симатовићу почеће 13. јуна пред судским Механизмом (МИЦТ), правним наследником Хашког трибунала.

Станишић (66) и Симатовић (67) оптужени су за злочине Хрватима и Муслиманима током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. Оптужница их терети за прогон на расној, верској и политичкој основи, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила. Од децембра 2015. године, Станишић и Симатовић били су на привременој слободи у Србији.

Расправно веће председавајућег Бартона Хола одбило је Станишићев захтев да му се због болести дозволи да у Србији остане и током првог дела поновљеног суђења, док тужиоци у Хагу буду изводили доказе против њега.

Подносећи захтев, Станишић се одрекао права да присуствује суђењу, што је могућност коју дозвољавају правила суда, ако оптужени има правне заступнике. Он је предложио да процес прати преко интернета из Београда и да у њему учествује свакодневно се консултујући с адвокатима који га заступају у судници.

Не искључујући могућност да ће Станишићу - због доброг владања на привременој слободи - касније током суђења дозволити да се врати у Србију, судије су, за сада, тај захтев одбиле уз оцену да је неопходно да првооптужени присуствује отварању суђења и првом делу доказног поступка оптужбе.


Франко Симатовић (Фото П. Павловић)

После првог суђења, Хашки трибунал је 29. маја 2013. Станишића и Симатовића неправоснажно ослободио кривице по свих пет тачака оптужнице. Апелационо веће Трибунала усвојило је 15. децембра 2015. кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.

Како су утврдили лекари у Хагу и у Београду, Станишић пати од хроничне болести органа за варење и депресије. Станишићева болест имала је велики утицај на ток првог суђења, које је у Хагу после једног неуспешног покушаја почело 2009.

Процес је због обољења првооптуженог био прекинут дуже од годину дана, а Станишић је, пре него што се вратио у судницу, једно време пратио суђење из притвора у Схевенингену, преко видео везе.

Станишића су док је био на привременој слободи у Београду прегледали специјалиста за стомачне болести и психијатар које је именовао хашки суд. Они су затим судијама поднели извештај о Станишћевој способности да путује и да му буде суђено.

Ти извештаји лекара су поверљиви у складу са ставом суда да су медицински подаци приватна ствар оптужених. Како је најавило расправно веће, Станишић ће по повратку са привремене слободе у Хагу бити подвргнут лекарским прегледима, како би се добиле додатне информације о његовој болести.

Због Станишићеве болести, по речима судије Хола, поновљено суђење ће се одвијати три дана недељно, са два једнипочасовна дневна заседања између којих ће бити два сата паузе. Станишићу и Симатовићу, пред Механизмом ће се судити по истој оптужници по којој им је Хашки трибунал једном већ судио.

Расправно веће одобрило је тужиоцима да у спис уведу исказе укупно 143 сведока, од којих ће неки бити у писаном облику. Тужилаштво ће извођење доказа против Станишића и Симатовића морати да заврши за 104 радна сата.

Пре првог процеса, Станишића и Симатовића ухапсиле су власти Србије током операције Сабља после убиства премијера Зорана Ђинђића, 12. марта 2003. године. Станишић је пребачен у Хаг 11. јуна, а Симатовић 30. маја те године.

У првом појављивању пред судијом, изјаснили су се да нису криви за злочине за које су оптужени. Више пута пре и током првог процеса, Трибунал је Станишића и Симатовића пуштао у Србију, на привремену слободу.

(Бета)


Коментари0
a0812
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља