уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:26

Више у новчанику – исто у корпи

У прва четири месеца просечна зарада није реално порасла, али, ако се повећају плате у јавном сектору, њен раст у 2017. је известан. – Највише плате у Београду и околини, а најниже на југу
Аутор: Александар Микавицасубота, 03.06.2017. у 22:05
(Фото Раде Крстинић)

Просечна зарада, без пореза и доприноса, исплаћена у априлу 2017. достигла је 49.635 динара, саопштио је Републички завод за статистику. У односу на претходни месец била је већа за 3,8 процената номинално и за три одсто реално. У поређењу са истим месецом прошле године, просечна нето плата у априлу била је номинално већа за 0,8 процената, али реално је била мања за 3,1 одсто.

Зараде су од почетка ове године расле, нарочито у приватном сектору, али је истовремено расла и инфлација. 

Иако је прерачуната у евро просечна нето зарада исплаћена у априлу достигла 401 евро, док се у целој 2016. години кретала се око 370 евра, статистичари су израчунали да просечна зарада исплаћена у прва четири месеца 2017. није реално била већа него у истом периоду 2016.

Другим речима, у новчаницима грађана, у просеку, било је више динара, али је за њих могло да се купи исто као у прва четири месеца 2016. Међутим, ако дође до обећаног повећања плата у јавном сектору, уз очекиван раст зарада у приватном сектору, реални раст просечне зараде у 2017. биће сасвим известан.

Процена је званичне статистике да су зараде без пореза и доприноса у 2016, у односу на 2015. годину, биле номинално веће за 3,7 одсто, а реално за 2,6 процената. Остаје да се види да ли ће просечна зарада у 2017. достићи 440 евра, као што је недавно изјавио Александар Вучић, до пре неколико дана премијер, а сада председник Србије.

Економисти сматрају да ће у овој години стандард грађана, опет у просеку, мало порасти, али свакоме од нас преостаје да у децембру подвуче црту и процени лични биланс у 2017.

Статистичке табеле казују да лични стандард сваког од нас умногоме зависи од тога шта и где ради, али и у ком делу земље живи. Последња анкета о приходима и условима живота је потврдила да наша земља има највећу неједнакост у расподели дохотка у Европи у последње три године. У Србији 20 одсто становништва са највишим дохотком зарађује чак девет пута више од 20 одсто најсиромашнијих и тај распон је највећи у Европи.

Просечна нето плата запослених у прва четири месеца 2017. била је 46.489 динара. Четворомесечни просек зарада у прерађивачкој индустрији био је 44.156 динара, у пољопривреди и шумарству – 40.686, у грађевинарству – 41.386, у рударству – 76.181, снабдевању електричном енергијом и гасом – 78.502, у банкама и осигурању, без ПИО фонда – 82.046 динара. Најниже зараде у овом периоду имали су запослени у преради дрвета – 26.220 динара у просеку, следе произвођачи одеће – 26.833 динара и произвођачи коже и кожних производа – 27.809. Највише се зарађује у рачунарском програмирању и консултантским делатностима – 176.612 динара.

Када је реч о јавном сектору, четворомесечни просек запослених у државној управи и обавезном социјалном осигурању био је 48.373 динара. Просек запослених у образовању био је 41.999, а у здравственој и социјалној заштити 39.895 динара.

Званична статистика бележи и кретање просечних нето зарада по статистичким територијалним јединицама. Однос север–југ је 51.686 према 39.545 динара, у корист севера. Месечни нето просек у прва четири месеца у Београдском региону – град Београд са 17 општина, износио је 58.598 динара, а у Војводини 44.504 динара. Месечни нето просек у јужној и источној Србији у овом периоду био је 40.270, а у Шумадији и западној Србији 38.941 динар.

Посматрано по општинама и градовима, најбоље се зарађује на територији града Београда – четворомесечни просек 58.598 динара. Од десет општина, сврстаних по висини просечних зарада у прва четири овогодишња месеца, осам припадају граду Београду. Предњачи општина Сурчин, на чијој територији је аеродром „Никола Тесла”, са четворомесечним просеком од 81.691 динара. Али Београду припадају и општине Сопот, у којој је четворомесечни просек нето зарада био 33.418 динара, Гроцка – са просеком од 36.180 и Барајево са 36.438 динара.

Највише општина сa најнижим просеком зарада је на југу Србије. Четворомесечни просек у Топличкој области био је 34.110 динара, следи Јабланичка област са 34.826 динара, Мачванска 36.278, Расинска са 37.362 и Зајечарска са 37.382 динара.

Услов да живимо знатно боље је да бруто домаћи производ (БДП) у дужем временском периоду расте по стопи од 4–5 одсто. За такав брз и одржив раст потребне су високе инвестиције од око 25 одсто БДП, које би се у већој мери финансирале из домаћих средстава.

У прошлој години вредност укупних инвестиција достигла је 19 процената БДП.


Коментари6
91aec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Penzionerka
Do izbora 2. aprila g. Vučić je pominjao povećanje plata i penzija. Posle ubedljive pobede koju je dobio zahvaljujući pre svega penzionerima, ovi se više ne pominju. Neupućeni bi pomislili da ih ovde i nema, da su možda izvršili kolektivno samoubistvo koje ponekad sigurno mnogima padne na pamet. Nije ni čudo, odahnuli bi konačno a vlast bi potajno likovala pa bi opet bili na njenoj strani. Raspitivala sam se i saznala da su mladi apstinirali ili glasali za Preletačevića. Čak su dolazili iz inostranstva gde im ništa ne fali, ubeđivali svoju rodbinu da ne bude tako tragikomično naivna, a usput se i lepo zabavili. Predlažem da se umesto raznih modernih saobraćajnica napravi atmosfera za povratak ovih ljudi kako bi drugima koji se takođe spremaju za tamo daleko dokazali da je kod kuće najlepše. Da je Srbija stvarno lepša od Švajcarske. Bez mladosti , pameti i obrazovanja, nema napretka u ovoj zemlji, večno tlačenoj ne samo od Turaka, Nemaca, "saveznika", već i od sopstvenih vlastodržaca.
Portir Djura
Recimo , da poznajemo 20 zaposlenih ljudi.Njih 10 radi za platu od 30 000 dinara.Da bi bio prosek od 49 635 dinara ,drugih 10 ljudi bi morali primati platu od skoro 70 000dinara.Teško.Jedino da poznajemo samo ljude koji rade u Narodnoj banci,naftnoj industriji,elektroprivredi...Malo je onih koji mogu "ispeglati"prosek na 49 635 dinara,u odnosu na vecinu cije su plate do 30 000.Statistika je kao" žena u bikiniju",pokaže sve a ne vidiš nista.Možda se prosek "duva",radi koecifijenata , koji se koriste za obračun penzija...Ili, ako je sve ovo tačno,onda se moramo debelo zamisliti,pošto znamo kolike su plate lekara,profesora,inzenjera,koja je to "novokomponovana"elita koja utiče na izračunati prosek.
Mara M.
Možda bi autor ovog teksta mogao da mi objasni tu logiku naše vlasti koja govori da nam je mnogo bolje nego što je bilo... Ako dinar jača a to se vidi po kursu, zašto ja za iste pare mogu da kupim mnogo manje robe? To nema logike da je dinar jak a nama sve teže...
pukovnik Dragoljub
...znaci sa 404€ na 440 €...nikad vece plate, a nikad manja vrednost istih...
Божидар Продановићп
Не верујем.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља