петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:19

Проходала у воћњаку међу вишњама и шљивама

Најбоља студенткиња Пољопривредног факултета Милица Лазаревић жели да се врати у своје воћњаке и тако се одупре одумирању села, а својим говором расплакала је многе госте на прослави школе у Свилајнцу
Аутор: Горан Волфсреда, 07.06.2017. у 22:00
Најбољи студент, ђак генерације – Милица Лазаревић (Фото Д. Ћирков)

Милица ће ускоро напунити 23 године. Има још четири испита до дипломског на Пољопривредном факултету у Београду, одсек воћарство и виноградарство.

Просек – чиста десетка. Проглашена је за најбољег студента на четвртој години. Била је и ђак генерације у Средњој пољопривредној школи у Свилајнцу.

Решена је да се врати у своје родно село, али када заврши и мастер студије, јер ту је, каже, занат.

Поводом годишњице факултета, написала је потресан текст о српском селу, изумирању и пустошењу, иако се књижевност у пољопривредној школи не изучава баш превише.

Презентацију је одржала и у својој школи у Свилајнцу када је, пре неколико дана, обележавала 60 година постојања.

– Проходала сам у воћњаку, међу вишњама и шљивама, јер ме је деда, који сада има 77 година, чувао и по њима и њивама. Кад завршим факултет вратићу се у моју Клоку код Тополе. Мајка ми сада има 55 година и осећам обавезу да о њима бринем – каже најбоља студенткиња пољопривреде Милица Лазаревић.

Милица завршава факултет, живи у Студентском граду, али се са сетом сећа и Ученичког дома у Свилајнцу. Захвална је својој школи која ју је увек помагала и у којој је живела као у једној великој породици. Као најбољем ђаку даровали су јој књиге, плаћали боравак у дому ученика, водили на екскурзије... Међу првима је захваљујући школи стигла и у Научноистраживачку установу у Петници.

О Милици само речи хвала има и директор њене бивше школе из Свилајнца Зоран Радосављевић. Он каже да је Милица била ђак генерације, да је освојила низ награда на такмичењима и да је њен говор на прослави расплакао већи део бројне публике.

Зна да је повратак на село тежак. Не би она „главом кроз зид“, па рачуна да ако нађе супруга са села да је онда то то. Да заједно све обнављају. Засади воћака су већ стари као и њени ближњи. Све би требало подизати изнова. Код деде има осам хектара, код тате пет и једина је наследница. А у Шумадији је свака парцела употребљива. Године требају да се све то подигне, а ето, пре неколико дана све је сатро град. 

Милица је у свом говору цитирала и стихове песникиње Љиљане Браловић. Најинспиративнија реченица била је „данас је у једном селу умро последњи становник“. Са њеном ћерком Анком Браловић је ишла у средњу пољопривредну школу у Свилајнцу. Када је писала текст о српском селу, много боље него што то чине књижевници, новинари и професори, Милица се држала три основне тезе: да је увек желела да се бави воћарством, да жели да се врати на село и да наша села изумиру. Остало је све у њеном говору.

Вратићу се, али не када остарим и када ме испије нека туђа земља

Догодило се то, не тако давно, у једном шумадијском селу. Босонога девојчица је учила да броји, пребирајући сласне плодове трешања у свом крилу. Замишљала је хиљаде стабала сваколиких воћака и себе међ’ њима као краљицу. Године су пролазиле и она је први пут са торбом о рамену пошла са кућног прага, али још једном се окренула и обећала да ће да се врати, али не кад остари и кад је испије нека туђа земља, па се на своју врати само да би је у њу покопали. Не! Него кад научи како својој најбоље да помогне.

Тако сам преко Велике Мораве дошла довде, до Свилајнца, у Средњу пољопривредно-ветеринарску школу. Сећам се, моја мама се расплакала када ме је овде прву пут оставила, сада већ давне 2009. године. Знам, била је тужна што се са њима кући не враћам и што ћу неко друго место звати својом кућом. И заиста, била ми је друга кућа, мој топли дом, стабилан темељ и снажна подршка за моје даље напредовање. Одавде, поново преко Мораве и Саве, све до Дунава; до Земуна, а сад се ето и то ближи крају и зову ме можда неке још веће реке и нека нова знања, али кроз коју годину, ја се надам, ето мене опет подно Опленца, да садим своје воћњаке и винограде, да живим свој сан.

Биће јако тешко. Снови се не остварују тек тако, а и не можете све сами. Планине давно запустеле, али ни заталасани дивни предели нису поштеђени. Села замиру. Не само да нема ко на њиви да вам помогне, него нема ни да одмогне, бар путем да прође. Сетите се колико се деце у селу родило. Сетите колико је је људи продало све своје у селу или тек тако оставило земљу и родитеље који су га одхранили и отишло у град или далеку туђину. Њиве су остале да пате, воћњаци да се суше, родитељи да умиру сами, а куће претурају... Ако се икад у завичај врате, на гробљу глог ко рука порасте.

Е, па моја кућа неће да опусти! Не дам да расте коров! И на крају, нисам залуд годинама учила о земљи и биљкама да бих живела на асфалту.

Опростите ми, распричах се, а времена, нарочито сада у рано лето, у нашем послу нема и зато, дозволите ми, најзад, да изговорим стихове Љиљане Браловић, јер:

Ово није обична прича, ово је крик,

Упућен вама, што нас представљате у свету.

Реците:

Јуче је у једном селу умро последњи становник.

На бесповратни пут испратили су га:

мршави волови, пас и уплакани воћњаци у цвету.

Ово није молитва, ово је крик!

Над овом земљом птице певају тугом,

јуче је у једном селу умро последњи становник,

а сутра ће можда у другом!

Знам да је ово тужна истина која погађа српска села, али ако сви, а најпре ви, моји вршњаци, моје млађе и будуће колеге, који сте са села дошли, који сте се определили земљи да служите, а ко господар живите, не желите ту болну стварност да мењате, земљи да помогнете, а родитељима одужите, онда ми опростите на времену које сам вам одузела и вашу пажњу коју сам злоупотребила.

Али ако сте ипак спремни да се потрудите, учинимо то заједно! Чека нас лепша будућност!

Милица Лазаревић


Коментари7
b70a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Вуковић
Честитам Милици на изузетном успеху и уз најлепше жеље поздрављам овакву одлуку, која је не само логична, него и достојна сваке похвале! Што се тиче њеног говора, само се надам да ће наставити да пише и да се обраћа јавности, а желим да национални лист као ПОЛИТИКА доноси више оваквих прича. Несумњиво је да их има, само новинари траже вести на другој страни. Потребно је да уредници схвате да се треба окренути СЕБИ, СЕЛУ, СВОМ НАРОДУ И СВОЈИМ ПРАВИМ ЖИВИМ УЗОРИМА! Све остало - негативне вести из белог света, давање акцента негативним примерима, па и измишљање негативних вести (или давање лоше конотације) да би се намерно јавност узнемиравала - сматра се криминалном, а не новинском делатношћу. Нека уредници то имају на уму, јер кад-тад за своја дела ће се одговарати и подносити рачуни. Браво, Милице, твоја је награда велика и свима си нам образ осветлала!
Stefan Petkovic
Sve najbolje u potrazi za mladozenjom na selu.
Љиљана Трајковић Павловић
Браво малена а велика. Надам се да нећеш проћи као бројни млади квалитетни људи које медији хвале цео један, некад и 2-3 дана, а у стварности њихови квалитети не буду препознати приликом избора кадрова за нова радна места којима су потребни млади , квалитетни и вредни људи. Tвоје село тe чека, али сви знамо да су за рурални развој потребна велика улагања, снажна и дугорочна подршка велике и мале, локалне, политике, и уз то, и велики ангажман бројних стручњака. Познавајући те, знам да ћеш наћи праву путању. Такође се надам да ће доносиоци одлука препознати твоје квалитете и да ће те ангажовати на пословима на којима ћеш моћи, на нашу радост и у корист друштва (села) да пружиш свој максимум .
Milan
Mladoj dami zelim svu srecu i na privatnom i na poslovnom planu.Misljenja sam da je zrtva mediia i da ima istu onu ulogu danas koju su pioniri Josipa Broza imali nekada.Sve dok jedna partija SNS bezrezevno podrzava onaj predlog koji Predsednik kaze(pre nego sto je predlog i izgovoren)kao sto je nekada SKJ jednoglsano podrzao Josipa bojim se da ce joj snovi ostati snovi.Ali neka me demantuje. Srecno.
Sinisa Randjelovic
Milane, Milane, trabunjas na veliko. O kakvoj zrtvi govoris? Vredjas bez stidai srama izuzetnu devojku. Niko tebe nece dematovati, svi ce se narugati i nasmejati tvojoj "pameti".
Препоручујем 3
Sasa Trajkovic
Kada mi budemo normalno drustvo evropskih vrednosti ona nece biti ministar vec PREMIJER. Salu na stranu ali sve komplimente ovoj mladoj dami i redakciji Politike koja promovise i afirmise ovu divnu damu koja treba da bude uzor mladima u Srbiji, nadam se da je necemo po starom Srpskom obicaju poslti u svet... iz koga se niko nije vratio.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља