недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Епилепсија се лечи и операцијом

У последњих седам година у КЦС оперисано 140 болесника, а када интервенција није могућа напади се ублажавају уградњом специјалног апарата. – У ЕУ је на располагању 20 лекова, а у Србији двоструко мање
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсреда, 07.06.2017. у 21:30
(Фото Пиксабеј)

Сваки човек може да добије епилептички напад, ако се изложи штетном и надражајном стимулусу велике снаге.

И веома здраве особе – ако задобију удар електричне струје велике јачине, суоче се са надражајним хемијским средствима попут кокаина или амфетамина, неким лековима у великим дозама попут аминофилина или изониазида, повредама или запалењима мозга – могу да добију епилептички напад који не мора никада да се понови, ако не буду поново изложене истим или сличним штетним надражајима.

Ипак, много су чешће епилепсије које се јављају у виду хроничне болести, које захтевају држање болести под контролом јер нерегулисани епилептични напади ремете квалитет живота, повећавају смртност и доводе до велике патње болесника и његове околине.

Професор др Драгослав Сокић, директор Клинике за неурологију Клиничког центра Србије, наглашава да је епилепсија болест која може да се јави било када у животу. Око један одсто целокупне популације човечанства болује од епилепсије, а процењује се да у Србији има око 70.000 болесника који имају ову хроничну болест. Анализе показују да око 300.000 људи у нашој земљи има барем један изоловани спонтани или провоцирани епилептички напад током живота, али се код њих напади не понављају спонтано после првог напада.

– Новодијагностиковани случајеви се често јављају у раном детињству због многобројних поремећаја насталих око порођаја, као и услед урођених болести. Нови случајеви се још чешће него у детињству јављају код људи после 65. године због многобројних болести и поремећаја. Епилепсија је дуготрајна хронична болест и најчешће траје много деценија или током целог живота. Због тога епилепсије које почну у дечјем узрасту имају посебан значај јер прате особу кроз остатак живота. Ипак, постоји неколико важних и честих облика дечијих епилепсија генетског узрока које спонтано почињу између 5. и 10. године и престају између 10. и 15. године. Оне чине четвртину свих дечјих епилепсија и уколико се правилно дијагностикују могуће је да се правовремено прогнозира њихов повољни ток. Код осталих три четвртине болесника чија епилепсија почиње у детињству тегобе се најчешће настављају и касније током живота – истиче др Сокић.

Епилептички напад почиње спонтано, изненада, траје кратко, праћен је непропорционалним умором, понавља се увек на исти или веома сличан начин. За време напада најчешће долази до поремећаја свести, грчева тела, пада или поремећаја аутономних функција. Метода електроенцефалографије (ЕЕГ), која мери електричну активност мозга, најважнија је да би се потврдило да постоји епилепсија. Снимак магнетском резонанцом најчешће може да прикаже локализовану болест која је у основи епилепсије, иако такво обољење постоји код чак 40 одсто болесника, а да је налаз магнетске резонанце нормалан.

Наш саговорник наглашава да су могућности за лечење епилепсије последњих деценија напредовале. Уведени су нови лекови, стандардизовани су поступци оперативног лечења и усавршени су методи електричне стимулације можданих нерава или можданих региона са циљем сузбијања епилептичких напада. У Европској унији је на располагању око 20 антиепилептичких лекова, а у Србији око 10. Код половине болесника напади се и даље јављају упркос примени лекова.

– Примена новијих лекова који су регистровани у Европској унији могла би да доведе до контроле епилепсије код још око 10 одсто болесника. Код преосталих 40 одсто болесника важно је испитивање са циљем да се одреди локација из које болесни део мозга изазива епилепсију јер код трећине ових несрећних болесника епилепсија може да се у потпуности излечи хируршким одстрањењем ове зоне. Оперативно лечење епилепсије се успешно изводи у кооперацији Клинике за неурологију и Клинике за неурохирургију Клиничког центра Србије. За последњих седам година оперисано је 140 болесника. Код најтежих болесника, код којих операција није могућа, напади могу да се ублаже и прореде уградњом специјалног апарата за стимулацију. Ови инструменти су скупи и уграђени су код 14 болесника за седам година са значајним ублажењем епилепсије – додаје др Сокић.

Интересантно је да у Србији пацијент са дијагнозом епилепсије не може (легално) да поседује возачку дозволу и изузеци нису предвиђени законом, за разлику од Европске уније где пацијенти са пуним престанком напада уз лекове могу легално да поседују дозволу. Деци са епилепсијом се не дозвољава да упишу поједине специјализоване школе и често им се саветује да се не баве „ризичним” спортовима или хобијима.

Стручњаци из Охаја гости Београда

У организацији Српске академије наука и уметности, Кливлендске клинике у Охају (САД) и Клинике за неурологију Клиничког центра Србије од данас до суботе у Српској академији наука и уметности биће одржан „Београдско-кливлендски симпозијум о фокалној кортикалној дисплазији”. Савремена истраживања су показала да је најчешћи узрок тешке епилепсије донедавно мало позната болест названа фокална кортикална дисплазија. То је развојни поремећај у коме је мали део мождане коре поремећене структуре, што доводи до ненормалне електричне активности која се шири на читав мозак и прави епилептични напад. Ако савремени методи прегледа успеју да утврде место овог малог а важног поремећаја, хируршко одстрањење доводи до излечења претходно неконтролисане епилепсије. Процењује се да у Србији постоји око 15.000 оваквих болесника, од којих је оперативно лечење могуће код половине.


Коментари0
74790
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља