уторак, 18.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:21

Споменик добротвору Лудвику Хиршфелду

У дворишту Српског лекарског друштва откривено обележје у знак сећања на пољског имунолога и бактериолога
Аутор: А. Вуковићчетвртак, 08.06.2017. у 23:30
Дело академског вајара Горана Чпајка (Фото А. Васиљевић)

Превише крстова поред пута и у црно завијених мајки, жена и сестара оставио је за собом Велики рат.

И као да је било мало ратних страдања, над нашом војском и народом тада се надвила још једна претња – подмуклија и опаснија чак и од непријатељске артиљерије. Епидемија тифуса узимала је све више и више живота, а српски војни санитет, због малог броја лекара, није успевао да се избори са опаком болешћу.

У помоћ словенској браћи међу првима је стигао Лудвик Хиршфелд, пољски имунолог и бактериолог. У знак сећања на њега у дворишту Српског лекарског друштва откривено је спомен-обележје, дело академског вајара Горана Чпајка.

– Када је Хиршфелд сазнао да у Србији харају три тифуса (трбушни, повратни и пегави) допутовао је са супругом Ханом. Дошао је у Ниш и затражио да га пошаљу тамо где је епидемија најжешћа. Тако је стигао у Ваљево – град за разболевање и умирање, називан „долином смрти”. Ту је радио на сузбијању епидемије и едукацији других лекара – објаснио је доктор Зоран Вацић, председник секције за историју Српског лекарског друштва.

Подизањем споменика, др Хиршфелду враћен је само део дуга којим нас је задужио као велики српски добротвор, добровољно приставши да са српском војском прође све патње са којима се суочавала.

– Када је стигло наређење да се ваљевска болница евакуише, а лекарима из страних мисија предложено да уз помоћ међународног Црвеног крста отпутују у државе из којих су дошли, Хиршфелдови су на тај предлог одговорили: „Ми смо војници у вашој служби. У срећи и несрећи. Ако погинемо, онда је то за добру ствар” – каже Вацић, додајући да су после тога са нашим ратницима прошли и албанску голготу.

Ни ту се не завршава Хиршфелдов допринос Србији, али и светској науци. Радећи, потом, као бактериолог у Солуну, из крви једног војника изоловао је бактерију паратифуса, касније названу „паратифус хиршфелди”. Други важан проналазак била је и поливалентна вакцина. Она је наше војнике сачувала од паратифуса, тифуса и колере са којима су се борили ратници на другим фронтовима, а први ју је примио војвода Живојин Мишић.

По завршетку рата ова породица хуманитараца је напустила нашу земљу, а Хиршфелд је научну каријеру наставио да развија у родној Пољској. Други светски рат оставио га је без посла и довео у питање опстанак његове породице која је због јеврејског порекла изолована у варшавски гето. Велики ударац нанео им је и губитак ћерке која је преминула од туберкулозе.

Судбина Лудвика Хиршфелда неће бити заборављена захваљујући његовој рођаци Марти Балинској, која је присуствовала откривању споменика. Хиршфелдове мемоаре „Историја једног живота” она је пронашла у кући своје прабабе и тада је, каже, већ знала да ће ово дело превести на енглески језик и тако свет упознати са животним путем свог претка.

Хиршфелд, како је подсетио академик Радоје Чоловић, председник Српског лекарског друштва, није био једини пољски лекар у српском санитету. Међу онима који су своје животе ризиковали како би помогли нашем народу били су Леонид Ерлих, Јоаким Медович, Ђорђе Клинковски, Казимир Станишевски, Ева Митницка, Слава Сипњевска, Тадија Машевски…

– Део пољских лекара остао је у Србији. Многи од њих су се осећали као Срби. Неки су узели српска имена и прешли у православну веру. Најчешће су се женили Српкињама. Били су одани српски патриоти – каже Чоловић.


Коментари2
6180c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nebojša zobenica
Knjigu" Istorija jednog života " objavila je srpska književna zadruga 1962 god. Valja je lepo i pažljivo pročitati i razumeti šta je humanost i čovekoljublje .Ovaj lep gest postavljanja njegove biste potpuno kvari i obesmišljava poslednji pasus u izjavi Čolovića. Nebojša
Ivan Brukner
Divan gest. Knjigu "Istorija jednog zivota" treba prevesti (ako vec nije prevedena?).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља