петак, 20.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:10

Круна Петра Првог једина сачувана од заборава

Јубиларних осам векова од крунисања Стефана Првовенчаног Србија дочекује само са једном очуваном краљевском инсигнијом, старом „тек” нешто више од једног века
Аутор: Димитрије Буквићсубота, 03.06.2017. у 22:00
Крунисање краља Петра у Београду 1904. године (Фото архива „Политике”)

Ове године навршава се осам векова откако је Србија постала краљевина. Тај јубилеј дочекујемо са само једном сачуваном круном неког од српских краљева, старом „тек” нешто више од једног века. Откако је 1904. у Београду њоме крунисан Петар Први Карађорђевић, „пребродила” је два светска рата, а данас је у збирци Историјског музеја Србије.

С друге стране, кад је реч о крунама владара из лозе Немањића – који крунисањем Стефана Првовенчаног 1217. године издижу Србију у ранг међународно признате краљевине, све до слома државе и турске окупације – о њиховом изгледу можемо дознати само на основу фресака. Јер, оне по свој прилици нису преживеле османску владавину, каже Небојша Дамњановић, кустос саветник у Историјском музеју Србије. То што је по ослобођењу од Турака очувана само круна краља Петра Првог утолико је разумљивије што је он једини српски владар из 19. и 20. столећа који је уопште крунисан.

– У 19. столећу, кад се обнавља државност Србије, једино је Карађорђе имао титулу врховног вожда. После њега, Милош и Михаило Обреновић су били кнезови. Под тим звањем, своју владавину ће започети и Милан Обреновић, који 1882. постаје краљ, баш као и његов син Александар. Али нико од Обреновића није крунисан – наводи Дамњановић.

Одмах после устанака против Турака Србија је све до 1830. још била под суштински вазалним положајем.

– У то време имате само рају у пашалуку, мада с неком врстом аутономије. Крунисање није долазило у обзир у таквим околностима. Тек од 1830. Србија постаје аутономна кнежевина и Милош чак добија наследно достојанство, које је у Османском царству имао само господар Туниса. Том приликом он добија и огртач који му је послао султан, а освећен је у православној цркви. Слично је било и с кнезом Михаилом – истиче Дамњановић.

Тек с формалним стицањем независности и међународним признањем самосталне Србије 1878. године, кнез Милан Обреновић одлучује да државу издигне у ранг краљевине и постаје краљ. Али ни он се није крунисао, јер му Беч то није дозволио, упркос аустрофилској политици коју је заступао, каже Дамњановић. Што се тиче Александра Обреновића, за њега нема сазнања због чега није приступио том чину.

– Стога су једине круне које су накратко понели српски владари 19. века биле оне црквене, које су им стављане на главу за време црквеног венчања – закључује Дамњановић.

Тек 1904. године, Петар Први Карађорђевић постаје једини крунисани краљ у историји модерне српске државе. Томе је претходио сурови династички преврат годину дана раније, који је био „изузетно компромитујући чин за наш народ и нашу културу”, каже Дамњановић. Управо због одјека бруталности Мајског преврата у Европи, многи страни владари нису присуствовали Петровом крунисању, којем су се противили и поједини министри, сматрајући да ће државу скупо коштати. Истини за вољу, уштедело се на изради круне, направљене у Паризу по нацртима Михаила Валтровића и то од ручке једног од топова који су користили Карађорђеви устаници. Тиме је, каже Дамњановић, Петар Први послао знак да баштини дело свога деде. Још је занимљивије путешествије које је круна прошла како би била сачувана у доба светских ратова.

– За време Првог светског рата била је закопана у богословији у Призрену, јер су туда при повлачењу прошли краљ, влада, регент и остали званичници. Тај део постао је бугарска окупациона зона, али круна никад није откривена. А за време Другог светског рата била је похрањена у манастиру Жича, уз остале краљевске инсигније, попут жезла и плашта, односно огртача од венецијанске кадифе опточеног хермелиновим крзном. Претпоставља се да је и тамо била закопана, јер је део око Жиче и Краљева био поприште жестоких борби по избијању устанка против немачког окупатора – наводи Дамњановић.

После рата ушла је у фонд Народног музеја, затим је пренесена у Музеј Првог српског устанка, да би данас опстала у збирци Историјског музеја Србије. Ову круну, иначе, за време своје владавине није користио ни Александар Карађорђевић, син Петра Првог.

– Александар не само да се после очеве смрти 1921. није крунисао, већ нема ниједног снимка где уопште носи круну. Могуће објашњење јесте да у новонасталој југословенској држави Срби јесу били најбројнији, али су популацију натполовично чинили припадници неправославних конфесија – католици, муслимани, протестанти, Јевреји и други. А пошто би крунисање морало да буде уз свечану православну литургију, вероватно је новом краљу напоменуто да би то упало у очи – каже Дамњановић.

Александров син Петар Други дочекаће убиство свог оца у Марсељу 1934. као малолетан, па ће у његово име власт преузети Намесништво.

– Занимљиво је да постоји фотографија где Петар Други Карађорђевић стоји поред круне свог деде. Али ни он није био крунисан, а у околностима рата који се ближио није било ни прилике, ни времена за то – закључује Дамњановић.

У недостатку доказа

Често се на интернету могу наћи подаци да се поједине српске средњовековне круне крију на различитим местима. Тако се наводи да је круна Стефана Дечанског, чувана у Карловачкој митрополији, поклоњена Петру Петровићу Његошу приликом његовог сусрета с митрополитом, а данас се чува на Цетињу. Небојша Дамњановић каже, међутим, да нема доказа да је ова инсигнија припадала поменутом владару из династије Немањића.

– Чак је питање има ли она уопште везе са средњим веком, јер изгледом више личи на барокну круну из 18. или 19. века – истиче он.

Познате су и такозване „Бочкајеве круне”, наводно српског порекла, о којима је писао др Алекса Ивић у гласнику историјског друштва у Новом Саду 1935. године. Реч је о инсигнијама које су почетком 17. века, у одвојеним сусретима, кнезу Штефану Бочкају дали велики везир Лала Мохамед и делегација града Кронштата. Једна се чува у Бечу, а друга у Будимпешти. Дамњановић наводи да нема доказа да су оне поникле одавде.


Коментари32
63472
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bumbic Miodrag
Kruna cara Dusana je u jednoj svajcarskoj banci, Srbija srecom placa takes za njeno drzanje. Vreme je da se vrati u Srbiju!!!
Petar .Stanimirovic
Pre nekoliko godina,na jednom svenarodnom konkursu-referendumu za prvog i najvećeg Čeha u istoriji ovoga naroda,glatko je pobedio kralj i car /rimski / Karel IV Lucemburški. Bio je sin kralja Češke Jana Lucemburškog,jednog od najpoznatijih vitezova tadašnje Evrope i princeze Eliške Premislovne.Ovim brakom je poznati vitez iz Luksemburga dobio u miraz češko kraljevstvo. Za vlade njegovog sina Karla IV Češka srednjovekovna država dostigla je svoj vrhunac,a popularnost ovoga vladara živi u narodu i danas. /Osnovao I univerzitet severno od Alpa,Novi Prag,Karlov most,mnogo dokumenata i zakona /I sve se to dešavalo pedesetak godina pre naše Kosovske bitke.Kruna Karla IV normalno se čuva u "Državnoj riznici ",ispod koje je i Grobnica čeških kraljeva /Hram Sv.Vita / .Sve je to iza "sedam brava " /različitih./ Današnji visoki dužnostnici ih sleduju pri "inaguraciji ".Da proba krunu nikom ne pada na pamet.Poslednji ju je probao zloglasni Hajdrih.Svako bira mirno da završi svoj put.
Bosa S
U beogradskom muzeju bi mogao da se napravi prostor o srpskoj kraljevskoj istoriji. Nasa istorija nije nesto sto moze da se nadje ili kupi, posebno ne 800 godina iste.
Леон Давидович
Ево видим како људима смета када поменем да су Османлије били највећи зликовци и штеточине. Њима су за све криве некакве комуњаре , тако сочно бих опсовао и њих и комуњаре. За толико векова владавине Османлије су Србима нанеле неизмерно зло. Колико су само Срба превели у друге народе и онима који су опстали као Срби створили највеће непријатеље. О уништењу српске културе затирању историје да и не говорим. Куд ће веће зло него да мајкама децу отимају и у јаничаре одводе ? Сад су им за све криве комуњаре. Какве год да су биле комуњаре они су подизали фабрике, градили инфраструктуру , запошљавали народ. А онда су дошли људи који су гледали само свој интерес и све окренули наопако. Када год видим рушевине какве фабрике онда видим слику савременог друштва видим менталитет рушилаштва и егоизма. И сад неће многи да признају неуспех, неће рећи да су људи некада радили и градили већ кажу ма то су трошене стотине милијарди поклоњног новца. Какве глупости ко још поклања толики новац?
Milos Djukic
Sto pisati o komunjarama na ovu temu kad se u tekstu i ne spominju. Turcin je bio okupator u to niko ne sumnja, ali te tvoje komunjare unistile su i poslednju nadu da se povrati srpska drzavnost i da se sacuva koliko toliko integritet i istorija. A taj mit o gradnji i izgradnji nema potrebe da se siri jer je mnogo stetan i lazan. To sto se radilo, radilo se do 70tih, posle toga nista, veci bruto rast imala je Srbija posle 2000tih nego tada. Ko ne veruje, lagan pogled na statistiku, a ne pricaju ljudi radilo se.
Препоручујем 24
Dimitrije Bukvić
Poštovani Mihail, Sotire, Minče, povodom kruna s Cetinja, iz Beča i Budimpešte, Pozivam Vas da pročitate ceo tekst u današnjem broju štampanog izdanja "Politike" u kojem naš uvaženi sagovornik govori i o te tri krune obrazlažući zbog čega se ne može tvrditi da su pripadale vladarima kojima se pripisuju. Hvala Vam što nas čitate. Srdačno, Dimitrije Bukvić, novinar "Politike"

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља