уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:56

Вајфертову заоставштину уништава оскудица

Прошлогодишње невреме оштетило кров задужбине Вајфертових, а реконструкцију чека и 9.000 квадрата пиваре, најстаријег индустријског објекта у Србији
Аутор: Олга Јанковићуторак, 06.06.2017. у 22:00
Прве литре пива из овог здања изашла су још 1722. године ( Фото О. Јанковић)

Панчево – Једна од тачака руте посвећене најпознатијем Панчевцу, својеврсног путовања кроз време током манифестације „Дани Вајферта”, која се ове године одржава по трећи пут, 9. и 10. јуна је и задужбина, католичка црква посвећена Светој Ани, коју је Вајферт подигао својим новцем и уз помоћ овдашњих градитеља и мајстора. Капела недалеко од центра града спомен је на грандиозну „златну свадбу” – пола века заједничког живота, коју су брачни пар Ђорђе и Марија прославили 1923. године, а која данас слабо може да дочара тај велики друштвени догађај, када су супружницима честитке стизале и од најугледнијих људи, па и од самог краља Александра и патријарха.  

У овим „данима” када ова банатска варош одзвања од имена Вајферт, жупник Римокатоличке жупе панчевачке, која је власник овог објекта, Роберт Пашчик прича за „Политику” да је већ дуги низ година здање у лошем стању и подсећа да јој је преко потребна реконструкција за коју никако да се изнађу средства.

„Пре три деценије уређен је ентеријер, фасада и ограда, а 2007. урађена хидроизолација, али је прошлогодишње невреме озбиљно оштетило кровну конструкцију, која сада код сваке кише пропушта воду, која подлива зидове са којих отпада малтер и опет су неопходни већи грађевински захвати. Ми смо, уз одобрење панчевачког Завода за заштиту културе кренули у тај посао прибављањем понуда и по предрачунима треба прикупити милион и по динара, којих за сада немамо”, каже жупник Пашчик.

Посао око рестаурације начео је прошле године и сам Завод за заштиту споменика, санацијом тек једног од два кипа анђела на улазном порталу цркве, али се на томе стало уз констатацију да се оштећења прогресивно повећавају и да ће, уколико се убрзо нешто не предузме, штета бити непоправљива. Сами верници жупе недавно су обавили велико спремање, како би могле да се обаве литургијске активности, али некада блештаво бела фасада капеле остаје готово сљуштена, а ограда са монограмима првог почасног грађанина па и читава грађевина, коју су Вајфертови оставили на старање граду, зарасла је у коров и оскудицу. Црква је углавном закључана, сем у „Дане Вајферта”, те тако знатижељни нису у могућности да виде њену лепу унутрашњост.

Ван домета јавности су тако изузетни витражи уграђени у прозорске отворе запуштеног споменика културе, бронзани рељеф са портретима Ђорђевих родитеља Игнаца и Ане, а нетрагом је нестала и монументална олтарска слика са представом Свете Ане и Богородице са Христом. Дело пријатеља и портретисте Вајфертових, Уроша Предића, красила је цркву све до осамдесетих година прошлог века, када је ишчупана из рама и по неким причама завршила на старом панчевачком бувљаку, а по другим заувек уништена.

Визионарство, хуманизам, срчаност, упорност и страственост у свему чега се латио обележили су живот, који се завршио 12. јануара 1937. године у 17.20 часова у вили Вајфертових у Београду. На свом последњем путу до родног града, најпознатијег Панчевца, извештава „Политика”, испратио је цео Београд, те да су се читава два дана управо у цркви Свете Ане низали опроштајни говори захвалности и поштовања.

У „Дане Вајферта” посетиоци Панчева сјатиће се у уже језгро града, најпре на трг који носи његово име, одакле лако завија стаза којом се може и у запуштену унутрашњост пиваре која је прве литре пенушавог пића произвела 1722. године. Ту почиње још једна тужна прича о фабрици, која пре деценију умало није изгорела до темеља и граду у којем се после два и по века пиво више не производи, јер капитал не зна за емоције. Унутар зидина је 9.000 квадрата погона и озбиљно оштећених парних, а касније гасних постројења, која подсећају на почетак 18. века и први дим најстарије пиваре на Балкану, друге у Европи и најдуговечнијег индустријског објекта данашње Србије. 

А трећи улаз, на броју 2 у Улици Николе Тесле, по ободу оронулог комплекса место је у којем је 1850. године свет угледао Георг Вајферт, сахрањен у свом родном граду као Ђорђе. Место почетка животног пута који је трајао 87 година – ново је откриће, баш као и податак да се велики син и његов први заслужни грађанин ове вароши родио 15. јула, а не месец дана раније, како стоји у његовој званичној биографији. Да, истине ради његов датум рођења треба преправити, обнародовао етнолог и Панчевац Никола Влајић, све поткрепљујући рубриком из књиге крштених Римокатоличке цркве у Панчеву.


Коментари3
e6f15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko
E pa ovo nisam znao, drugara pivara u Evropi?! To treba uzeti od crkve i pokrenuti proizvodnju pod istim imenom
Bosa S
Ovu zgradu treba restaurirari, opremiti i napraviti muzej. Ovako nesto da propada!
Bumbic Miodrag
Nekome jos uvek treba to zemljiste, zato je u rusevinama!!!??? Majku mu skorojevicu!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља