недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:29

Индустријализација Петра Лубарде

Поводом 60. године Галерије Културног центра Београда, у уторак увече ће у Културном центру бити отворена међународна изложба и приказан видео-рад Владимира Николића о контексту у који је стављено дело великог сликара
Аутор: Мирјана Сретеновићпонедељак, 05.06.2017. у 22:30
Кока-кола, кокице и слика великог мајстора (Фото Борис Бурић)

Ко ће да примети платно „Индустријализација” Петра Лубарде у холу Дома синдиката када филм само што није почео, а треба се наоружати кока-колом и кокицама ?

Слика познатог уметника била је окачена у Савезној скупштини за време Конференције несврстаних 1961. у Београду.

А пошто је Лубардина изложба отворила Галерију Културног центра Београда, поводом 60. рођендана галерије, у уторак у 19 часова у Културном центру биће отворена међународна изложба и приказан видео-рад Владимира Николића урађен поводом контекста у који је данас Лубардинa слика стављена, али и о невероватном историјском путу те слике – од самита несврстаних до апарата за продају кока-коле и других газираних пића данас.   

На изложби „Када се други сусреће са другим” представиће се и Ли Кит и Ху Јун (Кина), Стјуарт Рингхолт (Аустралија), Ани Вигијер и Френк Аперте (Француска), Маидер Лопез (Шпанија), Владимир Николић, Синиша Илић, Сандра Стојановић...

Кустос је Биљана Ћирић која живи у Шангају где је, након кинеског језика у Београду, завршила трогодишњи мастер из историје уметности. За ову прилику изабрала је уметнике који „нису мејнстрим, већ су одабрали да делују са маргине, јер они мењају свет уметности, а не они који раде по „правилима”.

‒ Видећемо рад чији је аутор Ли Лиао. Он снима празне канцеларије градоначелника током осмочасовног радног времена. Пропитујући симболе моћи, прошле године је снимио кабинет градоначелника Јекатеринбурга. Свој предлог је изнео и Синиши Малом од којег је добио пристанак, али не и од његовог обезбеђења, тако да ће изложити неки други свој рад ‒ каже Биљана Ћирић, која је била кустос више међународних пројеката.

Кинески уметници из групе „Birdhead” кроз фотографије приказаће критику урбаног развоја Кине, који се тако брзо дешава у градовима или селима да драстично утиче на мењање начина живота и односа према земљи.

Уметник Ху Јун разматра разлику Кине, у којој се годишње отвори 500 музеја (то су приватни музеји приватних компанија), и Београда где водећи музеји не раде. Сада нашу Кућу цвећа доводи у везу са фразом „Нека цвета хиљаду светова” Мао Цедунга и културном револуцијом...

Наша саговорница је радила као кустос у Музеју модерне уметности Доулун у Шангају. Прича да су од државе добили новац само за плате, струју и воду, и за сваки пројекат сами су тражили средства.

‒ Тамо нема пореских олакшица за оне који дају новац за уметност, зато смо морали да убедимо разне компаније да поверују у оно што радимо, а ја верујем да ово што радим мења поглед на свет. За једну изложбу спонзор је био колекционар из Париза, на пример.

Биљана Ћирић бави се критиком институција културе и моделима који су нам данас потребни, јер су, каже, превазиђени огромни простори у који ће кустос само расути уметничка дела. Теоретичарка Доротеја вон Хантелман је рекла: – Оног тренутка кад променимо ритуале излагања, променићемо формате институција. Данас су изложбе врло ригидни формати. Трају месец дана, а зашто не би трајали и по годину дана и имали активнији однос са публиком.

Као пример добре праксе наводи кинеску изложбу „Ово је прогрес” Британца Тина Сегала, где је радила као кустос.

‒ Људи су рекли да ће заувек памтити тај рад. Посетилац улази у празну галерију, прилази му дете које иде у први разред и пита га: Можеш ли да ми кажеш шта је то прогрес. Ходају и причају о тој теми, а онда вас дете доведе до тинејџера и настављате с њим да размишљате о прогресу. Он вас води до девојке или младог човека, и све тако док не стигнете до човека од 70 година. У исто време на туру појединачно креће 30 људи. Нема фотографисања, то је чиста продаја идеје. Сам разговор остаје између вас и водича. Једна жена се вратила после два дана и рекла да мора још нешто да каже свом водичу...

Говорећи о кинеском тржишту, истиче да уметници немају грантове од државе, и ако са 20 година немају галеристу иза себе, у уметничком смислу неће доживети 30. годину.

‒ Систем је суров. Нема експериментисања у подрумима и напуштеним супермаркетима као некада. Чим заврше школу мисле како да не пређу у комерцијалу, а још немају јаке и изграђене ставове.

У Кини су, како додаје, актуелне изложбе – спектакли. Улаже се у продукцију, публика долази да се фотографише и млади људи, каже, добијају погрешну представу о томе шта је смисао уметности.

‒ Жао ми је да се баца новац само на то. Има и музеја који су критични према мејнстриму.

Да ли је и ретроспектива Јоко Оно (84), чији је кустос била на Уралском бијеналу, носила у себи дозу спектакла; о томе каже:

‒ Јоко Оно је увек била „жена Џона Ленона”, а почела је са својим експериментима и пре него што га је упознала. Занимала ме је њена маргинална позиција у свету уметности. Њен ликовни рад остао је недовршен на тој изложби и посетиоци су сатима остајали да раде на њему. Дошла је на изложбу и пела се уз степенице брже од нас младих! Све што је дизајнерка изложбе урадила, свидело јој се, ништа није померила. Добила је Златног лава на Бијеналу у Венецији. Имала је среће да живи дуго и дочека да буде призната. За Нову годину ми и данас шаље честитку и књиге ‒ прича Биљана Ћирић.

Примећује и да је Кина још увек егзотика за запад. – Европа нема новца и зато се све више окреће Кини. Колекционар из Хонг Конга, тридесетогодишњак, поклонио је четири кинеска рада Центру Помпиду и он је одабрао кустоса за кинеску уметност. Тако Кина мења свет.

Ај Вејвеј против система

Биљана Ћирић каже да није поштовалац радова најпознатијег кинеског уметника Ај Вејвеја, али подржава његове документарце.

‒ Његови адвокати прате неправде које влада наноси обичним људима. Кад је објављено да је младић из унутрашњости Кине ушао у полицијску станицу и убио четири полицајца ножем, у року од две недеље изречена му је смртна казна. Вејвеов тим је доказао да младић није убица, само је пролазио поред станице док је у току био обрачун полицајаца. Ништа нису тиме променили, али су указали на истину.


Коментари4
df5fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ninoslav
Lubarda je konzervativni modernist koji nam danas pokazje u kojoj je mjeri jugoslavenska umjetnost kasnila za svijetskom. U vreme Lubardinih nacionalnih preokupacija primjerenijih 19. stoljeću, u Evropi i Americi su već stvarali velikani pop arta i instalacije. Čudi me da srbijanska umejtnička nomenklatura više ne inzistira na Marini Abramović, kao na vrhunskoj postmodernoj umjetnici. Možda je zato ona riješila potpisivati se kao Crnogorka? Ne bi me čudilo.
Ајван Доктор® из Скопља
Слика Петра Лубарде је предивна, али се шанк и фрижидери са Кока-колом морају макнути са тог места. Срамота је тако нагрдити овакво ремекдело.
Ksilaks
Lubardina slika tu stoji godinama i postavljena je blagajna ispred nje. Ovo me podseca na epizodu sex i grada kad glumac za protivpozarni aparat misli da je moderna umetnost. Ako i jeste moderna umetnost Milka ko je autor?
Препоручујем 8
Milka
Gospodine Ajvane, u pitanju je instalacija u kojoj je Lubardina slika namerno postavljena iznad frižidera. U pitanju je preispitivanje modernističke umetnosti u potrošačkom, kasnokapitalističkom kontekstu. Ne poznajete modernu umetnost, pa vas je zbog toga začudila ova instalacija.
Препоручујем 7

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља