Деца све раније почињу да користе друштвене мреже, па сада већ десетогодишњаци знају о интернету више од својих родитеља. Међутим, малишани нису свесни опасности које им прете када уђу у виртуелни свет. Најугроженији су основци од једанаест и дванаест година, а девојчице су чешће на удару предатора са друштвених мрежа јер више постављају фотографије на „Инстаграму” и „Фејсбуку”, каже за „Политику” Татјана Ђурашковић, главни полицијски инспектор Одељења за борбу против високотехнолошког криминала СБПОК-а.

– У акцији „Армагедон” од 2010. године ухапшено је 170 особа осумњичених за кривична дела приказивања, прибављања и поседовања порнографског материјала и искоришћавања малолетника за порнографију. Дешава се да нам жртва или извршилац буду из земље у региону, јер говоримо исти језик. Такве предмете реализујемо преко Интерпола, са којим имамо одличну сарадњу, а читава мрежа људи у иностранству ради исти посао као ми. Размењујемо информације о извршиоцима и жртвама, а у ту сарадњу укључени су и Европол, као и друге службе попут ФБИ – објашњава наша саговорница.

Циљ педофила је да од детета добије порнографски материјал, али и да се нађе са њим. Деца не знају да се заштите на интернету, а чврсто верују да су иза других профила њихови вршњаци, а не одрасли који хоће да их злоупотребе, и улазе у комуникацију са њима. Дешава се да оставе неки коментар о другу или другарици или кажу нешто друго што није требало и одатле креће принуда: предатор им тражи да пошаљу своје обнажене фотографије како не би објавио оно што су рекли, а када их добије, принуде се даље нижу, као и захтеви да дете дође на састанак.

– Комуникација са девојчицама најчешће почиње на „Инстаграму”, а затим се пребацује на „Фејсбук”, јер предатор додаје све пријатеље које девојчица има за своје и шири лажну причу о себи. Чешће се праве лажни профили за које су деца убеђена да припадају њиховим вршњацима, мада смо имали и доста случајева преузимања профила. Девојчице нам причају како више не могу да уђу у свој профил, а у исто време њихове другарице са поменутог профила добијају необичне поруке. Дете почиње да се дописује, али то дописивање временом постаје непријатно да не сме да се пожали ни родитељима – наводи Татјана Ђурашковић.

Дечаци су такође на мети злонамерних на друштвеним мрежама, а до потенцијалне жртве најчешће се долази укључивањем у видео-игрице. Они не знају са ким их играју, али им делује као да „другара” на друштвеној мрежи познају. Онда следи порука да пошаље обнажене фотографије и добиће поене у игрици, а дете некада буде наивно па то и уради. Тако улази у зачарани круг принуде.

– Ми смо надлежни за целу Србију и неколико година уназад организујемо за петаке и шестаке предавања у школама широм земље на којима указујемо деци на опасности које им прете преко интернета. Подстичемо их да се повере родитељима и наставницима пре него што проблем ескалира јер смо имали случајеве објаве експлицитних фотографија деце, а тада она трпе велике последице. Због тога је превенција најважнија – напомиње инспекторка.

Националном контакт-центру за безбедност деце на интернету у последња три месеца, колико он ради, пријављени су случајеви вређања, крађе идентитета, злоупотреба фотографија и други видови дигиталног насиља међу вршњацима. Све пријаве прослеђене су МУП-у и Министарству просвете, а позиваоцима су давани савети како да поступе, објашњава за „Политику” Татјана Матић, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

– МУП-у и тужилаштву прослеђујемо и пријаве онлајн педофилије, претњи и других потенцијалних кривичних дела. Од почетка рада центра, таквих „најтежих” пријава било је 39 – напомиње државна секретарка.

Сутра: Трагедија због објављене фотографије