четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

У одбрану новобеоградског меандра

Аутор: Мр Горан В. Анђелковић, архитектасубота, 03.06.2017. у 08:00
Меандар у Блоку 21 (Фото Г. В. Анђелковић)

Често у научним радовима и докторским дисертацијама из савремене архитектуре наилазим на израз „кинески зид” приликом описивања нашег најпознатијег стамбеног меандра у новобеоградском Блоку 21 (1960–66). То је уједно најдужи стамбени објекат на простору бивше Југославије (972.5 м), изграђен према нацртима четири члана групе „Београдских пет” (1953–70) – архитеката Леонида Ленарчича (1932–2011), Милосава Мише Митића (1932–70), Ивана Петровића (1932–2000) и Михаила Чанка (1932–2014).

Као архитекта, ђак чувене припремне школе за студије архитектуре архитекте Чанка (генерација 2005/06), уједно његов дугогодишњи пријатељ (2005–2014), те становник овог новобеоградског стамбеног насеља, морам јавно да укажем на неправилност коришћења овог израза, који се, нажалост, одомаћио код нас, како у научној и стручној, тако и у широј јавности. Поменути израз користе углавном они који никада нису становали у овом новобеоградском насељу, али такође и производ неаргументованих и неоправданих тврдњи појединих аутора, као јасна последица погрешне интерпретације (често и због непроверавања изворног дела) монографије Јована Ђ. Марковића (1924–2005) под називом „Нови Београд 1948–1968”, објављене поводом обележавања двадесетогодишњице Новог Београда (Марковић у свом делу користи израз „стамбена ламела“).

Широј јавности потпуно је непознат службени назив овог објекта – стамбени блок „Б-7”, који се појављује у чувеној студији групе стручњака из Центра за становање ИМС СР Србије под називом „Квалитет и карактеристике становања у Блоку 21 на Новом Београду” (1976) и у самој пројектној документацији овог објекта. Сами аутори често су користили израз меандар због специфичне меандрирајуће форме објекта, која се појављивала у пракси савременог урбанизма током читавог прошлог века, као својеврсно отелотворење Корбизјеових замисли из прве половине 20. века, представљајући тако специфичан вид полуатријумског становања у новом граду за нове људе код нас.

С друге стране, први становници новобеоградског Блока 21 овај објекат називали су веома кратким именом – ламела, сада локалним топонимом, који се, поред „Шест каплара”, једини одржао до данашњег дана у свести становништва овог насеља. То уједно потврђују бројни документи тадашње Месне заједнице „Ушће” (једно време „Едвард Кардељ“), према којима је чак ова јединствена меандрирајућа стамбена структура третирана као девет засебних (повезаних) стамбених зграда, пре свега због лакшег административног сагледавања и вођења овог сложеног објекта у насељу.

Да закључим, пре свега у одбрану новобеоградског меандра, да овај објекат треба да називамо правим именом, јер он не раздваја просторе и објекте у Блоку 21 (као Кинески зид), већ их напротив додатно интегрише и повезује са отварањем бројних пешачких коридора у зони приземља, представљајући тако складну урбанистичку целину, док својом меандрирајућом структуром ствара мале амбијенте за објекте образовања (Основна школа „Јован Дучић”, вртић „Плави чуперак”, јасле „Весна” и Х гимназија „Михајло Пупин“). Као такав, он недвосмислено представља јединствену стамбену структуру код нас, због чега заслужује већу пажњу архитектонске струке и истраживача наше послератне културне баштине.


Коментари6
84104
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vitke
jeste N.Bgd nazivan spavaonicom, ali je svakako najcistiji, najsvetliji i sada vrlo urbanizovan. Zivim 40 g. u blokovima i vrlo sam zadovoljna kao i moja deca odrasli ljudi. Imamo svu infrastrukturu!Veze sa gradom odlicne,siroki bulevari, puno zelenila,super mesto.Imacemo i lep drvored koji je zasadjen za vreme gradonacelnika Bogdanovica. Stanovnici "Sest kaplara" imaju bas zgodu sto su blizu centra Bgd a na N.Bgd.Jedino su im problem koncerti na Uscu,to bi trebaloizmestiti negde pored Autoputa na nenaseljinim delovima iza Zamjevih pumpi.
Ilic Momcilo
Zgrada,tkzv."Kineski zid"je tako nazvana od nekoga ko nije tu ziveo,a mi iz "6 Kaplara"bloka 21,kome je i ta zgrada pripadala,smo je zvali"lamele"i to po broju od 1 do 9 koliko ih je bilo."Jedimnica" je bila prva prema opstini a "Devetka"posledanja ka Starom sajmistu.Ja sam ziveo u"Cetvorci"od 1967 do 1981.Takodje je Novi BGD,nazvan spavaonicom od ljudi koji nisu u njemu ziveli.Za 10' ste bili "trolom" ili "bus-om",na Terazijama,isto tolika do "Fontane" ili starog "Merkatora",za 15' do centra Zemuna,a od tih mesta dalje po BGD-u.Druzenje je bilo fantasticno,drustvo iz kraja,iz Starog sajmista,recimo Ratko Tankosic i ostali,muzika,sport,diskoteka ABC,Izvidjaci,streljana,gitare i svakovecernje zurke ispred zgrade ili u parku kod SIV-a.Za razliku od g-dina Bankovica,za puno nas jedan od najlepsih delova zivota.Neverovatno druzenje starijih,Tu su bili Mane Bajic,Mirko Sandic,Valok,Dunja Lango i jos puno,tada, poznatih i kasnije velik broj cuvenih ljudi.(arheolog Korac,B.Maljkovic itd).
Боривоје Банковић
Господин Банковић нема ништа против живота седамдесетих и осамдесетих, било му је врло лепо јер је био млад и драго му је што сте се и ви лепо проводили у то време, али то нема везе са чињеницом да Нови Београд ЈЕСТЕ био спаваоница. Ви из блока 21. сте могли и пешице до Теразија за пола сата, а они из савских блокова су носили суву храну и прибор за бријање кад је требало да оду до града да заврше нешто. А за скоро све се ишло у град. Јер Нови Београд, већи од многих градова у Србији, имао је два биоскопа, ниједно позориште, једну робну кућу, једну општину, а продавнице су биле ретке, лоше снабдевене. Проблем је било пенџетирати ципеле, поправити телевизор, купити двеста грама ексера. Нама се овде као врхунско достигнуће потура нешто што је можда представљало домет архитектонске моде, али се није нарочито истакло у функционалности свакодневног живота. Џаба ламеле и меандери, ако се панталоне носе на скраћивање на Зелени Венац.
Препоручујем 12
Горан В. Анђелковић
Потпуно се слажем са Вама. Зато сам јавно указао на правилне називе овог објекта (стамбени блок „Б-7” - службени назив, Меандар - аутори и Ламела - становници) у чланку. Такође, у пројектној документацији стамбеног блока „Б-7” појављују се бројеви ламела од 1 до 9 (у смеру од тадашње Улице Пролетерске солидарности од Улице Милентија Поповића). Свако добро, аутор чланка
Препоручујем 3
Боривоје Банковић
"Да закључим, пре свега у одбрану новобеоградског меандра, да овај објекат треба да називамо правим именом..." Потпуно сам сагласан. Предлажем само да му право име од сада буде "ренесансна палата". Одрастао сам и целог живота живим на Новом Београду. Не могу само да се одлучим када је био ружнији: док је био дехуманизована спаваоница без икаквог садржаја, или сада кад се на травњацима између бетонских чудовишта стихијски граде клепежи врхунске ружноће. Нови Београд је типичан пример града без душе какав настаје када се средства и одрешене руке дају људима без осећаја за човека. Све то изгледа величанствено из авиона, али са земље није ни мало.
Zorka Papadopolos
ma ni iz aviona
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља