петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:38

Транзиција „појела” професионална обољења

Послодавци избегавају да пријаве раднике који пате од болести стечених на раду и нуде им нагодбу: да о томе ћуте, а за то ће добити извесну новчану надокнаду
Аутор: Оливера Поповићуторак, 06.06.2017. у 22:20
Институту за медицину рада више се не пријављују ни професионалне болести рудара, а таквих случајева је некада било по десетак недељно (Фото Танјуг / Зоран Жестић)

У Србији је у току израда нове листе професионалних обољења, која ће јасно одредити због којих болести радник убудуће може да рачуна на повластице у лечењу и пензионисању.

Специјалисти медицине рада, међутим, упозоравају да је подједнако важно инсистирати да лекари пријављују случајеве  професионалних обољења.

Проф. др Александар Миловановић, директор Института за медицину рада „Карајовић”, указује на апсурдан податак да се овој установи, којој је брига о здрављу радника и превенција професионалних обољења и повреда на раду главни задатак, годишње пријави свега десетак случајева професионалних обољења.

– Некада је годишње пријављивано на стотине случајева, данас их бројимо на прсте. У Немачкој се годишње пријави на десетине хиљада случајева професионалних обољења – наводи за „Политику” др Миловановић.

Он тврди да је овакво стање последица промењених тржишних односа: данашњи послодавци избегавају да пријаве раднике који пате од обољења насталих услед услова рада, да не би плаћали одштету. Зато радницима нуде нагодбу – да о болести ћуте, а да ће за то добити извесну новчану надокнаду.

– Од астме као професионалног обољења раније смо имали годишње најмање стотинак пријављених оболелих. На клинци Института „Карајовић” недељно смо испитивали између 10 и 12 рудара. Данас их толико имамо годишње – наводи неке од драстичних случајева професионалних обољења, које је транзиција – укинула.

Као посебан парадокс наш саговорник истиче чињеницу да су у Институту за медицину рада годишње лечили стотине радника од такозване вибрирајуће болести, која се добија услед рада моторном тестером, бушилицом и сличним алатима. Ова болест погађа кости, нерве, зглобове, мишиће и крвне судове.

Др Миловановић каже да је покушао да склопи уговор о систематским прегледима са предузећем „Србијашуме”, које је традиционално имало највећи број радника с вибрирајућом болести. Надлежни из те фирме су му одговорили да више немају ниједног запосленог секача. Раднике који се служе моторним тестерама сада ангажују преко приватне компаније. Када после пет-шест година радници почну да оболевају, приватник их замени здравима.

– Такво искоришћавање људи мора да се промени – указује др Миловановић и наводи да ако је Министарство здравља препознало важност пријављивања повреда на раду, за шта већ постоји програм, то мора хитно да се уради и за пријављивање професионалних обољења.

Наш саговорник подсећа да је додатни проблем укидање службе медицине рада. Лекари опште праксе, тврди, нису довољно обучени да препознају професионалне болести.

Ову област ће убудуће боље регулисати нова листа професионалних обољења, која је последњи пут иновирана 2005. године.

– На сада важећој листи налази се 56 обољења и ниједно не може да буде придодата по нахођењу лекара. Залажем се за усвајање такозване полуотворене листе: да се јасно дефинише која су обољења професионална, али да се доктору остави могућност да још неке болести таквим прогласи, ако успе да повеже и докаже да је наступила као последица одређених професионалних ризика – истиче наш саговорник.

Др Миловановић објашњава да када списак професионалних обољења не би био стриктно дефинисан, био би отворен пут за различите злоупотребе. Радник би од послодавца могао да тражи компензацију за професионално обољење, а да му она не припада. Насупрот томе, са овом дијагнозом, стиче се и право ослобођења од свих партиципација у здравству, као и право на бесплатан боравак у бањи и на медицинска помагала.

– Најбитније је што се с дијагнозом професионалног обољења остварује право на пуни износ пензије, без обзира на то што радник није испунио услов ни у погледу година старости ни потребног радног стажа – наводи др Миловановић.


Коментари2
89897
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubisa
Kakva profesionalna oboljenja, pa vulin je i to pravo radniccima ukinuo jer zaboga pa sta ce reci strani investitori ako neko bude rekao da je na poslu "zaradio" bolest, plata je ionako minimalna
Иван
Данас држава уопште не стоји иза својих радника, од којих иначе живи, када се тешко разболе. Сви ми стално запослени радници одвајамо порезе и доприносе за нашу државу Србију, да би нас она заштитила од тешких болести када се десе. Уместо тога, плате које треба да нам исплате државни органи после тридесет дана боловања касне и до пет месеци, плате се снижавају када смо на боловању. Још и послодавци нам снизе плату када се вратимо са боловања са смањеном радном способношћу. Лекови су веома скупи код тешких болести, највећи део плате нам иде на лекове и лечење. Милост код послодаваца не постоји. Инвалидске пензије су веома мале, не покривају ни трошкове лекова, лечења и прилагођене исхране за болесника. Што је најгоре, има нас пуно са тешким болестима, а мало помоћи и програма за нас после смањења радне способности. Нека се нико не заноси тиме да се никада неће разболети. Држава мора да промени одност према радницима тешким болесницима. Свако сутра може да буде у таквој ситуацији.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља