уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 06.06.2017. у 08:00

Лек­ци­је из ли­бе­рал­ног ур­ба­ни­зма

Сту­дент­ски трг (Фо­то Д. Је­вре­мо­вић)

По­во­дом про­јек­та ре­кон­струк­ци­је Сту­дент­ског тр­га и ме­ста за спо­ме­ник Зо­ра­ну Ђин­ђи­ћу об­ја­вље­но је ре­а­го­ва­ње Љу­бо­ми­ра Гли­го­ри­је­ви­ћа („Сту­дент­ски трг иш­чу­пан из пам­ће­ња” – кул­тур­ни до­да­так) кон­ста­ту­је да ће ре­кон­струк­ци­јом Сту­дент­ски трг из­гу­би­ти до­са­да­шњи кул­тур­но-исто­риј­ски сми­сао, ур­ба­ни­стич­ке мо­гућ­но­сти за­ми­ру, и сли­ка ње­го­вог до­са­да­шњег из­гле­да је иш­чу­па­на из исто­риј­ског пам­ће­ња Бе­о­гра­да, Ср­би­је. Не­из­ле­чи­во. 

Ауто­ри оба про­јек­та, ре­кон­струк­ци­је и ме­ста за спо­ме­ник, очи­глед­но ни­су има­ли у ви­ду чи­ње­ни­цу да овај трг има по­себ­ну ва­жност и те­жи­ну као исто­риј­ско ур­ба­но на­сле­ђе и да но­си обе­леж­је кул­тур­не за­шти­те ви­со­ког ран­га, ко­ја на­жа­лост ни­је би­ла до­вољ­но за­шти­ће­на, па је мо­гло до­ћи до ње­ног по­ни­шта­ва­ња. 

Не­по­зна­ва­ње, или не­по­што­ва­ње кул­тур­ног на­сле­ђа, у функ­ци­ји са­вре­ме­ног ли­бе­рал­ног и вир­ту­ел­ног ур­ба­ни­зма, ола­ко во­ди до по­ни­шта­ва­ња кул­тур­них вред­но­сти ви­со­ког ран­га, што се до­га­ђа на Сту­дент­ском тр­гу, и то је ван све­сти и бри­ге нај­ви­ших управ­них ор­га­на, али и кул­тур­них рад­ни­ка. Љ. Г. је то уочио и ука­зао на про­блем. Ви­ше се ори­јен­ти­сао на оправ­да­ну кри­ти­ку не­при­ме­ре­ног про­јек­та ре­кон­струк­ци­је тр­га у функ­ци­о­нал­ном и естет­ском сми­слу, не­го кул­ту­ро­ло­шком и ур­ба­но­ло­шком, као и на не­при­ме­ре­ност из­бо­ра и ло­ци­ра­ња скулп­ту­ра, што про­ди­ре ду­бо­ко у су­шти­ну за­шти­те и очу­ва­ња кул­тур­ног на­сле­ђа, ко­је се ола­ко за­ме­њу­је фор­мал­ним и мо­дер­ним кре­а­ци­ја­ма ди­зај­на и не слу­чај­но ода­бра­них по­зна­тих и при­зна­тих ар­хи­те­ка­та. Та­ко се па­жња јав­но­сти скре­ће са озбиљ­них и су­штин­ских про­бле­ма на фор­мал­не, ко­ји иза­зи­ва­ју нео­т­кло­њи­ве ште­те, не ло­кал­не, не­го на­ци­о­нал­ног и ин­тер­на­ци­о­нал­ног зна­ча­ја, и то спа­да, не са­мо у кул­тур­ну, не­го у по­ли­тич­ку сфе­ру дру­штве­не све­сти ви­со­ког ран­га. Оту­да, не би сме­ло оста­ти не­за­па­же­но и без кри­ти­ке. 

Као ур­ба­но­лог, де­це­ни­ја­ма се ба­вим про­бле­ми­ма ур­ба­ни­зма ста­рог Бе­о­гра­да и на­пи­сао сам књи­гу „Век и по бе­о­град­ског ур­ба­ни­зма”. Пре­у­ре­ђе­ње ста­рог Бе­о­гра­да, мо­ра­ло је да се стра­те­шки усме­ри у прав­цу по­твр­ђи­ва­ња и про­ши­ри­ва­ња ур­ба­ни­их кул­тур­них вред­но­сти, а не на њи­хо­во по­ни­шта­ва­ње и та­ко ни­ка­да не­ће сти­ћи до Уне­ско за­шти­те. 

Ево не­ко­ли­ко чи­ње­ни­ца ко­је об­ја­шња­ва­ју кул­ту­ро­ло­шки зна­чај Сту­дент­ског тр­га, ко­ји је са­мо улич­ни део Уни­вер­зи­тет­ског тр­га, за­цр­та­ног у пр­вом Пла­ну ре­кон­струк­ци­је Ва­ро­ши у Шан­цу, из 1867, Еми­ли­ја­на Јо­си­мо­ви­ћа, пр­вог на­шег европ­ског ур­ба­ни­сте, про­фе­со­ра Ли­це­ја и чла­на Дру­штва срп­ске сло­ве­сно­сти. Он је пре би­ло ког од на­ших исто­риј­ских лич­но­сти за­слу­жио спо­ме­ник на овом тр­гу, уз Пан­чи­ћа и До­си­те­ја, сва­ка­ко, али не и Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа, то је ру­жна ша­ла са по­ли­тич­ком ко­но­та­ци­јом. 

Јо­си­мо­вић је за­слу­жан што је пла­ном ре­кон­струк­ци­је Ва­ро­ши у шан­цу, пред­гра­ђа сред­њо­ве­ков­не ци­та­де­ле, из тур­ског и аустриј­ског пе­ри­о­да упра­ве, са тра­го­ви­ма прет­ход­не срп­ске упра­ве и ско­ро без ика­квог тра­га рим­ског Син­ги­ду­ну­ма, фор­ми­ран из­ме­ђу Са­ве и Ду­на­ва као ци­вил­но на­се­ље, омо­гу­ћио да се ори­јен­тал­на ва­рош из ото­ман­ског до­ба, пре­у­ре­ди у сред­њо­е­вроп­ску ва­рош, и да од­ре­ди да­љи европ­ски тран­зи­ци­о­ни ур­ба­ни раз­вој ста­рог Бе­о­гра­да дуж Те­ра­зиј­ског гре­бе­на. До Пр­вог свет­ског ра­та, Бе­о­град је до­жи­вео не­ко­ли­ко тран­сфор­ма­ци­ја и про­ши­ре­ња, ко­ја су га већ уве­ли­ко свр­ста­ла у европ­ски град. То је за­слу­га у пр­вом ре­ду Еми­ли­ја­на Јо­си­мо­ви­ћа, ко­га смо ско­ро за­бо­ра­ви­ли. Оду­жи­ли смо му се та­ко што смо ње­го­во име до­де­ли­ли нај­ма­њој ули­ци у ста­ром Бе­о­гра­ду, без спо­ме­ни­ка, за раз­ли­ку од Ђин­ђи­ћа, чи­је име но­си нај­ве­ћи но­во­бе­о­град­ски бу­ле­вар и са­да до­би­ја и спо­ме­ник, због ко­га се ре­кон­стру­и­ше ста­ри трг и по­ни­шта­ва кул­тур­ни ур­ба­ни­тет уни­вер­зи­тет­ског цен­тра ста­рог Бе­о­гра­да. Све је то мо­гло дру­га­чи­је да се ре­ши, без ата­ка на кул­тур­но ур­ба­но на­сле­ђе ста­рог Бе­о­гра­да и на­но­ше­ња трај­не ште­те Бе­о­гра­ду и Ср­би­ји. 

Проф. др Ми­ро­љуб Ко­јо­вић, ар­хи­тек­та, ур­ба­ни­ста, пла­нер

Коментари12
5f22d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kapetan bele lade
Medijski mrak I katastrofe u koje ide Srbija su sve dublje!? Zalimo sto je kroz istoriju ili krivo tumaceno,krivo uci,sakriveno, "Istorija Srba"od beckog diplomca, do sakrivenih stradanja broja zrtava cak I zadnje agresije do istine vezane za atentat na Dr ZD, ko zasto-kako, ko je ON u stvari sta je radio I uradio I u ciju korist ili na ciju stetu? Dokle bre narode, da ne kazem braco Srbi!
Mitar Mitrović
Ko se i dalje iščuđava nek se okrene oko sebe, nek prolista novine, uključi TV.... kakvo društvo takav i urbanizam.
Boris Coko
Pored ovih novokonponovanih urbanista, zamrzecemo i gadice nam se da prostemo nasim gradom. Bilo bi bolje za nas da novac iz budzeta jednostavno ukradu,da nista ne rade, da ga ne kradu i peru preko sumanutih projekata. Zalosno je sto ljudi iz struke nisu u stanju da to sprece,gde su nestali intelektualci,kulturni radnici,zar su svi zavaljeni u svoje partijske fotelje?Koja je funkcija SANU-a? Ko moze da odbrani Beograd od ove posasti? Obicni gradjani Beograda se ionako odavno ne pitaju za svoje misljenje.
Lazar
Umni ljudi rekoše davno da je neobrazovanost srpskog naroda nepremostivi kanjon. Vazno je napomenuti da je Josimovićev urb. plan star tek vek i po i da je prvi. Tako dolazimo do toga da je Beograd aumetnički grad u kome, u manjin, postoje arh. reperi, dok najvećim svojim delom predstavlja oličenje groteske. Suština koja se nameće glasi: politikanstvo prožima sve pore društva, nametnuvši se kao arbitar elegancije i dobrog ukusa. Fakulteti arhitekture postali su jadne ustanove modernog izraza po definiciji: svemu se može naći uporište i razlog bitisanja. Gde nestadoše imanentni stilovi umetničkog - arh. i urb. - saopštavanja i klasičnih metafora! Novi Beograd je posledica komunističkog shvatanja besklasne stvarnosti - lekorbizijeovski: mašine za stanovanje. Fakultet ne pronosira stil uz imanentnost, već školuje osobu koja nije kadra da razmislja u kategorijama kulture, nasleđa, dobara. Pogrešno je, kaže Šopenhauer, verovati da poslednja kazano biva i boljitak, napredak. Spasa nam nema...
Vladislav Marjanovic
Svojevremeno je cika Jova-Zmaj savetovao: "Gde god nadjes zgodno mesto, tu drvo posadi". Danas bi ovi stihovi mogli da glase: "Gde god nadjes zgodno mesto, spomenik posadi... Drvo je, barem, imalo ekolosku funkciju jer je nagradjivalo svojim hladom. Medjutim, cime mogu da nagrade spomenici? Kostaju, grad ne ulepsavaju, stvarnost ne odrazavaju, vec jedino sire mit, kult i legitimizaciju odredjenih politickih krugova kojima je to bilo potrebno u vreme kada su dali inicijativu za njihovo podizanje ne vodeci, pritom, ni racuna o urbanistickoj celini glavnog grada Srbije. Da gradski oci zaista vole svoj grad, nastojali bi da ne ruse arhitektonsko jedinstvo njegovog centra. Za spomenike ima mesta u novim delovima Beograda, a ime kontroverznog Zorana Djindjica nosi ionako jedna ulica na Novom Beogradu. Zar ne bi bilo prikladnije da mu se postavi spomenik tamo nego na Studentskom trgu ili, barem, ispred ambasade Nemacke ili SAD koje je ionako zaduzio?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља