субота, 18.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:52

Вози ме где нема никог

Веје напољу, али веје и у теби. Сигуран си у овом бару као у хајдучкој пећини. Нема ама баш никога ко би могао да уђе, препозна те и каже ти нешто. Бегунац. Јеси ли одмакао довољно далеко? Јеси ли бежао довољно дуго? Добро је, опусти се, нема их више, дигли су руке од тебе. Опусти се, наручи још једну
Аутор: Предраг Рудовићпетак, 02.06.2017. у 12:22
Сваки нови град треба да траје све док не посетиш и последњу биртију у њему (Фото Пиксабеј)

Има нечег готово ритуалног, церемонијалног, при тим уласцима. Као да улазиш у храм, као да ступаш у нови живот. Као да си нешто препознао. Јер у сваком граду постоје места којима је неко удахнуо душу. Неко је пажљиво бирао украсе, облик чаше, инвентар, уметнине… И тиме као магичним знацима позивао себи сличне да му се придруже.

У непознатом граду улазиш први пут у кафану која ти је запала за око. Лепа, старински уређена биртија или ресторан на неком ћошку у старијем делу града.

Нови град, а ти опет странац. Поново дух. Бегунац који тражи дом.

У биртији црно-беле фотографије на зидовима, старински лустер, антиквитети и брдо старих књига. Све је ту да створи илузију, да подсети на топлоту, на кућу. Још ти се сложило да је јануар одмах после Божића снегом завејано вече, па ти се у исто време пружила прилика и за ритуал отресања снега са ципела и за вешање капута на старински офингер на улазу.

Фото Пиксабеј

Седаш за шанк као у исповедаоницу и наручујеш тамно пиво одлежало у бурету вискија. Шанк је чудо, шанк је извор живота за тебе. Осећаш се као клавирштимер испред клавијатуре. Да нема шанкова како би седели и где би пили ликови који су те толико година издржавали својим напојницама. Да нема шанка где би мир налазили сви они чије си судбине желео да избегнеш, а чије су приче и животи полако постајали део тебе.

Могао би овде да је изведеш некада. Музика је добра атмосфера, интересантна, а из кухиње допиру пријатни мириси.

„Колико је само интелектуалаца, писаца, глумаца, сликара, професора, лекара, талената и најбољих међу најбољима одбијало да направи компромисе са шљамом, сачувало своје име и достојанство, и баш за шанком ископало своју последњу линију одбране.”

Наручујеш још једно. Пиво одлежало у бурадима вискија је јако, сувише глатко клизи и милује те и мами на још. На зиду шанка замрљано огледало. Силуета наспрам тебе се загледала у тебе и неумољиво те подсећа ко си. Испод огледала поређане боце, неформална дружина, збирка твојих пријатеља. „Џек”, „џемс”, „џони”, ах ту је и „мекалан 12”. Тихо говориш шанкеру да би волео да ти се овај ирски господин придружи и чашица се ствара испред тебе. Ништа се не слаже тако добро као добар скоч и тамно пиво.

Веје напољу, али веје и у теби. Сигуран си у овом бару као у хајдучкој пећини. Нема ама баш никога ко би могао да уђе препозна те и каже ти нешто. Бегунац. Јеси ли одмакао довољно далеко? Јеси ли бежао довољно дуго? Добро је, опусти се, нема их више, дигли су руке од тебе. Опусти се, наручи још једну.

Како би све ово могло да буде дом, а није. Како лепа кафана, како би ово дивно место било за испразне политичке дискусије, за књижевне вечери, за довођење нових девојака у старо друштво. Али старо друштво се све ређе дружи...

Шанк место где се сударју исповести (Фото П.Р.)

Нађеш додуше увек нове људе, нађе се увек неко друштво да завара самоћу. Али теби фале твоји пијанци. Јер ни губитници нису свуда у свету исти. Овде је то углавном олош, а тамо далеко, на том крвавом Балкану, тамо су ствари мало другачије. Колико је само интелектуалаца, писаца, глумаца, сликара, професора, лекара, талената и најбољих међу најбољима, одбијало да направи компромисе са шљамом, сачувало своје име и достојанство, и баш за шанком ископало своју последњу линију одбране.

Увек се са сетом сећам тих племенитих људи које на овом Дивљем западу нико не би разумео. У отаџбини разумео их је бар понеко. Али тако то ваљда бива свуда, све се више цени од искрене речи, људске невоље сакривене сузе у очима. Судбина и људи суде сувише сурово. Сретао сам их по нижеразредним биртијама и возовима, обично са чашицом мале дупле или са флашом „зидарца”. Сретао и учио од њих. Слушао сам најчешће о ономе што су некада били, слушао сам и ту плејаду разлога због којих је чашица односила њихову младост, таленте и успехе и остављала им само горчину у души, неисплакане сузе и неизмерно море љубави према свима.

Сваки нови град треба да траје све док не посетиш и последњу биртију у њему. А онда, градова је бар много.

Снег на улицама Медисона (Фото Гугл)

Ближи се средина ноћи, а у емиграцији ни јутро не можеш да дочекаш у кафани као човек. У том туђем свету и у кафанама се закон поштује. Све се строго по закону затварају у два изјутра и нема газда Ђике да га боли уво и за закон и за радно време и да у глуво доба ноћи наточи и себи и теби још по једну.


Шанкер те гледа а гледа и низ чаша и чашица испред тебе.

– Господине, да вам позовем такси?


– Позови.

– Шта да му кажем, куда да вози?

– Далеко, што даље. Нек вози док може…

Предраг Рудовић


Коментари8
b369b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ksenija
Sjajan tekst. Bravo, majstore! 23 godine sam van svog grada i svog okruzenja tako te dobro razumem. Nemamo istu vrstu iskustva (nisam isla u kafane), ali su zakljucci identicni. Jedino oni kojima su pun frizider i pristojan stan glavna merila kvaliteta zivota mogu da razmisljaju drugacije. Mi, koji od zivota ocekujemo vise, odlazak od kuce dozivljavamo kao kaznu. Mora da smo negde nekome puno zgresili. Verujte nam, sve je kod kuce lepse i bolje. Ipak, vi koji niste na nasem mestu to, na svoju ne/srecu, necete nikada saznati.
Beogradjanin Schwabenländle
Madison, је веома леп град, неки делови често подсећају на Европу, усто и главни град државе Висконсин.
Aleks
Gastarbajterske priče,...iste kao i prije 40-50 godina. Idealizovanje propale "domovine "...izgubljeni po kafana uz alkohol, cigarete,...tražeći uvijek krivicu kod "trulog Zapada, Vatikana, CIA," ..kafanski kosmompoliti, koji poslije pete čašice sa suzama pričaju da je čitav Svijet protiv njih,...da nema nidje na Svijetu našija ljudi, naše kulture,...hrane,..vode,..žena,..!
Ingemar Stenmark
Svaka cast na komentaru! Smaraju vise ove zalopojke jednog te istog lika iz nedelje u nedelju. Svakome kome ne valja Zapad bih najiskrenije preporucio da se vrate u svoju otadzbinu ili u drazesnu Rusiju. Rakija i votka su tamo jeftini, ljudi su zivopisni... Kakve bi tek tamo price nastajale...
Препоручујем 39
Ljiljana orelj
Hvala. Vaš dom je vaš jezik i estetika izraza koja nije iščezla!❤
Milan Savić
Divan tekst Predraže! Molim Vas da nasatavite sa pisanjem, a Redakciju da nastavi sa objavljivanjem Vaših tekstova.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља