Колико је ко од кандидата потрошио у предизборној кампањи на председничким изборима знаће се тек на јесен.

Анализа финансијских извештаја свих 11 председничких кандидата требало би да буде завршена и доступна јавности до октобра или новембра, поручено је из Агенције за борбу против корупције.

Агенција за борбу против корупције у осму годину постојања ушла је у непотпуном саставу, али, како каже в. д. директора Верка Атанасковић, овај независни државни орган веома професионално и одговорно ради свој посао.

„Скупштини смо на време предали извештај о раду Агенције за 2016. годину, а одржали смо и три јавне дебате о Нацрту закона о Агенцији, који би требало другачије институционално да уреди овлашћења овог независног органа”, истиче Верка Атанасковић. Агенција парламенту замера што две године заредом није у пленуму расправљао о извештају, чиме је у знатној мери изостала контрола над поступањем извршне власти приликом спровођења јавне политике.

У извештају упућеном скупштини констатује се да је неопходна измена закона како би се увела строжа правила о одговорности функционера, али и ојачала контролна улога Агенције и увели неопходни механизми за обезбеђивање транспарентности у погледу финансирања политичких активности и политичких субјеката. Председник Одбора Агенције за борбу против корупције Драган Митровић апеловао је јуче на Народну скупштину да што пре, у хитном поступку, изабере преостале чланове одбора, како би овај независан државни орган могао да ради у пуном капацитету.

„Од 22. марта, када смо одржали последњу седницу, постоји пауза у раду Одбора Агенције, јер има само два о девет предвиђених чланова. У међувремену је расписан и други конкурс за избор директора Агенције за борбу против корупције и било би добро да га изаберу нови чланови Одбора”, каже професор Митровић.

Али попуњавање чланова Одбора не иде глатко, јер нису сви овлашћени предлагачи, Социоекономски савет и Адвокатска комора Србије предложили скупштини кандидате за чланове Одбора Агенције. У међувремену, Одбору, као другостепеној инстанци за решавање случајева које води Агенција за борбу против корупције, пристигло је 47 предмета.

У 2016. години функционери су пријавили 572 примљена поклона, што је нешто више него 2015. (556), али мање него 2011, када су примили највише дарова (705). Када је реч о врсти поклона, примили су више протоколарних (377) него пригодних (195). Од овог броја функционери су у личној својини задржали 150 поклона. Агенција за борбу против корупције утврдила је да се у 2016. години вредност поклона кретала од 150 до 100.000 динара.

За 188 поклона још није утврђена вредност и процена је у току. Највише поклона добио је доскорашњи председник Србије Томислав Николић (76), а за њим следе министар одбране Зоран Ђорђевић (60), председник владе Александар Вучић (45), начелник Генералштаба Љубиша Диковић (36), министар полиције Небојша Стефановић (29), министар трговине Расим Љајић (26)... Међу поклонима доминирају књиге, али нашим функционерима дароване су и пушке (2), бодежи (2), прибор за писање (9), сетови за кафу (26), теписи (4), плакете (23). Занимљиво је да се међу пријављеним даровима налази и један бич.

Осамнаест кривичних пријава за непријављивање имовине

Агенција за борбу против корупције од 2014. до краја јула прошле године поднела је 18 кривичних пријава против функционера који нису благовремено пријавили имовину. Пет пријава је одбачено, шест је још у току, а једна пресуда је правоснажна. Миленку Бановићу, председнику Надзорног одбора Туристичке организације Београда, изречена је казна затвора у трајању од три месеца, која се неће извршити уколико окривљени у року од једне године не учини ново кривично дело. У неколико случајева примењен је и институт одлагања кривичног гоњења.