уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:14

„Цвијета Зузорић” у децембру у старом сјају

У плану нова градска галерија и реконструкције позоришне сцене „Бојан Ступица”
Аутор: К. Р.среда, 07.06.2017. у 18:30
Уметнички павиљон Цвијета Зузорић на Калемегдану (Фото Р. Крстинић)

Министар за културу и информисање Владан Вукосављевић и в. д. директора Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић потписали су Уговор о изради пројекта реконструкције и санације Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић” на Калемегдану, јавља Танјуг. „Министарство за културу и информисање обезбедило је средства за израду пројекта за реконструкцију павиљона 'Цвијета Зузорић' и та средства су у износу од 2,5 милиона динара”, истакао је Вукосављевић који је уговор потписао у присуству градског менаџера Горана Весића.

Наводећи да је план да до 23. децембра 2018. године павиљон поново „засија старим сјајем” министар је рекао да тај датум није изабран случајно, већ зато што је управо 23. децембра 1928. године павиљон „Цвијета Зузорић” отворен за јавност.

Вукосављевић је подсетио да је последња велика реконструкција ентеријера тог павиљона вршена 1975. године када је, како је додао, склоњен стаклени кров. „Ми се надамо и претпоставке су да ће пројекат за реконструкцију омогућити повраћај павиљона у пређашње, изворно стање и да ћемо добити обновљени, али аутентични изглед павиљона”, навео је Вукосављевић.

Он је оценио да је садашње стање павиљона „Цвијета Зузорић” далеко испод задовољавајућег, али и поновио да је Министарство за културу и информисање обезбедило средства за израду пројекта за реконструкцију павиљона.

Павиљон „Цвијета Зузорић” тренутно користи Удружење ликовних уметника Србије, а на питање новинара да ли ће тако бити и након реконструкције павиљона министар је рекао: „Остаје да се види”.

Наводећи да Град Београд води рачуна о галеријским просторима, градски менаџер Горан Весић је рекао да је планирано да се у Београду изгради нова градска галерија. „Идеја о тој новој градској галерији настала је још док је министар Вукосављевић био градски секретар за културу. Он је дао велики допринос том пројекту. Верујемо да ћемо већ током следеће године почети да радимо ту градску галерију и да ће Београд тиме добити још један изложбени простор”, навео је Весић.

Како је истакао, захваљујући Министарству културе, Југословенско драмско позориште ће ових дана покренути пројекат за идејно решење и идејни пројекат реконструкције позоришне сцене „Бојан Ступица”. „Та сцена није могла да буде реконструисана веома дуго зато што се није знало ко је власник, да ли је то Град или Република. На крају смо ми, као Град Београд, пре око месец дана, успели да се коначно упишемо као власник и чим смо то успели да завршимо, Министарство културе је обезбедило новац који је већ на рачуну ЈДП-а”, појаснио је Весић.

Он је нагласио да ће реконструкција сцене „Бојан Ступица” почети крајем 2018. или почетком 2019. године, „реалније 2019. године”.

Цвјета Зузорић (Фото Википедија)

Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић” носи назив по племкињи, песникињи и најлепшој жени Дубровника свог времена, која је рођена око 1552. и умрла 1648. године. Живела је и у Фиренци, око себе је окупљала уметнике, опевали су је и посветили своја дела, Торквато Тасо јој је посветио три сонета и пет мадиграла. Павиљон је подигнут  на Калемегдану 1928. године прилозима Друштва пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”, с идејом да „шири интерес за уметност и ствара услове за њен напредак и развитак у нашем народу”.

У фебруару 1923. године у београдском хотелу „Касина” Бранислав Нушић, тада начелник Уметничког одељења Министарства просвете, организовао је добротворни бал под називом „Хиљаду и друга ноћ”, како би се сакупили прилози за градњу овог здања. Прилоге су дали богати појединци попут краља Александра Карађорђевића, Ђорђа Вајферта, Луке Ћеловића, Михајла Пупина, а пројекат павиљона осмислио је архитекта Бранислав Којић.

Павиљон „Цвијета Зузорић” имао је посебан значај од оснивања до Другог светског рата када је био први наменски изложбени простор у Београду. Пуних шездесет година у том простору одржавају се ликовне изложбе, концерти и друге културне манифестације, а на првој изложби београдских сликара и вајара 1928. године појавила су се најзначајнија имена београдске уметничке сцене попут Бете Вукановић, Милене Павловић Барили, Уроша Предића, Томе Росандића и других.

Испред Павиљона 1936. године постављена је фонтана под називом „Буђење”, вајара Драгомира Аранбашића. Нага женска фигура стоји на постаменту између голубова из чијих кљунова излазе млазеви воде.

Павиљон је проглашен за споменик културе 1973. године, а две године касније, према пројекту архитекте Градимира Медаковића, извршена је велика реконструкција ентеријера и изграђена галерија...


Коментари3
e695c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Joca
Svaka cast ministru...
miroslav
Ode i Cvjeta.......
Sasa Trajkovic
Paviljon je simbol nase likovne scene i savremene umetnosti u Beogradu to je hram umetnosti koji je decenijama ruiniran nebrigom onih koji bi trebalo da se bave kulturom i umetnoscu. Nadam se da to nije sminkanje stare lepotice za prodaju u ekskluzivnom mestu centra Beograda, lepse je sa kulturom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља