понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:22
ТЕНДЕНЦИЈЕ У СПОРТУ

Међународне спортске федерације као компаније

Председник Уједињеног светског рвања (УВВ) Ненад Лаловић у тој федерацији успешно примењује своја искуства из бизниса, а и најављена селидба седишта УВВ-а из средњевековног замка у модерну канцеларију сведочи о његовим принципима
Аутор: Александар Милетићсреда, 07.06.2017. у 22:30
Ми продајемо спектакл: Ненад Лаловић, председник УВВ (Фото Ненад Неговановић)

Један од најстаријих спортова, рвање, последње три године мења неке своје древне навике, захваљујући Ненаду Лаловићу, председнику Уједињеног светског рвања (УВВ).

Не само да је својим ауторитетом успео да задржи рваче у олимпијској породици, у тренутку кад је то изгледало немогуће, већ је променио начин размишљања у једној тромој, превазиђеној организацији.

Могло би да се каже да је кључ успеха у томе што је своја искуства из бизниса применио на рвање, које никада није било магнет за спонзоре. Од његовог доласка та федерација годишње има око 2,5 милиона долара од маркетиншких активности. Променом имена (стари назив Светска рвачка федерација – ФИЛА) и лога хтео је да пошаље поруку да је куцнуо час да се раскрсти са старим навикама које су, поред осталог, довеле тај спорт до ивице амбиса.

– Сви спортски савези и федерације, па и Међународни олимпијски комитет, регистровани су као непрофитабилне организације. Међутим, то не значи да не треба да остварују профит. Суштина је да се ради тако да се све што се заради враћа у основну активност, а то је спорт којим управљају. Многи то не разумеју, па сматрају да је то извор зараде. Није то никакав извор зараде, већ реинвестиција у основну активност. Суштина спорта је да ствара здраве, младе нараштаје. Ту је филозофија сасвим другачија него у некој фирми. Међународне федерације би требало да буду организоване као велике компаније у којима ништа не зависи од једне личности, већ од читавог система – истиче Ненад Лаловић (59) који је као члан МОК-а одиграо значајну улогу да се протеклих месеци смире страсти око избора у Олимпијском комитету Србије (ОКС) и да из Лозане не стигну неке црне вести.

О Лаловићу се углавном пише као о успешном спортском дипломати (као син дипломате испекао је и тај „занат“), који је кроз преговоре с Америком и Русијом сачувао рвање на олимпијској сцени. Оно у чему је још успешнији крије се иза питања свих питања: како финансирати спорт!

– Модус операнди може да се примени из успешних фирми – каже Лаловић. – Могу најбоље да представим начин рада у рвачкој федерацији, пошто њој припадам. Ту се приходи остварују највише од маркетиншких активности и ТВ права. Од такмичења која су у надлежности саме рвачке федерације, али и од МОК-а, на основу расподеле добити од ТВ права које спортови остварују сходно свом рејтингу на Олимпијским играма. Не ради се реевалуација спортова на свакој олимпијади, па је неће бити ни за Токио 2020. Овог петка ће, рецимо, заседати Извршни одбор МОК-а и једна од тема је сагледавање извештаја Програмске комисије и стања разних спортова и дисциплина. У фокусу ће бити неки мање успешни спортови и дисциплине, да би се тек после Токија поново разговарало о њиховом статусу.

Лаловић истиче да од способности оних који руководе спортским организацијама зависи какав ће бити финансијски ефекат, али да се круг увек затвара на исти начин: приход се враћа у спорт.

– Важно је истаћи разне законске олакшице. То помињем да бих упоредио нашу ситуацију с другим, високо развијеним земљама. У неким државама фирме имају право да до четири одсто свог профита, па и седам одсто, издвајају за пропаганду кроз спорт. И то те владе врло добро знају, јер и њима је стало до спортских резултата, здравља нације, промоције државе... Постоје озбиљни приходи које савези остварују кроз игре на срећу. Рецимо, у Турској, „Спор тото“ је главни финансијер спорта, а контролише га Министарство спорта Турске. Одређени део прихода од игара на срећу се преусмерава на финансирање спортских активности.

Код нас је претходних година, на неким округлим столовима Министарства омладине и спорта, било речи да се кладионице „уведу у закон“ и да спорт од тога има користи. Лаловић сматра да је то логична ствар:

– Кладионице се не кладе на не знам шта, већ на спорт и спортисте. Не видим зашто то не би прошло код нас. Тако се финансира и КОНИ (Италијански олимпијски комитет). Италија нема министарство спорта, већ КОНИ. И приход од спортске прогнозе делимично враћа у спорт. Наравно, део иде држави, део организаторима, сви су ту „добри”. Па чак и они који воде игре на срећу и кладионице, у томе виде интерес, јер људи који се коцкају не доживљавају то само као коцку већ и као помоћ спорту. Међународним спортским савезима није забрањено да се тако финансирају, међутим, етичке комисије разних спортова, а поготово МОК-а, строго надгледају такве ствари. Зато што увек постоји бојазан од намештања резултата.

Како онда попунити буџет федерације која стоји иза једног не баш привлачног спорта за спонзоре?

– У неким спортовима нема проблема. У фудбалу доведете једну звезду и она се за пар недеља исплати од продаје дресова. Али, једној малој федерацији није лако да се снађе – говори Лаловић. – Организујемо „ворк шопове“, радне групе и саветовања приликом свих наших већих такмичења. Успели смо значајно да увећамо таксе за велика такмичења, јер то не радимо више с националним савезима већ се договарамо директно са градом организатором. Створили смо асоцијацију градова потенцијалних организатора која се зове „Хост ситис“. Управо 15. јуна имам састанак са градом Ослом који је заинтересован за Светско првенство 2021. Они имају разне интересе за тако нешто, по некад повезују догађај са локалним изборима. Ти градови могу да нађу ширу лепезу потенцијалних спонзора, него што то могу мали национални савези. Јер реч је о промоцији града, државе, развоју туризма...

За разлику од многих спортских институција које отпуштају раднике, у УВВ-у расте број запослених (осам нових људи) откако је дошао Лаловић. Потписан је и нови, четворогодишњи уговор с америчком телевизијом Ен-Би-Си. У неким страним медијима објављено је пре неколико недеља да је годишњи буџет УВВ-а нешто изнад седам милиона долара, а да сама федерација „сопственим активностима“ обезбеђује трећину од тога.

– Већ сада смо изнад те трећине и очекујем да ћемо од 2020. моћи да се самофинансирамо. С новим организационим таксама, с градовима-организаторима, са спонзорима, ТВ правима... Хоћу да кажем да бисмо могли да функционишемо и без средстава која добијамо на основу ТВ права од олимпијских играра. У том случају могли бисмо још више да улажемо у рвање, у пропаганду.

Одлучили сте се за промену правила да би се рвање приближило гледаоцима?

– Упростили смо правила, а намеравамо још да их упростимо. Јер нешто није у реду ако један гледалац проведе дан на неком спорту а није сигуран каква су правила. Тај спорт је онда проблематичан и за гледање и за продају. Највећи је проблем са грчко-римским стилом који је статичнији но што би требало, зато што су годинама правила ишла у супротном смеру од спектакла. Дошло се до тога да сви желе сигурну победу од 1:0, него да зарад атрактивности ризикују и изгубе са 9:6. Али, публику привлачи 9:6. Друго, сама презентација спорта је лоша. Наши трикои су средњевековни. Радили смо на редизајнирању, направили смо одличан договор са „Адидасом“, али с тим се није сложила наша Спортска комисија. Тешко је било објаснити да бисмо сви имали профит ако бисмо продавали дресове с именима рвачких шампиона. Данас у свакој дискотеци можете да видите масу људи са дресовима фудбалских, кошаркашких и других асова. Замислите некога да уђе у дискотеку у рвачком трикоу!

Биће и техничких промена да би се публици приближило рвање.

– Уместо три камере уводимо пет, користимо дронове. Тестирамо камере на судији. Сама презентација спорта је данас врло важна, јер то привлачи гледаоце. Олимпијада у Рију је за нека тржишта рађена у 4К резолуцији, што ће у Токију 2020. бити стандард, а за та конкретна тржишта увешће се 16К. Ту се види свака длачица на телу спортисте, свака гримаса, најситнији детаљ... Ми продајемо спектакл и суштина је да учинимо све да спектакл буде што већи.

Да би рвање још ишло напред, Лаловић је решен да сасвим раскрсти са прошлошћу. Зато планира да прода замак из 17. века у швајцарском граду Вевеу, у којем је већ дуго седиште УВВ-а, и да канцеларију пресели у простор који „одговара потребама новог времена“ (највероватније у Лозани):

–Тешко је продати такав објекат и наћи нешто одговарајуће. Наша федерација расте и потребно је још простора, не толико у квадратним метрима колико у сврсисходном простору. Не допада ми се тај замак, јер не иде уз нас. Ми смо све само не богат спорт.


Коментари0
9db09
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Остали спортови
Остали спортови

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља