субота, 23.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:16

Пећински улаз у облику мамута

Аутор: Б. Пејовићпетак, 02.06.2017. у 08:45
Потпећку пећину је истраживао Јован Цвијић још у 19. веку (Фото С. Јовичић)
Посетиоци на улазу у Потпећку пећину (Фото С. Јовичић)

УЖИЦЕ – Потпећка пећина у селу Потпећу између Пожеге и Ужица, коју и овог пролећа походе многи туристи, препознатљива је по највећем пећинском улазу на Балкану. Висок је 50 метара и литица у коју је тај отвор усађен атрактивношћу споља привлачи пажњу. Међутим, поглед изнутра на овај отвор још је необичнији – личи на огромног мамута, кроз кога спољна светлост улази у таму ове пећине.

Тај најзначајнији спелеолошки објекат југозападне Србије уређен је и истражен, пун сталактита и сталагмита. Пећину је истраживао Јован Цвијић још у 19. веку, а у више наврата Раденко Лазаревић средином 20. века. До њеног врха сада воде 192 степенице, кружна стаза од уласка до изласка има преко 750 степеника.

У активном делу пећине налази се накит редак у свету: ту су хеликтити који настају пркосећи сили земљине теже. Капљица воде се у њима не спушта доле како гравитација налаже, већ иде лево или десно. Имена украсима спелеолози су давали маштовито: Самац, Чика Љуба и његове мачке, Орао на стени, Снежана и седам патуљака... Највећа дворана је Цвијићева дворана, а у доњој пећини су пронађени остаци из доба неолита, када је служила као станиште човеку.

Туристичка организација Ужица газдује Потпећком пећином, где су посете могуће током сезоне која траје од априла до новембра. По речима директора ТО Ужице Бобана Перишића, расте посета овој пећини захваљујући постављеној туристичкој сигнализацији на оближњој магистрали, тако да ју је лане посетило преко 7.000 људи. Атракција су овде и многи рибњаци пастрмке на речици која излази из пећине и уз њих ресторани у којима се ова риба служи, а пажњу привлаче и лепоте села Потпеће, као и грнчарија оближње Злакусе.


Коментари3
7b4b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branko
Pa naravno da je veća posećenost kad stavite putokaz. Hvala bogu da se neko setio da stavi nekoliko znakova po 100 eur a poseta se povećala 3 puta. Od čega i da zarade areološki lokaliteti kad ne možeš da ih nađeš. U Srbiji se, inače, put nekako napravi, ali da stave znakove to je teška muka. Ako ne znate put unapred, nema šanse da ne zalutate. Evo na primer arehološko nalazište u Vinči - sve raskrsnice su Y oblika a znakovi pokazuju negde neodređeno. Mogu da predpostavim kako je vozačima autobusa kad zalutaju.
marko
Nije na Balkanu, vec najveci ulaz u Evropi. Prelepo mesto, preporucio bih svima da posete pecinu.
Sergey Sergejevich
Sjajno mesto u kompletu, grandiozan ulaz ali stvarno , sama pećina impozantna a kad sve to zavrsite i par lepih restorana u podnozju.I na kraju anegdota moje mlađe ćeke pre 10 godina posle završene ture: Jooooooj kako je leeeepo napolju :)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља