среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:09

Ваучери регулишу стаж сезонским радницима

Новим законом о привременом радном ангажовању требало би да се сезонцима плаћају доприноси за посао до 90 радних дана
Аутор: Ј. Петровић Стојановићсубота, 03.06.2017. у 22:00
Сва­ке го­ди­не на се­зон­ским по­сло­ви­ма у по­љо­при­вре­ди бу­де ан­га­жо­ва­но око 300.000 рад­ни­ка на цр­но (Фото Танјуг/Ј. Пап)

Сезонски радници, посебно они у пољопривреди, не би више требало да раде на црно. Усвајањем новог закона о привременом радном ангажовању на сезонским пословима, берачима трешања, јабука, малина и кајсија би се за тих неколико месеци рада уплаћивали доприноси, што сада није случај.

Министарство рада, које припрема закон, требало би да  уведе још један флексибилан облик рада и да обезбеди да носиоци индивидуалног пољопривредног газдинства ангажују раднике по том основу. Тиме би се створили услови за смањење рада на црно, који је нарочито присутан у пољопривреди.

У ресорном министарству за „Политику” кажу да ће се новим законом уредити рад до 90 радних дана на сезонским пословима, који се појављују повремено и привремено у пољопривреди.

За овај посао ће моћи да се ангажују радници на једноставнији начин –уз уплату доприноса и пореза за сваки дан рада. Образована је радна група коју чине представници релевантних министарстава и организација обавезног социјалног осигурања, репрезентативних социјалних партнера на републичком нивоу и ПКС, који раде на писању овог закона, кажу у министарству, али не могу да прецизирају када би закон могао да заживи.

Искуства сезонаца су мање-више иста. Како кажу, ангажују их послодавци у одређеном тренутку, они раде неколико дана и за тај посао углавном договарају дневницу, која се разликује у зависности од врсте посла и места где се ради, а за десет сати рада износи око 1.500 до 2.000 динара.

Међу сезонцима су и млади, али и времешни. Нико од њих, међутим,   док су радно ангажовани не остварују нити радни стаж, нити постоји било каква евиденција да су негде радили. И сам министар рада Александар Вулин је више пута поновио да је овај закон важан у борби против сиве економије, јер сваке године на сезонским пословима у пољопривреди буде ангажовано око 300.000 радника на црно, који немају готово никаква права.
Један од предлога који би решио статус сезонаца јесте увођење  ваучера-маркице, које би послодавци куповали. Овакав систем већ постоји у Хрватској, где сваке године расте број корисника ваучера, а послодавци су добро прихватили тај поједностављени систем пријављивања, односно запошљавања радника.

Управо би, уколико систем ваучера заживи и у Србији, то био доказ да су уплаћени порези и доприноси за време док је радник био ангажован на пољу.
Послодавци би у том случају куповали онолико ваучера колико им је потребно за тај дан, или одређен број дана, у зависности од тога колико ће радника ангажовати. Пракса земаља које су увеле ваучере је да сезонац има и књижицу која ће представљати уговор између послодавца и њега и у коју ће се ваучер лепити.

У ту књижицу би се уписивали и сви други подаци о радном ангажману, износ или накнада коју запослени добија као дневницу, што ће омогућити да се раднику стаж евидентира у Фонду ПИО.
Асоцијација слободних и независних синдиката подржава доношење закона о привременом радном ангажовању на сезонским пословима.

– Они који раде на црно сутра не могу да рачунају на пензијско и инвалидско осигурање и зато им је у интересу да их послодавац пријави. Само што доношење закона неће бити довољно само по себи. Потребно је да послодавци буду контролисани – каже Ранка Савић, председник АСНС.

Статистика показује да од укупно 570.696 неформално запослених, односно непријављених, око две трећине (374.879) ради у пољопривреди. У односу на претходну годину, повећање неформалне запослености је посебно уочљиво беш ту том сектору – девет одсто, односно 30.809 људи.

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, каже да су о овом закону разговарали и на Социјално-економском савету и да га послодавци поздрављају.

– У интересу и радника и послодаваца, који легално раде, јесте да се и они који држе раднике на црно, уведу у легалне токове. Послодавац који би пријавио сезонског радника уплаћивао би порезе и доприносе који би пунили и буџет државе – каже он.

С тим што њему није блиска идеја о ваучерима и хрватском моделу, о коме се код нас често говори.

– Пре треба видети како се сезонски радници региструју у Холандији којој сваког лета недостаје око 100.000 сезонаца. Ваучери јесу један од предлога, али треба размотрити друге могућности, ако их има. Важније од свега је да и када се тај закон донесе, а требало би до краја године, да се он и примењује. И да се послодавци контролишу да ли га поштују – закључује Атанацковић.


Коментари2
9722b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Ne dirati narod koji hoce da radi u poljuprivredi sa porezok,prirezom i drugim financiskim obavezama. Ako se zmljka obradjuje i doprinpsi to je najvece bogastvo za drzavu. Obradljiva zemlja ce raseliti gradove i spasiti drzavu od MMF zaduzivanja,podici natalitet. Politicari treba da uzmu alatku u ruke i provedu poneki mesen na polju . Oni koji to ne rade ne bi trebali imati profesionalni i drutveni napredak. Tako je lilo 1946 kada se zemlja oporavljavala od rata. Dnasnje stanje nije nista bolje. Rad na zemlji bi doprineo porastu nataliteta. Ne ubijati koku koja nosi zlatno jaje.
bice veselo
Neverovatno je koliko nam vremena treba da prepisemo od drugih.Koliko nam treba vremena od uocavanja problema do valjanog resenja?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља