Сезонски радници, посебно они у пољопривреди, не би више требало да раде на црно. Усвајањем новог закона о привременом радном ангажовању на сезонским пословима, берачима трешања, јабука, малина и кајсија би се за тих неколико месеци рада уплаћивали доприноси, што сада није случај.
Министарство рада, које припрема закон, требало би да уведе још један флексибилан облик рада и да обезбеди да носиоци индивидуалног пољопривредног газдинства ангажују раднике по том основу. Тиме би се створили услови за смањење рада на црно, који је нарочито присутан у пољопривреди.
У ресорном министарству за „Политику” кажу да ће се новим законом уредити рад до 90 радних дана на сезонским пословима, који се појављују повремено и привремено у пољопривреди.
За овај посао ће моћи да се ангажују радници на једноставнији начин –уз уплату доприноса и пореза за сваки дан рада. Образована је радна група коју чине представници релевантних министарстава и организација обавезног социјалног осигурања, репрезентативних социјалних партнера на републичком нивоу и ПКС, који раде на писању овог закона, кажу у министарству, али не могу да прецизирају када би закон могао да заживи.
Искуства сезонаца су мање-више иста. Како кажу, ангажују их послодавци у одређеном тренутку, они раде неколико дана и за тај посао углавном договарају дневницу, која се разликује у зависности од врсте посла и места где се ради, а за десет сати рада износи око 1.500 до 2.000 динара.
Међу сезонцима су и млади, али и времешни. Нико од њих, међутим, док су радно ангажовани не остварују нити радни стаж, нити постоји било каква евиденција да су негде радили. И сам министар рада Александар Вулин је више пута поновио да је овај закон важан у борби против сиве економије, јер сваке године на сезонским пословима у пољопривреди буде ангажовано око 300.000 радника на црно, који немају готово никаква права.
Један од предлога који би решио статус сезонаца јесте увођење ваучера-маркице, које би послодавци куповали. Овакав систем већ постоји у Хрватској, где сваке године расте број корисника ваучера, а послодавци су добро прихватили тај поједностављени систем пријављивања, односно запошљавања радника.
Управо би, уколико систем ваучера заживи и у Србији, то био доказ да су уплаћени порези и доприноси за време док је радник био ангажован на пољу.
Послодавци би у том случају куповали онолико ваучера колико им је потребно за тај дан, или одређен број дана, у зависности од тога колико ће радника ангажовати. Пракса земаља које су увеле ваучере је да сезонац има и књижицу која ће представљати уговор између послодавца и њега и у коју ће се ваучер лепити.
У ту књижицу би се уписивали и сви други подаци о радном ангажману, износ или накнада коју запослени добија као дневницу, што ће омогућити да се раднику стаж евидентира у Фонду ПИО.
Асоцијација слободних и независних синдиката подржава доношење закона о привременом радном ангажовању на сезонским пословима.
– Они који раде на црно сутра не могу да рачунају на пензијско и инвалидско осигурање и зато им је у интересу да их послодавац пријави. Само што доношење закона неће бити довољно само по себи. Потребно је да послодавци буду контролисани – каже Ранка Савић, председник АСНС.
Статистика показује да од укупно 570.696 неформално запослених, односно непријављених, око две трећине (374.879) ради у пољопривреди. У односу на претходну годину, повећање неформалне запослености је посебно уочљиво беш ту том сектору – девет одсто, односно 30.809 људи.
Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, каже да су о овом закону разговарали и на Социјално-економском савету и да га послодавци поздрављају.
– У интересу и радника и послодаваца, који легално раде, јесте да се и они који држе раднике на црно, уведу у легалне токове. Послодавац који би пријавио сезонског радника уплаћивао би порезе и доприносе који би пунили и буџет државе – каже он.
С тим што њему није блиска идеја о ваучерима и хрватском моделу, о коме се код нас често говори.
– Пре треба видети како се сезонски радници региструју у Холандији којој сваког лета недостаје око 100.000 сезонаца. Ваучери јесу један од предлога, али треба размотрити друге могућности, ако их има. Важније од свега је да и када се тај закон донесе, а требало би до краја године, да се он и примењује. И да се послодавци контролишу да ли га поштују – закључује Атанацковић.
