среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:12
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Личност као група

Аутор: Зоран Миливојевићнедеља, 04.06.2017. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Често можемо да приметимо да се једна особа у неким ситуацијама понаша на један начин, а да се та иста особа у другим ситуацијама понаша на други, сасвим различит начин – као да је нека друга особа.

Како већина људи има представу о људском бићу као конзистентном и интегрисаном, такав несклад у туђем понашању ствара запитаност које понашање дате особе одражава њено „право Ја”: оно у првим или оно у другим ситуацијама.

Савремене психотерапијске теорије на овако постављено питање дају изненађујући одговор: иако су различита и често супротстављена, оба лица дате особе одражавају њено „право Ја”. Претпоставка од које се полази у оваквом објашњењу нечијег понашања јесте да особа, тачније њена личност није интегрисана у складну целину, већ да у њој постоје слабије повезани „делови” који се у различитим ситуацијама различито изражавају. Што је особа слабије интегрисана, а више „фрагментисана”, то је већи број ових „делова”, а њено понашање више неконзистентно и недоследно.

На људску личност можемо да гледамо као на систем или структуру, а свака структура тежи унутрашњој конзистентности јер тада најбоље функционише. Међутим, потпуно конзистента и интегрисана личност је више идеал него правило. У стварном животу већина људи носи у себи неку привремену или трајнију подељеност која може, али и не мора да буде проблематична. Разликујемо нормалну унутрашњу подељеност и патолошку, која значајно омета функционисање личности.

За децу и младе, као особе чија је личност у процесу формирања, сасвим је нормално да су често неконзистентни. Раст и развој личности се не зауставља постизањем одраслости, већ је то трајнији процес емоционалног и социјалног сазревања који води ка све већем степену интеграције личности.

Други начин на који се изражавају ови „делови” личности – који се некада називају подличности или его-стања – јесте ситуација када се истовремено активирају у некој ситуацији, што особа доживљава као свој унутрашњи конфликт. У психотерапијској теорији се овакве ситуације представљају као сукоб две подличности.

Када се конфликт између делова личности тиче неког за особу важног животног питања и када траје предуго, тада може да блокира и њено функционисање и њено сазревање. Тада психотерапеут може да помогне особи да се „договори сама са собом” и да тако превазиђе и прерасте унутрашњи конфликт.

Данас има више психотерапијских приступа које нуде рад са деловима личности и које подстичу њихов међусобни дијалог са циљем интеграције личности. Код нас су најпознатији трансакциона анализа, у којој се делови називају одрасли, дете и родитељ, као и гешталт терапија која помаже особи да освести делове себе и њихову интеракцију, али и психодрама која је међу њима најстарија.


Коментари3
57425
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar V. Terzic
Istrazivanjem licnosti bave se ne samo psihoanaliticari i psiholozi, vec je u mnogo sirem koncetricnom i kompleksnom kontekstu, kako sa naucno-filozofskog tako i sa umetnickog i religijskog aspekta, mnogim istrazivacima je to izazovna tema. Pa ipak, i dalje je aktuelna Njegoseva misao: "Kako hoces sudi o covjeku, tajna cojku covjek je najvisa". Smisao psihoanalitickog istrazivanja se sastoji u tome da se analizira funkcionalnost licnosti kao slozenog dinamickog sistema koji je u subordinaciji sa svojim podlicnostima. U istrazivanju je nuzno koristiti holisticki pristup - kada se interakcije podlicnosti i licnosti, proucavaju sa aspekta f u n k c i o n a l n o s t i sistema i podsistema, a ne odvojeno. U istrazivackom postupku nuzno je pridrzavati se: (1) principa izomorfnosti licnosti- kada vise razlicitih podlicnosti imaju ista svojstva i jednako reaguju na spoljasnja zbivanja, i (2) principa ekvifinalnosti - kada se funkcija licnosti postize na vise razlicitih nacina.
Slavka T.
U slobodnije iskazanoj klasifikaciji razlikujemo tri vrste licnosti: konstruktivna, kompromisna i konfliktna. U tom kontekstu je potrebno sagledati sklad i nesklad u ponasanju drugih, sto je rezultat borbe suprostavljenih sublicnosti. Konstruktivna licnost je kreativna, tu vlada skladan odnos izmedju njene osobenosti i socijabilnosti.Jacinu svoje licnosti ispoljava u principijelnom i beskompromisnom ponasanju a njena fleksibilnost se ogleda u aktivnom dijalogu njenih ravnopravnih sublicnosti. Kompromisna licnost, zbog "mira u kuci" kao i sopstvene mirne savesti,uvek je spremna na kompromis.Ona obazrivo proverava te osetljive sublicne interakcije, kako ne bi doslo do totalnog "pucanja" kao kod iskljucivih konfliktnih licnosti. Konfliktne licnosti su nesrecni "buntovnici bez razloga" koji u svemu vide razloge za konfrotaciju i konflikt.Dok je prva vrsta pozitivna a druga koliko toliko pozitivna, treca negativno gleda na zivot i svet, pa joj je neophodno potrebna svestrana strucna pomoc.
Вукица
Добар увод у самопсихоанализу. Ако и не успемо да до краја раскрстимо које од својих его- стања да послушамо у конфликтним тренуцима, знаћемо да и други имају сличне проблеме, па ће нам бити лакше. Отворено остаје питање јесмо ли у стању да проценимо тренутак када своја супротстављена его-стања више не можемо да контролишемо, и сами затражимо стручну помоћ, или то уместо нас мора учинити неко други? (О шизофренији, можда, неком другом приликом? )

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља