недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51
НА ПАНЧЕВАЧКОМ МОСТУ

Нове поправке, обнову нико не спомиње

Да је једна од најоптерећенијих саобраћајница преко реке комплетно реконструисана можда су могли да се избегну многи од радова на самом мосту и у његовој околини
Аутор: Дејан Алексићуторак, 06.06.2017. у 22:25
„Путеви Србије” ће до 18. јуна мењати дилатационе спојнице, од 21 час до 5 сати (Фото Р. Крстинић)

На Панчевачком мосту, железничкој и друмској вези престонице са Панчевом, Зрењанином и остатком Војводине, поново су мајстори. „Путеви Србије” ће до 18. јуна мењати дилатационе спојнице, и то од 21 час до 5 сати. Радови се неће истовремено изводити све четири коловозне траке, него наизменично у по једној.

Ова вест, свакако, неће обрадовати возаче који свакодневно користе саобраћајницу преко Дунава јер вишеструке поправке, сређивање и крпљење Панчевца годинама уназад су правило, а не изузетак. Не тако давно сређиване су прилазне саобраћајнице овом мосту. А све то редовно утиче и на брзину саобраћаја, па и на јавни превоз.

Многи од радова који се последњих година изводе на Панчевачком мосту и у његовој околини можда су могли да се избегну да је једна од најоптерећенијих престоничких саобраћајница преко реке (до пре неколико година једина преко Дунава у Београду) комплетно реконструисана. За тако нешто још од 2007. постоји пројекат који је урадио Саобраћајни институт ЦИП. Ови радови, који су најављивали комплетну обнову моста дугог 1.526 метара, започети су неколико месеци касније. У првој фази, окончаној 2009, уклоњена је корозија са челичних елемената испод коловозне плоче и колосека. Други део радова који су подразумевали уређење приступних путева и мостовске саобраћајнице требало је да почну одмах после прве фазе, али су одложени. Време ће показати – одлагање на неодређено време.

У међувремену прилазне делове мосту су наставили да нагризају корозија, со, механичка оштећења… Кроз тротоаре моста годинама избија коров, али нико од надлежних у граду не реагује, иако су инспекцијске службе доносиле решења како би се решио овај проблем. Због стања тротоара на Панчевцу и бициклисти су пролетос организовали протестну вожњу. На све то, на мосту је недавно, после једне саобраћајне незгоде, отпало и петнаестак метара ограде (са леве стране у смеру према граду).

Као главни разлог за одлагање завршетка радова који су започети пре деценију, а самим тим и за наставак пропадања појединих делова моста, минулих година навођен је недостатак новца. Процене су говориле да је за комплетну обнову потребно око 3,5 милијарди динара, али новац за тај посао требало је да стигне из некадашњег Националног инвестиционог плана, републичке касе и буџета Београда, Дирекције за грађевинско земљиште и Панчева. Промене власти на локалном и републичком нивоу биле су брже од постизања договора, па и идеја о великој обнови Панчевца никада није спроведена до краја.

Нешто крупније радове покретала су само изненадна већа оштећења на појединим деловима моста. Тако су 2012, после пожара испод прилазне конструкције, стубови обложени челичним цевима и ојачани малтером.

Последње обимније освежење започето је 2014. када се кренуло са електрификацијом и изградњом другог колосека на Панчевцу. Велики део овог посла завршен је крајем прошле године када је на двоколосечној прузи успостављен саобраћај између Панчевачког моста и Овче.

Да све ово ипак није довољно, указују стручњаци. Они су у претходних неколико година у више наврата истицали да што пре треба ојачати конструкције моста.

Претрпео ратна разарања

Првобитни мост са луковима на месту данашњег Панчевца подигнут је 1935. и назван је по краљу Петру Другом. У априлу 1941, на почетку Другог светског рата, на територији Краљевине Југославије наша војска је тај мост срушила како би успорила продирање окупатора. Немци су га обновили, али је опет оштећен 1944. у току ослобађања Београда. Реновиран мост и саобраћај је пуштен две године касније на тадашњи Дан Републике. Назван је Мост Црвене армије, али Београђани никада нису прихватили ово званично име. Последња велика обнова моста урађена је 1965. године.


Коментари1
1d778
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгана
Кад се мост сам од себе сруши тада ће се наћи и материјална средства да се сазида нови

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља