среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
ЗАШТО МРЗИМ ПОНЕДЕЉАК

„Политика” није плен

Аутор: Горан Козићнедеља, 04.06.2017. у 22:00
Посета тадашњег премијера Србије „Политици” 28. 12. 2006. године (Фото Д. Јевремовић)

Има двадесет година како је тек рођена Београђанка Љиљана Угрица, удато Смајловић, пoчела да нам објашњава који Београђани су исправни а који то нису.

Последњи пут закључно у једном дневном листу, где је доскора била неприкосновена, каже: начело разноврсности никако не подразумева обавезу да се објављују текстови „попут ове двојице” (туђе мишљење).

Разумете, каже она: Ја сам за демократију и тачка! Демократија је што ја кажем да је сукоб мишљења, за оно што ја кажем да није онда није!

*

За демократију се борила и у једном периодичном листу прошље недеље: „Александру Вучићу се ’Политика’ очишћена од Данице Поповић, Бориса Беговића, Душана Петричића и Горана Марковића – а обогаћена Гораном Козићем и Ђорђем Мартићем (за кога нисам дужан да дајем изјаве) – коначно чини уравнотеженијом”.

Не знам за друге. Мени је одговор да, „Политика” јесте уравнотеженија. Јер, како може неко да пише седам година против актуелне власти и када добије реплику у полемици тај почне да кука и говори: „Ово је крај”. Крај је што неко не мисли исто као и он. У којој то демократији?

Тако је отишао Режисер. И Карикатуриста који је намерно, до последњег дана, цртао нешто што не би објавио ни „Студент” седамдесетих, те је и он пресрећан напустио „Политику”, одвратно недемократско легло.

*

Иако сте дубоки интелектуалци, око „Политике” плитко гледате. „Политика” није плен као што је требало да буде приказана 6. октобра. Мада се покушавало. Даворин Рибникар је дошао из Америке пешке само да би рекао: „’Политика’ смрди”. Љиљани сад „Политика” смрди, зато што је морала да напусти најплаћеније место у региону, А љути се на „новог” колумнисту Горана Козића. ХА. ХА. ХА... ГК „нови” колумниста!

За тебе јесам нови: од кад сте посели Кућу, 16 година у њој нисам могао да пишем. Демократија није за сваког, само за вас.

Није помогло ни „убрзани” судски спор од 6,5 година по „краткој” процедури. Када сам добио радни спор у којем пише да сам шиканиран и да сам као такав морао да одем из Куће, руководство „Политике” је одбило да поступи по одлуци Суда иако је пресуда била правоснажна. Толико о демократији, храбрости и доследности. На ту тему велики поздрав за Матију, члана УО, Емира, председника УО, Срђана Јанићијевића, зета, и сличне...

*

Када сте 6. октобра дошли „Политика” је имала 17 ревијалних издања, три дневна листа, радио и ТВ, две штампарије, 1.600 продајних објеката са по два запослена, возни парк, акције малих акционара, углед и понос. То је било када сам ја морао да одем због тебе и сличних. Данас ти остављаш лист као подстанара у солитеру који се некада називао „Политикина” палата...

*

Док смо ми овде завршавали факултете и улазили у „Политикин” храм она је јахала камиле у Алжиру и чувала овце у Сарајеву. Не у Источном Сарајеву. И само овце, не и прасиће ако разумете о чему говорим.

Затим је после краћег курса у САД дошла, пази, у „Политикину” зграду да распоређује Београђане.

Прозива нас који смо били ратни уредници док је она била на курсевима „шта ће бити после”.

И сада распоређује Београђане, мирна у опозиционој штампи, разрешена брига.

Кад су њени дошли на власт ми стари смо били процесуирани.

И шта су нашли. Па ништа нису нашли, јер „Политикина” деца не краду од „Политике”, „Политикина” деца не краду иначе.

И она кад је отишла и њу су погледали и нису нашли крађу никакву и ја тим поводом честитам.

А зашто нису нашли трагове пљачке код ње – па зашто да пљачка кад је имала плату 8.000 евра?

Веома је згодно бити поштен кад имаш плату 8... и компанијску картицу, и плату у Удружењу новинара ...

Али ми смо били поштени с односом плата 1 према 4...

*

Додуше, замало и ја да постанем лопов. Запрећено ми је казном затвора од 4 године и глобом од милион марака зато што сам за време бомбардовања пуштао цртане филмове и као пират оштетио америчку државу у току бомбардовања. Што ме чини јединим правим противником агресору.

*

После петооктобарских промена Љ. С., уз своје пријатеље из ДСС-а, посебно председника странке Војислава Коштунице, позиционира се друштвено и професионално. Он је поставља за члана Комисије за истину и помирење. У то време она већ има своју колумну у НИН-у у којој је хвалила Коштуницу и његову мудру политику, а нападала премијера Зорана Ђинђића и потезе његове владе.

Постаје угледни аналитичар многих медија а посебно оних које је помагала с позиција у IREX-у (америчка организација која стимулише развој медија). Чињеница је да је била у могућности да кључно утиче на развој и финансијску ситуацију поједних медија, да одређује ко ће од новинара да учествује у пројектима IREX, ко ће добити стипендију и слично.

*

Релативизовање злочина и аналитичко промишљање донели су јој имиџ аналитичара – патриоте, особе која тумачи рат. И то га тумачи како треба. Да није тако не би добила две стипендије: „Alfred Friendly Press” i „Wodrow Wilson International Center for Scholars”.

Рачунам, не игра одбојку, а стипендије долазе.

Неко у рату има и срећу. Ретки су, али има случајева.


Коментари12
ed08a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Gospodine Koziću, dok je Ljiljana jahala kamile, kako kažete u Alžiru, tek da znate, u Libiji od velikog prijatelja YU i Srbije Gadafija, šta ste Vi jahali, možda ovce, one iz Sarajeva, ali, ovaj Vaš pamflet je nedostojan jednog gospodina i džentlmena, nabijen je ostrašćenošću, sujetom i narcisoidnošću, sa jakom dozom neke neobjašnjive osvetoljubivosti. Čemu to?
Синиша
У демократији постоје неки изузеци. Слобода говора и штампе је неспорна, али се неке ствари не могу објавити, као што је неспорна слобода политичког удруживања, али неке организације не могу да постоје (нпр. неонацистичке). Тачно је да је постпетооктобарска власт "скресала" најстарији дневни лист, али знајући да кроз текстове подржавате тренутну власт, морам напоменути да би ова власт вероватно слично поступила, јер је њена економска политика налик, а можда и либералније од владајуће 2001-2012. Што се госпође Смајловић тиче, плата је толика колика је, а није у реду да нападате ad hominem. С осталим се или слажем или не бих коментарисао.
Popić Milenko
Elementarna pismenost ne bi dozvolila da se napiše i Smajlovićevoj zamjeri kako "ni sa jednim svojim potezom" nije doprinela oporavku ove značajne Kuće. Potez je sredstvo, pa urednici nikako, nije mogao biti u društvu.
branko m.
A da li za njenog vakta u Politici bese promenjen i logo Politike..? ne mogu da se setim, sta je bilo tacno..?
Владимир Милановић
Браво. Коначно да неко без увијања каже праве ствари о уредници и уређивачкој политици Политике за време Љ. Смајловић. Иначе, бити Београђанин је заиста више стање духа него ствар рођења али примати плату од 8.000 евра, данас у Србији, је искључиво ствар морала.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља