понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Неко паметнији би ово одавно затворио

Градским властима овај музеј не значи ништа, а мени је цео живот, каже Светозар Ниловић, оснивач и кустос Музеја информатике Peek&poke у Ријеци, који ове године обележава десетогодишњицу рада
Аутор: Гордана Поповићчетвртак, 08.06.2017. у 21:15
Улаз у музеј Peek&poke у Ријеци (Фото Г. Поповић)

Кад смо отварали овај музеј, прогнозирали смо да ће трајати годину до годину и по дана, а ево сад обележавамо 10 година. Треба имати лудости па опстати. Неко мало паметнији одавно би већ ово затворио, каже Светозар Ниловић, оснивач и кустос приватног музеја информатике и старих рачунара Peek&poke у Ријеци, чија је прва слављеничка активност за ову годишњицу била учешће у организацији изложбе „Повратак на Месец” у Поморском и повијесном музеју хрватског приморја у априлу месецу.

Биће тих активности током целе године, мада власник музеја каже да су, с обзиром на финансије, битно редуковане од планираних.

– Велика нам је жеља да угостимо и Стива Вознијака, суоснивача Епла, који јесте изразио жељу да дође, али још не можемо да потврдимо јер му се распроед нон-стоп мења. Његова посета би вероватно била круна која би заокружила целу ову нашу причу коју 10 година дословно форсирамо у игри мачке и миша с локалним властима – додаје Светозар Ниловић и тврди да би било много лакше да су музеј отворили у Загребу, јер сви евентуални покровитељи траже своју видљивост кроз маркетинг и сматрају да од улагања у музеј који се налази у Ријеци неће имати много користи.

Многи, међутим, кажу да је Peek&poke музеј једна од четири препознатљиве тачке у Ријеци. Шта музеј значи овом граду?

– Искрено, онима који су на власти у овом граду, музеј не значи ништа, али мени лично значи цео живот – каже Ниловић. – Грађанима значи то што он додаје вредност самој понуди града, а бројним туристима велики разлог да нас посете. Морам признати да ми его порасте када ми туристи говоре да су у Ријеку дошли због нас. Тада знам да смо погодили смисао и постојање самог пројекта.

Музеј је отворен 2007. године након што је идеја о њему тињала дуже време. Још 2003. Ниловић је с неколико ентузијаста, колекционара, организовао прву изложбу рачунара која је имала велики број посетилаца. Тадашња збирка није била довољна за музеј, али пошто се за неколико година колекција повећала, а они на интернету видели да нема пуно таквих музеја у свету и да би они били пети по реду, отворили су музеј дајући му име Peek&poke, јер је то реч из рачунарског речника, а истовремено у енглеском сленгу значи : „Баци поглед, завири, додирни, без рукавица”. У међувремену дошло је до спајања и с Музејом детињства, што је, према Ниловићевим речима, резултат случаја.

– Током година у музеју смо организовали велики број програма, а један од њих био је и носталгија за играчкама. Позвали смо људе путем друштвених мрежа да нам позајме властите успомене на своје детињство. У кратком року добили смо дословно море предмета уз речи подршке да их не враћамо назад, него да с њима направимо нешто трајно. Тако је од почетне изложбе настао нови музеј кога смо одлучили такође назвати Peek&poke „ООУР” - Музеј дјетињства – објашњава Ниловић.

Десетогодишњица музеја биће обележена и изласком књиге у њиховој продукцији о историји дигитализације Ријеке, чији је Ниловић коаутор.

– Радни назив књиге је „Како читати град кроз пикселе и бајтове” и у њој Кристијан Бенић и ја обрађујемо тему како су рачунари кренули у овом нашем граду, о борбама ондашњих пионира информатике са властима и доказивањем зашто је то потребно, уз занимљиве приче самих учесника. Мада сам пуно млађи од њих (многи саговорници су већ, нажалост, покојни), сећам се тих почетака кад готово ни сами нисмо знали шта је компјутер и кад нас друштво није схватало да би само коју деценију касније сви били на компјутерима. Прича је занимљива са аспекта како је један производ, толико неприхваћен у почетку, данас добио статус као телевизор и бела техника, поставши саставни део намештаја – каже наш саговорник.

Музеј Peek&poke и данас се темељи на активности двоје троје ентузијаста. Али Светозар Ниловић каже да више никада не би могао да се врати у неку установу. Лепа је слобода кад вам нико не виси над главом, каже овај ентузијаста, чија је лежерност у комуникацији и на отварању поменуте изложбе „Повратак на Месец” изазвала смех. Те вечери појавио се у необичном оделу, а на наше питање где га је набавио одговорио: „Да само знате шта све шију на интернету!”

И ако би морао да објасни како један приватани музеј опстаје све ове године, шта би рекао?

– Никако! Боримо се са бирократијом, боримо се са градским властима... Пријављујемо неке програме да би нам одобрили одређени износ новца, а онда од тог новца одвајамо износ којим морамо да платимо овај простор од 300 квадратних метара. За наше услове, то је превелики износ, па нам се понекад гледа и кроз прсте... И, ето, тако је већ десет година! Када смо отварали музеј, ових 300 квадрата нам је било довољно, а пошто смо у међувремену примили доста донација у техници и играчкама, сада имамо материјала за један мали технички музеј на 2.000 квадрата и велика нам је жеља да оба музеја ставимо под исти и већи кров. Недостаје нам, дакле, и новца и квадрата. Да имамо неки континуитет као што имају, рецимо, Загреб или Београд, врло добро би се радило, али овде смо осуђени на преживљавање – каже на крају Светозар Ниловић.


Коментари0
fde14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља