субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:03
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Небески витез

Аутор: Коста Ђ. Кнежевићпетак, 02.06.2017. у 22:00
Димитрије П. Коњовић

У повоју ратног ваздухопловства тадашњи пилоти су били скоро сви прави небески витезови.

Један од њих био је и Димитрије П. Коњовић (31. 12. 1888, Сомбор – 5. 1. 1982, Београд).

Поникао је из угледне просветарске породице. Његов рођени брат Петар био је угледни композитор, док му је брат од стрица Милан био познати сликар.

Димитрије је основну школу завршио у Станишићу, док је велики испит зрелости положио у Мађарској гимназији у Сомбору. Аустроугарску поморску академију у Ријеци завршио је школске 1911/12. У исто то доба, при крају академије, млади Коњовић се заинтересовао и за релативно нов војни смер – ваздухопловство. Концем 1914. године указала му се прилика да заврши и школу летења, тако да постаје марински авијатичар, који је летео на ондашњим двокрилним хидропланима. На крају, 16. 1. 1916. године, постаје и командант поморске авијације у војној бази у Кумбору у Боки.

Коњовићева ескадрила „лонера”, 2. 2. 1916, добија задатак да бомбардује Валонски затон, где су биле савезничке трупе. Иако је била ноћ, италијански противавионци су били у приправности. Међутим, ескадрила је и поред тога извршила задатак, а сам Коњовић је још и фотографисао када се разданило шта је све погођено.

Један од та три авиона био је оштећен, тако да је пилот, поручник Хел, морао да слети у залив. Италијани су хтели да тај оштећени авион заплене и моторним чамцима крену према слетелом „лонеру”. Схвативши шта се дешава, Коњовић је брзо атерирао поред оштећеног двоседног „лонера Л-83” и покупио Хела и М. Северу, који су до тог часа свој авион припремили за потапање. Пуким случајем, италијанска потера их није стигла...

Када је Коњовић летео, 26. августа 1916, са поменутим М. Севером на Л-132, негде око подне изнад Отранта угледао је савезничке бродове одакле је противавионска одбрана деловала. Хидроплан је био изрешетан (22 поготка), али су мотор и крила била за право чудо нетакнути. Ближе валонској ратној луци, Коњовић успева да малом бомбом од 20 кг погоди извиђачку лађу „Роузи” која је скоро одмах потонула пошто је била директно погођена у котао. Овај поменути догађај, где је једна ратна лађа потопљена бомбом из авиона, био је први у историји авијације.

Више месеци доцније, два „лонера” су извиђала око прилаза у Боку. Димитрије Коњовић је био са Максимилијаном Севером у Л-132, док су у другом, Л-135, били Ото фон Климбург и поручник Волтер Железни.

Недалеко од Превлаке спазили су француски – како се то тада говорило – сумарен „Фуко”. Савезничка подморница је покушала да се склони, али успешним бомбардовањем са две дубинске бомбе од по 50 кг је због већих оштећења крме и прамца убрзо почела да тоне. И поред тога Французи су покушали да рафалима сумаренског митраљеза оборе макар један противнички хидроплан пре но што потону.

Реакција бродоломника разљутила је маринске пилоте и да би очистили палубу „Фукоа”, Коњовић баци једну мању бомбу, због чега сумарен убрзо потоне. Сви бродоломници били су у хладној води. Командант Коњовић нареди да им слете што ближе.

Било је јасно да Французи неће још дуго опстати у хладном мору. Они уопште више нису били никакви непријатељи, већ несрећни страдалници којима је било потребно што пре помоћи. Коњовић је управљао шта и како да се ради, док је фон Климбург са другом двојицом помагао потпуно исцрпљеним Французима да се попну и држе се око мотора и крила. Дошавши у базу у Кумбору послата је и једна аустроугарска торпиљерка да и остатак страдалника покупе.

Коњовић је са својом екипом тог дана спасао 27 француских морнара. Исте те вечери, Аустроугари су, по свим витешким правилима некадашњег ратовања – што иначе никада нису урадили и на српском фронту – приредили банкет у официрској кантини у част заробљеним противничким страдалницима пре него што су пребачени у логор.

Овај догађај се сматра првим у историји ратовања где је подморница потопљена из ваздуха. Овим стварно витешким чином спасавања посаде, Димитрије Коњовић је требало да добије не само висок аустроугарски орден, већ и племићку титулу. Међутим, ловорике је стекао његов колега Ото фон Климбург, јер ваља имати на уму да је Коњовић био православни Србин, а добро знамо како су се власти цара и краља Фрање Јосифа опходиле према српским поданицима током рата. Исто то га је све време кочило и у официрском напредовању: иако је био одличан у својој класи, никад није могао да стекне и чин адмирала...

Иако је истина у већини случајева спора, она је ипак достижна. Због овог витешког геста спасавања утопљеника, више деценија доцније, француска влада је, 14. фебруара 1968. године, Коњовићу доделила диплому Спасилачког друштва за храброст, хуманост и милосрђе.


Коментари6
d91b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

goran
@Slaviša Milošević: Šta napisaste ovde? Prvo komunisti oduzimaju dušu, pa sada ovi (koji su sve smo ne komunisti), ubice u Kragujevcu iz 1. svetskog rata??? To groblje u Kragujevcu ima više srpskih vojnika nego nemačkih. A, to, gde je groblje i koliko ima sahranjenih na njemu se nije znalo ni u Kraljevini, jer Srpska vojska jednostavno nije vodila evidenciju, a Opština kraguhevačka tada nije bila zainteersovana da obeležui međe groblja ili da ga uredi. Toliko o tome. Pogledajte malo groblja srpskih vojnika u Austriji, an aprimer: uređenea i obeležena, a neguje ih udruđenje "Crni Krst-Schwarzes Kreuz" koje se bavi čuvanjem vojničkih grobalja u Austriji bez obzira na to ko tamo leži, i u inostranstvu groblja austrijskih vojnika. Čuvanej i uređenje groblja je jedan od civilizacijskih činova, koje u Srbiji baš i ne postoje. Što se Konjevića tiče: bio je oficir države u kojoj se rodio i kojoj su mnooooogi Srbi služili, pomenut je i Crnjanski ovde.
Милан Котроман
Јесте ли намерни да све аустроугарске официре овако рехабилитујете и тиме докажете да наша љубав према браћи која су згрешила беше погрешна, те нам ето сада Аустроугарска оте државу славећи непријатељске војске? Ово је Србија, победница над агресорском Царевином. Они који пате за својим аустроугарским пореклом слободно могу да се врате кући.
Obrad Lipovac
Ne sećam se da je neko ovako pljuvao po poručniku Milošu Crnjanskom, kasnije Frankovom pulenu? I ne znam ko je kome 1914. ubio prestolonaslednika, mi njima ili oni nama. Bugarina koji je ubio Aleksandra I kvalifikujemo kao teroristu, Principa kao nacionalnog junaka. Naša desnica ništa drugo ne zna izuzev teško da lupeta i nanosi štetu sopstvenom narodu.
Препоручујем 18
Obrad Lipovac
Влада Републике Француске, 14. фебруара 1968. одликовала га је почасном дипломом за храброст, хуманост и милосрђе у борбама на мору током Првог светског рата. Jedina zamerka "građanske" Srbije mu je ta što nije bio u kolaboraciuonističkim formacijama tokom ww2 već u logoru na Banjici.
dušan
Da li vi znate da je on ratovao na strani Austrougarske vojske protiv Srpske i savezničkih armija i zvanično potopio transportni brod pun izbeglica i za to bio pohvaljen i nagradjen od svojih pretostavljenih u Austrougarskoj carevini!!O tom njegovom podvigu su pisale novine Austrougarske carevineProtiv njega su ratovali u srpskoj vojsci i francuskoj istinski srpski vitezoviTadija Sondermajer(pilot as na zapadnom frontu,letač prvog srpskog interkontinetalnog leta i osnivač Aeroputa),Miodrag Tomić,Sava Mikić,Branko Vukosavljević,Jugović,Braća Deroko I RoŠ,kao drugi istinski rodoljubi i srpski oficiri.Da li se radi o nepoznavanju činjenica,zameni teza ili o pokušaju medijske rehabilitacije.Najveći srpski avijatičar i istinski vitez Tadia Sondermajer je posle rata bio čak u sudskom sporu sa njim.Čitajte i proverite,ako u ovo ne verujete!!Posle rata on je postao industrijalac sa nemačkim kapitalom koji je favorizovao nemačku vazduhoplovnu tehniku!Sve lepo piše ,ali treba čitati!
Славиша Милошевић
dušan@Свака част и хвала на изношењу правих чињеница, као и на разобличавању тренда да се из народног сећања избрише сво зло и злочини које су над нама чинили наши садашњи "западни пријатељи". Поред иницијативе да се у Крагујевцу, који је окупан дечијом невином крвљу и свих злочина који су немачки војници чинили у 1. и 2. светском рату, убицама подигне спомених поред жртава које су побили, ускоро можемо очекивати и закон којим ће се то регулисати. Јер наш вођа "зна шта је најбоље", само је народ глуп и заостао. Зато, као и комунисти, треба мењати свест народа, треба му узети душу. Е ако нам још душу узму, да не будемо оно што јесмо, оно што су били наши претци, онда ће од нас остати само брдо гована, у које су глобалисти већ успели да претворе већину народа ЕУ. Али имам једну замерку на твој текст и уједно подсећање да је ћирилица наше писмо, треба га неговати.
Препоручујем 38

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља