понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:05

Пронађени људски остаци стари 300.000 година

На подручју Марока антрополози открили доказе који указују да не постоји једна колевка човечанства већ да се хомо сапијенс развијао на више локација у Африци
Аутор: А. М.четвртак, 08.06.2017. у 19:50
Шест од 22 остатка пронађено је на истом локалитету (Фото Бета/АП)
Жан-Жак Хублин са једном од ископаних лобања (Фото Бета/АП/Н. Гарига)

Док се у Србији води расправа између присталица и противника Дарвинове теорије еволуције, светски научници дошли су до открића које мења историју људске врсте, али не у правцу који би обрадовао заговорнике идеје о човеку као божјем делу.

Палеоантрополози су на северу Африке пронашли досад најстарије фосилне остатке човека, старе око 300.000 година. Тиме је одбачен ранији закључак о постајању једне заједничке колевке човечанства, настале пре око 200.000 година у источној Африци. Нова сазнања указују, дакле, да је хомо сапијенс старији 100.000 година него што се до сада сматрало и да се развијао на више различитих локација на афричком континенту.

На око стотину километара западно од Маракеша, у Мароку, током вишегодишњих истраживања ископани су остаци зуба и костију лобање и удова најмање пет појединаца налик данашњем човеку. У студији објављеној у часопису „Природа”, аутори су навели да пронађени остаци имају чудну мешавину модерних и примитивних особина. Неке су сличне нама, као на пример облик лобање, док су друге, попут величине мождане шупљине, веома примитивне што, према мишљењу научника, указује на то да су различити делови наше грађе еволуирали различитим темпом.

Нова сазнања указују да је хомо сапијенс старији 100.000 година него што се до сада сматрало

Шест од 22 остатка пронађено је на истом локалитету још шездесетих година прошлог века, али је њихова старост тада процењена на 40.000 година иако су били сувише примитивни за те године и иако други докази са те локације (пре свега животињски остаци) нису одговарали окружењу старом 40.000 година. Знајући да нешто није у реду, професор Жан-Жак Хублин, са немачког института „Макс Планк”, са колегама је посећивао то место и током осамдесетих и деведесетих година да би коначно наставио ископавања 2004. године. Он верује да је на овој мароканској локацији била пећина, уточиште малим групама раних људи који су ту дошли да би ловили газеле и зебре. На такав закључак упућује пронађено оруђе направљено од материјала скупљеног најмање 50 километара далеко. Захваљујући томе што су уз остатке човека пронашли и делове алата, археолози су помоћу високотехнолошких метода проценили његову старост, па су на основу тога донели закључак и о старости људских остатака.

До сада најстарији пронађени остаци који несумњиво припадају хомо сапијенсу откривени су 2003. године у Етиопији. На основу тих ископина и генетских истраживања, научници су закључили да се наша врста појавила на малој територији, вероватно на тлу данашње Етиопије, односно на ширем подручју источне Африке, и да се одатле кретала широм континента. Међутим, најновија сазнања оповргавају такве претпоставке.


Коментари2
b4236
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko
Pa sama genetika pokazuje da smo svi nastali od jednog čoveka. Što vam Bog toliko smeta? Znači verovaćemo arheolozima koji sami sa novim iskopavanjima menjaju mišljenje, a genetičarima nećemo? Sam Njutnov zakon i svi zakoni su postojali i pre Njutna, samo što ih Bog objavljuje preko ljudi kad dodje vreme. Tako i ovim arheolozima pomaže preko genetike da shvate neke stvari.
Milan D.
Sad bi mi trebali bas da povjerujemo Njemackom institutu,nije prvi put da obmanjuju.Ne tako davno su Siptare proglasili starosjediocima na Balkanu ili preciznije Ilirima,dali im ime dodjelili tudju teritoriju,izmisljali im i pisali jezik,i da bude vece cudo poslije toliko novih cinjenica niko iz Tog instituta da se obrati svjetskoj javnosti i da moli za oprostaj za smisljene provkacije i lazi.Pronadjose Troju u nakoj pustari bez kapi vode ijako je jasno da je Troja lezala na bogatoj rjeci sa jeguljama.Izmislise i proglasise se Arijevcima a da bi bilo sto upecatljivije pronadjose i teritoriju Indija,zvuci malo orijentalno.Previse su izlizali povjerenje da bi im se vjerovalo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља